ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Момчило Селић – Наше кризе су кризе елите

1 min read
Гледајте Националну ИН4С телевизију!

Момчило Селић у емисији "Српски свијет"

“Ми имамо једну реч на коју ми је обратио пажњу један робијаш у Забели, а то је отменост. Схватио сам да су отмености племство родбина. У енглеском језику немају реч отменост, имају реч сноб, која је настала од латинске речи sinenobilitas, која описује људе без племенитости, они који глуме високе вредности, а у ствари су ништа. Снобови знају шта је у тренду, али не примењују праве вредности” – говори у разговору са водитељем Вељом Чупићем, Момчило Селић у емисији “Српски свијет.”

Селић наводи да су наше кризе, кризе елите.

“Наше гостопримство је реално, ми смо такав народ. Све наше добре особине су од искони, од Бога и оне су плод поштовања. Бог је онај који поштује и који бива поштован. Поштовање је срж односа и где га нема, нема ни постојања” – каже Селић.

Он истиче да нема духовитијег народа од српког народа.

“Негативна страна духовитости је губитак поштовања. Ми смо као народ поштовали погрешне људе. Наша елита се показала последњи пут у Другом светском свету, где смо имали људе који су по свим мерилима били одлични” – рекао је Селић.

Селић сматра да је Апис био последњи српски полицајац.

“Полиција је заштитни механизам који постоји уз воjску у сврху физичке одбране, а не духовне. Код нас је војска деградирана са титославијом” – говори Селић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “(ВИДЕО) Момчило Селић – Наше кризе су кризе елите

    1. Значи, сироти Енглези у свом бедном језику немају реч „отменост“? А шта је онда све ово? Погледајте:
      posh
      otmjen
      refined
      rafiniran, pročišćen, oplemenjen, otmjen, uglađen, prefinjen
      noble
      plemenit, plemićki, otmjen, uzvišen, veličanstven, prekrasan
      fashionable
      moderan, modni, pomodan, otmjen
      gallant
      galantan, otmjen, naočit
      genteel
      otmjen, uglađen, uljudan
      dignified
      dostojanstven, otmjen, počastvovan
      urbane
      otmjen, učtiv
      nobby
      plemenit, otmjen

      1. Свако може да „скине“ речник са нета и тврди то што ви тврдите, али језик треба познавати а пре свега осећати. Пола речи које сте навели су латинског порекла, posh је отмен (рецимо крај града) али је то у смислу да је богат, што, сложићете се, није исто, gallant не значи отмен већ великодушан, храбар, достојанствен (ово последње значи и dignified), genteel је неко ко имитира префињеност и учтивост, nobby је колоквијални израз и не много у употреби. Дакле ваши сироти Енглези заиста немају своју реч за отменост, а најприближније томе је noble, што је латинизам. Укратко, не пачајте се у оно што не знате и ако вамје потребно да се качите, нађите нешто боље.

        15
  1. Лепо речено,слажем се скоро потпуно са мишљењем Селића осим у једном, да је данас криза елите.Криза је у у целом друштву,морала је све мање.Једна пословица каже “ Ако свако почисти ђубре испред своје куће,град ће бити чист“.Комунистички дух у србском народу је још јак а он је против цркве и духовности и то је једна опасна последица тог режима.Свештеници су прогањани и убијани док су у Хрватској како каже Матија Бећковић,њему предавали у школи.Србска повест или како се данас зове историја,је фалсификована и Срби су представљени као простачки нецивилозовани народ.То и даље данас раде комунистички редитељи у филмовима као што су Сенке над Балканом,Дом за вешање,Лепа села лепо горе итд.Истина о србској повести је сасвим другачија.Ево једног другачијег мишљења о Србима из пера америчке новинарке Рут Мичел која је провела један део свог живота у Србији током 2 св.рата : „„Срби ће бити, као што су и до сада увек били, водећа нација Балкана. Они не
    траже – а ја то тврдим са пуним ауторитетом – никакво територијално
    увећање нити пак икакву контролу над неком другом нацијом. Они траже једино
    ово: Безуслувну слободу, ону слободу коју смо им ми свечано обећали у
    Атланској Карти. Они су јасно доказали њихову искрену жељу да сарађују као
    слободан народ, али они неће да примају никакве заповести ни од кога, нити
    из Берлина, нити из Москве, нити од нас. Наш је први посао да осигурамо
    поверење српског народа…То је била та мала српска нација која, затварајући узани жељезни мост између Европе и Азије, 1389. спасе Европу да не буде освојена од Турака, који су онда
    желели да освоје цео свет. Да Срби нису десетковали цвет турских борбених
    снага на Косову, Беч, ондашња тврђава Европе, би пао, а са тиме би Европа и
    наша цивилизација били отоманизирани… И српска реакција 1941 године била је
    слична: Срби су изабрали да се боре и умру за слободу и демократију које они
    воле, радије него да се покоре. Једном они спасише Европу од Азије; овог пута
    они спасише Азију и Африку од освајача Европе…Наш дуг Србима је дуг части, а такав један дуг има првенство испред свих
    других!… Као што има народа који заслужују да буду кажњени, такође има и оних који
    заслужују признање за величанствено држање. Спремни кроз целу њихову историју
    увек да положе своје животе за слободу и демократске идеале којима су они
    традиционално посвећени и одани, Срби су увек били верни датој речи. Никада
    оптужба о издајству није подигнута противу Срба као нације, једине балканске
    нације са таквим рекордом… У обадва светска рата Срби су били наши драгоцени
    савезници. У Првом светском рату, после потпуног пораза, али нетучени, они су били
    први од савезника који су одлучно тукли Немце и ослободили своју земљу. У овом
    Другом рату, опет после потпуног пораза, они су наставили борбу… Немци мрзе Србе
    највише зато што су се они најбоље борили. Они су масакрирани горе но и
    једна нација у модерној историји, сем јеврејске, али они још увек стоје
    непоколебљиви. Њихова земља, њихови домови опустошени су више но и
    једне друге нације без икакве сумње — и они још увек стоје… Још увек они
    налазе снагу да настављају отпор од зоре до зоре — са вером, и вером да ће
    слобода, једина награда коју они траже за сва страдања, која се не могу
    замислити, најзад доћи уз помоћ великих демократија“..

    10
  2. “Негативна страна духовитости је губитак поштовања. Ми смо као народ поштовали погрешне људе. Наша елита се показала последњи пут у Другом светском свету, где смо имали људе који су по свим мерилима били одлични” – рекао је Селић.

    Селић сматра да је Апис био последњи српски полицајац.

    “Полиција је заштитни механизам који постоји уз воjску у сврху физичке одбране, а не духовне. Код нас је војска деградирана са титославијом” – говори Селић.

    Интресантан и одличан интервју или разговор који по обичају није нашао на одјек,јер писац интелектуалац и патриоат као такав није од широких маса препознат,искредност је права и основана ствар код ,њега а гдје је то на првом мјесту тешко ми то прихватамо,критика сопства нама је непозната ,Њему не ,али насупрот томе пролазе друге не врлине и не личности бескарактерене лажови као неко ко ће нам показати пут и то ево један вијек,вјероватно смо зато данас ту ,да се више цијени и зна нека особа тамо са неке фарме него врхунски интелектуалци,промјена из уличарског жаргона нама тешко пада,тридесет година је Митрополит ишао међу народ држао и проповиједи и говоре.салбо се то разумјело и чуло ,али Он је био упоран,и само помоћу воље Божје дошло је до промјена,или су се створили услови за то, боље тако рећи.Што више оваквих људи и оних који се с њима друже на портали то је слика нашег стања истинитија колико год то изгледа тренуто и јадно и ружно побједа је ту и онасе мора спровести до краја.
    Траба се окренути онима којима је истинас морал и вјера на прво мјесто,оставимо се оних који су ту дошли само што је неки вакум настао у овом народу и сада их треба превазићи тражењем нових људи и нових историских околности из којих морамо изаћи јачи и бољи,то је пут на којему треба инсистирати,заборвимо уличаре букаче и партиске фарисеје ,окренимо се истини посветимо правди држимо се вјере да се повратиму на путу којима су маорлно иши преци а економски ће се то остварити када морални људи воде државу.
    Доналд Трамп је створио забуну додељујући генералу Мајклу Флину његово високо председничко помиловање.

    Сигурно ће овај велики војник бити оптужен за лагање истражитеља компаније Русиагате (а не за друге злочине за које се тврди да их је починио). Покушао је да заштити свог шефа од упада правосуђа. На чему му се данас захваљује.

    Али највише зато што овај човек има изузетан резиме. Као директор војне обавештајне службе, довео је у питање подршку Обамине администрације ал-Каиди, Даешу и њеној матичној компанији Муслиманском братству. Борио се да оконча рат против Сирије и одржи председника Башара ал Асада на функцији. Био је приморан да поднесе оставку након незаборавног сукоба у којем су га подржали генерали Матис и Келли.
    Генерал Флин је потом започео каријеру у приватном сектору, радећи за Кембриџ аналитику, компанију која је анализирала промет мега-података како би подржала предизборне кампање многих тренутних америчких руководилаца, укључујући Теда Круза , а затим и Доналда Трампа. Тада је са сином Мајклом млађим, чији је клијент била Турска, основао лобистичку компанију. Залагао се за изручење Фетхуллаха Гулена, који је оптужен за подстицање пуча 2016. године. У то време председник Реџеп Тајип Ердоган још увек није био заштитник Муслиманске браће и нерадо је постао вођа турског национализма. Стога му се чинило пожељним изручити исламистичког вођу који је извршио пуч по наредби ЦИА-е.

    На крају, генерал Флин се обратио Доналду Трампу, постајући толико укључен у његову кампању против пуританаца да је на њега гледао као на могућег потпредседника или чак секретара за одбрану или саветника за националну безбедност. То је последња функција коју ће обављати 24 дана од инаугурације председника Трампа до његове оставке коју је изнудила истрага Руссиагате.

    Од тада је био дискретан, заокупљен искључиво својом судском одбраном.
    Отуда и питање: Шта је заправо урадио овај шпијунски господар, који је тако близак Доналду Трампу?

    14. септембра 2019. објављен је заједно са Георгеом Пападопоулосом на конференцији на тему „Војници дигиталног доба“ у Атланти. Било је то прво јавно појављивање покрета КАнон. Али с обзиром на штампу, Флинн је отказао своје учешће.

    Конференцију је организовао Рицхард Гранвилле, оснивач претраживача Ииппи. Али ништа се посебно не зна о КАнону. Само што се овим потписом представља као виши официр одбране који има приступ тајнама нивоа К и да жели да остане анониман. Постоје бројне вести које га приписују истраживању педофилског круга међу највишом пуританском буржоазијом, у наставку Пиззагате-а, укључујући бројне личности из Холивуда и Демократске странке, укључујући браћу Подеста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy