(ВИДЕО) Мило Ђукановић – од „српског сина“ до „борца“ против „Српског света“
1 min read
"Судар свјетова" - Мило vs Ђукановић
Недосљедност актуелног предсједника Мила Ђукановића, када је ријеч о бројним питањима која су одлучујуће детерминисала процесе у Црној Гори и региону, одавно је позната широј читалачкој публици. Идеологије, нације, језик, однос према религији и „комшијама“ Ђукановић је мијењао у складу са „савјетима“ центара моћи. Након сваког „прелома у мозгу“, закономјерно су се пунили његови „џепови“.
Прошле недјеље анализирали смо како је Ђукановић од „истјеривача усташа“ постао – „кроатофил“. Сада ћемо се подсјетити његових „пионирских“ корака на пољу политике, са акцентом на „еволуцију“ његових ставова о Србима и Србији.
„Црногорци су поносни на српско поријеко и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.“, рекао је 1990. године у интервјуу за политику – Мило Ђукановић.
Ово је био уобичајени наратив садашњег предсједника Црне Горе, који је континуирано иказивао и подршку унионистичким идејама и славио 1918, што је и забиљежено у Побједи 21. новембра 1989.
Излишно је и набрајати сличне изјаве током фазе у којој је „шегртовао“ бившем предсједнику Србије и СР Југославије, Слободану Милошевићу. Али, важно је примијетити да је, и након политичког разлаза са њим, давао сличне изјаве.
На примјер, уочи парламентарних избора 1998. изјавио је:
„Због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом“.
Истина, већ у јуну 2000, истакао је да је забринут за безбједност због „борбе“ за Црну Гору:
“Нажалост, морам рећи да је безбједност свих нас доведена у питање усљед продужења југословенске кризе. Што се мене лично тиче, потпуно сам свјестан шта радим у политици. Свјестан сам да то значи да улазим у конфликт са интересима оних који су се навикли на понижену Црну Гору која нема достојанства. Али, нити желим, нити могу да се вратим са тог пута.”.
У марту 2002 – након потписивања Београдског споразума, истакао је:
„Овим документом није угрожено право Црне Горе да након одређеног периода провјери вољу својих грађана у односу на питање своје будућности… Црногорска политичка јавност има разлога да буде задовољна овим што смо постигли.“.
У мај 2006, након референдума, коначно се „трсио“ мрске му Србије.
„Честитам свим грађанима државу. Ово је најзначајнији дан у новијој историји Црне Горе… Имамо државу и никада више нећемо дозволити да на било који начин доведемо у питање нашу државу.”, ускликнуо је.
А, од тог дана па до данас, упорно „брани“ Црну Гору од Срба, СПЦ и Србије. „Протјеривана“ је тробојка, ћирилица „скрајнута“ у други план, „страдао“ је и српски језик. Многи српски писци избачени су из уџбеника, српски политичари проглашавани за непријатеље и домаће издајнике, српским интелектуалцима забрањиван улазак, Срби гетоизирани, а онда је насрнуо и на СПЦ.
И данас, након што су шовинистичке политике које је спроводио доживјеле јасан пораз 30. августа, једна од основних „стратегија“ Ђукановића и ДПС-а којом покушавају убиједити Никшићане да гласају за „Европски тим“ јесте – борба против „Српског света“.
“Свједочимо повампирењу политике деведестих са нескривеним амбицијама ретроградних снага да своје циљеве из тог времена остваре данас другим средствима. У средишту великодржавних планова и пројеката налази се нажалост и Црна Гора која се види као важан дио српског света те нове синтагме за пројекат Велике Србије. Добро знамо каква је била улога Србије и Српске православне цркве у припреми и реализацији најновије офанзиве тог историјски превазиђеног концепта у вријеме парламентарних избора августа прошле године”, оцијенио је предсједник ДПС.
Дакле, током своје политичке каријере Ђукановић је из фазе „Живјела 1918. и уједињење“ дошао да „Никад више 1918.“. Оно што се никад није промијенило јесте његова острашћеност, било којем политичком полу да припада, и умијеће да се на подјелама и народној муци – обогати.
Прочитајте још:
Тргните се више, Никшић је последњи и први степеник васкрса наше славне Црне Горе!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kraj ti se bliži, Đukanoviću !
Za pare i radi interesa se čovijek itetako zna promjeniti…
Milp je Srbovao dok mu je to odgovaralp , čim je osjetio da može izgubiti vlast , odmah je promijenio priču. Ali dosta je više bilo. Ide na smetlište istorije
Milo Djukanovic je dozivio epohalnu evoluciju kroz sve ove godine. On je sve ono sto mu dune da bude u datom momentu. On nema svoj identitet, ni nacionalni, ni vjerski, ni profesionalni. Bio je Srbin, sada je srbomrzac, a ubrzo ce postati i Francuz, Turcin, Albanac, zavisi sve od potrebe. Takvi su i njegovi sledbenici.
Milo je jedino voleo da krade pare od građana Crne Gore,zato će mu sada i odzvoniti.U nedjelju pada u Nikšiću.DO POBJEDE NIKŠIĆANI!!!
Milo nikada nije srbe voleo,uvek je bio antisrpski nastrojen.
Milo Djukanovic je poznat u kriminalnom svijetu.
Milo je odavno antisrpski nastrojen.
E kako se covjek iz interesa promijeni i zaboravi i na sebe ko je bio…uzas, to ga je i upropastilo!
Tipicni komunista,a kad se raspadala jugoslavija onda je bio Srbin po sluzbenoj duznosti da slucajno ne bi istinski Srbi dosli na vlast i da pomognu svojim trabantima,hrvatima i poturicama da nam stave omcu oko vrata i da nas ocrne ali nije samo on bio takozvani Srbin i mozete li sad zamisliti kako je u to vrijeme brano micunovic bio clan Srpske garde kod vuka draskovica i kad sad pogledas u stvarnosti ko su ta dva komunisticka kameleona onda smo dobro i prosli
Bagra
Sve je to u redu, Milo se drži oprobanog recepta, opanjkava Srbe, ali je jednu stvar smetnuo sa uma!
Naime, niko u svijetu ga nije podržao, govorim o zadnjim događajima, uprkos srpskom svijetu, velikoj Srbiji, srbonacizmu, četnicima,… niko mu nije dao podršku! Očito se i svijet malo promijenio, a mjenjaće se još više! U Milovu priču više ni Milo ne vjeruje
Nije mu bilo lako da pređe, da preskoči sopstvenu među!
Sada mu je lakše kada zna da mu povratka nema.
Nema mu druge nego da nastavi , đe god da nikud stigne!
Nije se nikome igrat sa granicom u sebi.
… Ma nije valjda da mi ga je još i źa!?
Није Мило једини . Има још “српских синова”, који под паролом да буде Србима боље, раде искључиво за свој џеп, а на апсолутну штету Срба. А пуна им уста српства.
Српска несрећа !
Patoloski lopovcina.
Milo Đukanović nikada nije bio nacionalni Srbin… On je oduvijek bio nacionalni Crnogorac i ortodosna komunjara…
ortodoksna*
Milo je sve radio i radi po sopstvenoj potrebi ne zaziruci kome i zasta sluzi.
Kada se nekome u drzavi povjerava tako fazna funkcija taj bi morao proci razna ispitivanja nezavisnih strucnjaka i poznavaoca odredjenih stvari.
Obavezno bi se moralo ispitati porijeklo, psiholoski, moralni i karakterni profil licnost, sklonosti i sl.
Mislim da nije imao izgleda ko da o tome vodi racuna i onda nas je zajasio Milo i banditska druzina.
Ljudi se na sve naviknu pa i na zlo pa jos ima onih koji bi takve birali ili bolje reci trpjeli. Treba znati da bolje postoji i za to se treba izboriti.
Moraju i gradjani da mijenjaju svoju svijest, poglede i navike.
Stotinu ce promjeniti vjera da postigne(Njegos) ………. samo da moze da krade.
Ne mrzi Milo Srbe, niti voli Hrvate i Albance. Covek jednostavno voli moc i novac vise nego bilo sta na svetu, i spreman je za to da uradi sve. Zrtvovao bi i svoje najmilije i porodicu zarad toga, bez da okom trepne. Mi smo samo imali priliku da vidimo sta moze sve covek bez morala i skrupula da uradi za 30 godina, ako mu se pruzi dovoljna sansa. Gazenje preko mrtvih, zivih, predaka, istorije, brace, jezika, vere, prirode, zdravlja, nauke, sve je to radio veoma lagano i olako. Proci ce jos mnogo vode Moracom pre nego sto se ponovo rodi jedan takav beskrupulozni covek, koji bi u svakoj drugoj prici bio dostojan da bude zlikovac u filmovima u Dzejmsu Bondu, samo mu se ovde kod nas pruzila prilika da to bude kroz organe vlasti.