ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Митрополит Амфилохије: Нека падне Богоубилачки закон, или безакона Влада која га је донијела

1 min read
Молебан је почео у 18 часова у цркви Св. Саве. Масовним присуством Тивћани су показали одлучност у намјери да одбране светиње од "подржављења" у режији црногорског режима
Amfilohije

митрополит Амфилохије

Црквена општина тиватска организовала је вечерас молебан и литију.

Молебан је почео у 18 часова у цркви Св. Саве. Масовним присуством Тивћани су показали одлучност у намјери да одбране светиње од „подржављења“ у режији црногорског режима.

Испред цркве Светог Саве у Тивту молебан је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Ово је до сада најмасовнија литија и молебан у Боки.

Најмасовније окупљање у Боки

Митрополит је више пута поновио: „Доље безакона Влада. Нека се скине са грбаче народа и нека чује глас народа да народ може да се моли у својим светињама. Све цркве и Истока и Запада су против овог безакоња“.

Литија у Тивту

„Ми смо за истински закон и тражимо од Владе да нас ослободи овог безакоња који је Богоубилачки и братоубилачки“, поручио митрополит Амфилохије.

Након молебана, вјерници ће кренути у молитвени ход кроз град. Литију ће, на одушевљење свих вјерника, предводити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Колоне вјерника упутиле су се ка Тивту; фото: Фејсбук

Током дана, ријеке вјерника сливале су се ка раскрсници Котор – Тиват – Будва.

Кртољани вјерни традицији и вјери предачкој

Могле су се примијетити црквене заставе, превлачке, односно заставе Михољског збора, тробојке са крстом и четири слова „С“, званичне заставе Србије, заставе Српске православне цркве и косовско-вучедолски крсташи.

https://www.facebook.com/zlatko.petrovic1703/videos/10222626131830732/?t=7

Одатле су кренули ка Тивту и прикључили се литији.

Вјерници на путу ка Тивту; фото: mitropolija.com

Вјерници су са црквеним заставама до Тивта у литији прешли 5.5 километара Јадранском магистралом а саобраћај је био заустављен.

Прочитајте још:

(ВИДЕО, ФОТО) Још љепше и масовније: Црна Гора и вечерас брани своје светиње!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

46 thoughts on “(ВИДЕО) Митрополит Амфилохије: Нека падне Богоубилачки закон, или безакона Влада која га је донијела

  1. Kako bese ona krilatica sa Cetinja…
    Nece biti Crna Gora obala srpskog mora…
    Ja sam sklon reci da ce biti ona Kralja Nikole Petrovica Njegosa…
    „Vjencavam te srpsko more sa obalama Crne Gore“

  2. Драги митрополите и епископи, прави је тренутак да се оној нашој заблудјелој браћи и сестрама који себе сматрају за православне хришћане поручи да не могу више сједити на двије столице. Или су уз Господа и Његову Цркву, или уз сатану (мамона), ДПС и остале сатанисте!

  3. Дакле, ово је величанствено! Борба за наше светиње јесте борба за јединство српског народа, ма где он да живи и борба за једну једину и недељиву Српску православну Цркву, борба за Крст часни и Слободу златну. То смо ми, то је наша вертикала што нас води ка небу, наша спона са Царством Небеским. Дивим се нашем народу у Црној Гори. Дубоки поклон!!!!

  4. Браво Лука,што си учествовао у литији у Тивту за одбрану српских светиња Жив био 100 годиа,а не ко ти ћаћа што се крије иза мамине сукње?

  5. OVOJ LAŽNOJ VLADI , TREBA POSTAVITI KRATAK ROK ,
    DA UKINU OVAJ NAZOVI “ ZAKON “ .
    AKO TO NE UČINE , TREBA POZVATI BUJICE NARODA CRNE GORE , DA SE SLIJU U PODGORICU , I DA SE BEZ ODLAGANJA , SRUŠI OVAJ NAMETNUTI , KRVNIČKI I USTAŠOFILSKI REŽIM !

  6. Kasno je za Cetinje, nažalost. Svo zlo iz Cetinja je poteklo. Milion puta malo je nedostajalo da bratska krv ponovo pane zbog i iz Cetinja. Srbi svojega posla!

    1. Тотално изобличена ‘нација’.
      Ту ни ‘ц’ нема од црногорства. То је неки супстрат свега и свачега, од голог усташтва до голог потуриштва, а најмање црногорства, оног правог његошевског којег баштине прави Црногорци, тј Срби. Ако ништа не ураде на себи и не врате се коријену, та цетињска нација ће појести сама себе.
      За остатак Црне Горе је најбитније да та болест остане изолована па ако је тој психијатријској цетињској нацији до самоуништења, нека се уништи, ко је шиша.

  7. Шта је сад Цетињани? Увек сте се ку… ли. Боле вас ноге па не можете да изађете из кућа.

  8. На Цетињу велика пометња у народу. Људи ходају улицама погнуте главе и са стидом у очима се шуњају улицама као утваре. Све нешто покуњено, као да их је стид нечега. Само што у глас не кажу – па и ми смо Срби.

    1. Враћај се.Мило да ти судимо онако како ти доликује,Усташо,на крст си се окомио.Ово ти ије требало!

  9. ово више нису реке људи – ово је прва бујица слободарског народа – СВАКА ВАМ ЧАСТ! – били и остали елита српства – српска спарта је срце српства

      1. Дај стара пјана будало не аветај да те не испегмао и пошаљемо гдје ти је мјесто у те крше аветињо једна шијунск ,као што су сви твоји били шпијуни Аутрије и Италије,копиле италијанско!

      2. Код очног, под хитно!
        Надам се да ти није онај други доктор потребан.
        Младост је пуна вјере. Старе је комунизам осакатио.

  10. Veoma sam ponosan na bracu i sestre, zajedno smo jaci ! Sada treba masovno otici pravo ispred javnog servisa rtcg koji je glavni zagadjivac vazduha u Crnoj Gori i ne dati mu da ispusta otrove sa kojiim truje narod Crne Gore vec punih 30 godina !

  11. LJUDI PA VIDITE LI DA JE POPIS LAŽAN. PA OVO JE MNOGO LJUDI, NE KORESPONDIRA SA POPISOM. PA ONI SU I TO SLAGALI. VIDITE LI LJUDI!

    1. Увјек је био лажан,
      Снага лежи у бројности.
      Тога се злобци плаше!

      Слобода Србима ,Слобода свим вјерујућима

      Не може шачица отуђених зауставити

      ПЛИМНИ ВАЛ

      Ова срамна Влада нека поднесе оставку на вријеме,

      ЈЕР КОЛИКО СУТРА ИЗАЋЕ ВАМ НА УЛИЦУ СВА ЦРНА ГОРА
      ОНА ИСТИНСКА

      А онда вас неће бити нигдје.

      п.с. јутрос се чух с рођом, рече ми само једно:
      Ође је нервоза велика и притисак на људе ал луд је свако ко мисли да ће му полиција интервенисати против народа.

    2. Радмила Мишев

      СВЕТИ РАТНИК

      Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

      У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.

      Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.

      Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.

      Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“.

      Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.

      Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.

      Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.

      Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој Икони“.

      На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.

      Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.

      То је била година Првог српског устанка.

      Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
      8. новембра 1991. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy