(ВИДЕО) Најмлађи јунак имао 11 година: Обимно антрополошко истраживање „Ново лице Ћеле-куле“ дало значајне резултате

Резултати антрополошког истраживања „Ново лице Ћеле-куле“ чији је циљ да истраже, анализирају, реконструишу и дигитализују лица јунака погинулих на Чегру, показала су да је најмлађи међу њима имао само 11 година.

Ово су резултати друге, од укупно три фазе великог истраживања који су јуче представљени јавности, у Галерији Синагога у Нишу. Обрађено је 48 од укупно 58 лобања, пошто су поједине у лошем стању, а оно што су научници до сада могли да утврде јесте, између осталог, начин на који су ови људи страдали, које су повреде имали, да су сви били мушког пола, да су многи били рођаци и слично.

Ћеле-кула је један од најпосећенијих споменика не само у Нишу и на југу наше земље, већ и у целој Србији. Међутим, ко су били јунаци који су страдали у Чегарској бици бранећи домовину од турске најезде, а чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине, након 215 година открива нам тим научника који реконструише њихове ликове.

– Лобање зазидане у чувену Ћеле-кулу у Нишу добиће своје лице, биографију, историју. Утврдили смо да су све лобање припадале мушком полу. Најмлађа индивидуа имала је 11 година, па до преко 50 година. Имали смо неколико случајева периморталних повреда, односно повреда које су узроковале смрт. Имамо два случаја декапитације, односно одсецања главе, укључујући и онај на лобањи за коју се верује да је у питању сам Стеван Синђелић. Међутим, не можемо са сигурношћу да утврдимо да ли она заиста припада њему – рекла је антрополог др Наташа Шаркић.

Камен темељац независности

Пре скоро два века у својим путописима кроз југоисточну Европу и у делу „Пут на исток“, у поглављу „Белешке о Србији“, француски академик и песник Алфонс де Ламартин, дубоко потресен оним што је видео у Нишу и изгледом Ћеле-куле, записао је: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине.“ А онда додао и реченицу: „Чувајте, Срби, овај споменик, народ који има овакве споменике и историју никада неће моћи да буде поробљен и никада неће нестати.“

Пред истраживачима је било много захтева и изненађења, почев од техничких, будући да су неке лобање на висини од четири метра, а да је све пажљиво требало сликати и снимити. Највеће изненађење за њих било је да су се међу лобањама у Ћеле-кули нашле младе особе. Многи су били узраста од 16 до 18 година.

– Да неко има 11 година, то је мање него што смо ми могли да претпоставимо. То дете има периморталне повреде, односно убијено је ударцем у главу – објашњава и каже да на основу обрађених лобања које су могле да се реконструишу, није било оних које припадају женском полу.

Ово је друга фаза пројекта, а прва је завршена у септембру.

– Тада смо са мало већом екипом урадили 3Д скенирање сваке појединачне лобање. Тада сам сакупила основне податке које сам током ових месеци обрађивала како бих добила што више података. Ова друга фаза подразумева податке и антрополошке анализе, док ће трећа бити коначни изглед лобање. Немамо комплетан скелет, чак ни целе лобање, имали смо ограничен опсег, па су и резултати били лимитирани, највише на пол – појаснила је.

Реконструисана је и лобања за коју се верује да је припадала Стевану Синђелићу.

Иначе, ово је прво истраживање, односно научни пројекат финансиран потпуно од донација. Прикупљено је близу милион динара.

Фацијална реконструкција је обављена у лабораторији Универзитета у Трсту, користећи технику која се базира на додавању меких ткива на основни модел лобање добијен фото-граметријском реконструкцијом. Ова метода је поуздана и користи се већ петнаест година за форензичко препознавање и даје веома веродостојне резултате.

Реализацијом овог значајног пројекта, након треће фазе, биће омогућено да се сазна и види како су изгледали чегарски јунаци. Жртве су страдале у Чегарском боју који је завршен тако што је војвода Стеван Синђелић, који је са око 3.000 својих устаника био опкољен вишеструко бројнијом војском од преко 25.000 Османлија, из кубуре пуцао у барутану. У експлозији су 30. маја 1809. године погинули сви устаници и њихов војвода, али и више од половине османлијских војника, после чега је турски заповедник Ниша у том периоду Хуршид-паша наредио да лобање српских јунака узидају у Ћеле-кулу.

Споменик је висок око четири метра, а 952 главе, које су по наредби, како се веровало, одране од коже и напуњене памуком, биле су распоређене у 14 редова са све четири стране. Међутим, истраживање су показала да на лобањама нема знакова који показују да се тако нешто догодило.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: