(VIDEO) Nakaradni predlog zakona, Igor Ivanović u „Srpskom sv(ij)etu“

„Patrijarh nije samo teološka funkcija, on ima i elemenata javno – društvene funkcije, da ne kažem političke, ali na marginama, pa je bitno da bude i obrazovan, jer živimo u složenom vremenu. On ima širinu u svom kretanju, ali treba da se drži dogme. Moderni načini komunikacije su potrebni, da bi te kritike da je crkva hermetički sistem bile isljučene. Naravno, uz očuvanje dogme. To bi bilo ispunjavanje forme, koju društvo traži, ali može i to kad imamo dobru sadržinu. Crkva kada previše učestvuje u javnom životu, to može da bude i na štetu društva. Pogledajte primer katoličke crkve. Prevelik uticaj crkve može imati na neke ljude i podsticaj da postanu zločinci. Pravoslavna crkva po svojoj prirodi nije agresivna.
Nepogrešivost u pravoslavlju nije u patrijarhovom tronu, on je prvi među jednakima, već je u celokupnom sveštenstvu i svim vernicima koji su postojali, koji postoje i koji će postojati. Vidi se tu potpuno drugačiji pogled na svet i na veru. Rimokatolička crkva je izuzetno složena, ne možemo je tretirati kroz ugao Hrvata, čija je uloga monsturozna u ukupnoj istoriji“, rekao je za „Srpski sv(ij)et književnik i publicista Igor Ivanović, otvarajući temu pravoslavlja i njegove uloge u ovdašnjem društvu.

On nadalje govori o karakteru javnih ličnosti i onima koji im pomažu da budu svezastupljene u društvenom životu:
„Najveća opasnost našeg naroda je što mediji oblikuju stvarnost, i po prirodi su antipravoslavni. To su uglavnom ljudi koji dolaze iz tih neoliberalnih, soroševskih formacija, i to je duh medija svuda u svetu, nije to ekskluzivitet kod nas. Pa pogledajte kampanju za predsednika Amerike, da je nazovemo kampanjom, iako je to neviđena pljačka, gde je pobedio čovek koji ne može da se popne uz stepenice. To nije više metafora, to je bukvalno. To je uticaj medija. Tvz. elita kod nas je obrazovana na antivrednostima- sve tradicionalno i porodično im smeta. Ne samo u medijima, već i među glumcima, manekenima- u celokupnoj masovnoj kulturi“.
„Javnost je zapljusnuta silovanjima, kriminalnim grupama, nasiljem- to može da bude velika tema, ali zavisi ko je obrađuje. Mi u medijima nemamo duboke sagovornike, i sa takvim ukusom koji traje nekoliko decenija. Ako pokušate da napravite emisije sa teološko- filozofskim temama- šta je čovek, šta je Bog- da li bi to razmaženog i površnog gledaoca zainteresovalo?

Problem je i sa obrazovanjem, koje od čovjeka pravi idiota. Ako želite da zadržite vrednost, što možda nije cilj sistema, ali ako želite- vi morate da znate nešto o svim svetskim religijama, o filosofima, o piscima. Ja sam prezirao komunistički režim, ali priznajem da je bio bolji jer je tretirao velike teme“, kaže gost Nacionalne IN4S televizije u živom razgovoru sa voditeljem Veljom Čupićem.

„Tema jeste o kriminalnim grupama, kojima bi ustaše pozavidele- ali je prava tema logičko ishodište diktature civilizacije u kojoj je profit iznad poretka, pa je samim tim biti narko- diler prestiž i imati novac. Ako je profit iznad svega, onda je moral manje važan. Ako biste imali emisiju od 3-4 sata o tome, možda biste imali publiku. Znate, ljudi se umore , dolazi do zasićenja. Ne smemo da bežimo od toga da pravimo neku vrstu kontrapunkta“, daje Igor Ivanović i dio rešenja u svom izlaganju kako se suprotstaviti toj medijskoj mejstrim slici.
On dalje daje i temu za duboko promišljanje ljudima iz medija:
„Vi danas nemate emisiju koja pravi vezu između filma, knjige, filosofije, u krajnjem slučaju rokenrola. One ranije jesu bile ideološki kontrolisane, ali su postojale. Postoje te veze, mi ih imamo u pisanoj literaturi,postoje i naučnici koji govore o tome, ali su elektronski mediji postali nepodnošljivo površni. Nepodnošljivo!“
„Svako vreme će imati pravo da se obračuna sa nekim drugim. Jer, ako imate pravo da se obračunate sa Gorskim vijencem, onda ćete imati pravo da se obračunate sa spomenicima ove kulture. Doći ćete do sistema Pol Pota, koji je sve poništio, koji je pobio sve školovane ljude, ostavio 12- 13 lekara inžinjera i proglasio nultu godinu. Slično se desilo i u Francuskoj revoluciji, a i kod nas, mada titoizam nije bio tako nemilosrdan, iako je bio izuzetno krvav.

To je ideološki i biološki poništavanje prethodne generacije. Dolazite do zaključka da će Pol Pot biti novi Mesija, sa svojim Kmerima. To je priča o diskontinuitetu. Konzervativni ljudi veruju da biste postali general, morate prvo da budete potporučnik, a kod ovih ljudi sve može preko noći, i to je revolucionarno poimanje čoveka. Ono se razlikuje od levo- revolucionarnih koji su verovali, a ovi levo- liberalni sa ružičastih pozicija propagiraju trockizam“ , Igor Ivanović istorijski razmatra situaciju i poredi je sa današnjicom.
U nastavku govori o Zakonu o istopolnim zajednicima:
„Od Drugog svetskog rata Jugoslavija tretirala homoseksualizam kao krivično delo. Bilo je tada homoseksualaca, ali su bili diskretni. Ali nije bilo sakupljanje poena. Prvi čovek koji je skinuo stigmu sa homoseksualizma kao krivičnog dela je bio Slobodan Milošević , na nivou obe skupštine 1994. je donesen taj podzakonski akt. Ali, o tome niko ne želi da govori, jer žele da ga predstave kao nekog najvećeg zločinca. Da je neko drugi u pitanju, pravili bi od njega idola. Srpsko društvo od tada nije imalo pravi odnos prema homoseksualnom svetu. Živeli su sa svojim navikama, sve dok nije došlo do te agresivne kampanje lobija koji nameće te vrednosti koje ne odgovaraju mnogim homoseksualcima, koji žele da žive u miru.
Ovo je tektonski zakon koji pripremaju. Nije ovo sporedni zakon, ovo treba da prevrednuje bazični vrednosni sistem našeg naroda. Gordana Čomić nije ni intelektualac, ni naučnik, već jedan običan birokrata, osoba koja nije birana niti ima političku kompetentnost. Žena koja ne može da ostvari ni jedan posto na izborima, bira se za ministra? Moralna osoba bi rekla- ja nemam podršku naroda. Samo ona i Čeda Jovanović mogu beskonačno da idu u poraz“.
„Evropa se neće širiti. Mi imamo simulakrum da ćemo ući, a oni da će nas primiti. Možda treba preformulisati našu politiku, težiti ka Evropi,ali do njene kapije i ni korak dalje. Imati najčvršću saradnju, nešto kao Švajcarska. Onda bi se javni narativ preformulisao, i svest . Onda ne biste imali Gordanu Čomić, jer biste imali politiku u kojoj je važnije stvaranje sopstvene države od te simulacije ulaska u zajednicu evropskih država“, prediktivno je govorio o odnosu sa Evropskom unijom i dao rešenje kojim bi se eliminisale lažne elite.
Na kraju je govorio kratko i o situaciji u Crnoj Gori i o društvu i dao ideje o budućoj saradnji.
Pogledajte ovog izvrsnog poznavaoca motiva istorije i sadašnjosti, koji daje vrlo zanimljive zaključke na Jutjub kanalu IN4S.

Tekst priredila: Milijana Eraković