(ВИДЕО) Никола Маловић: Континентални је човјек жедан мора

Наш награђивани писац у интервјуу датом каналу „Глас јавности“ казује Мили Милосављевић како је 12. маја 2021. у малој цркви Св. Саве на Врачару сусрео на фресци једног Бокеља, Светог Севастијана.

Говори о Вити Которанину и о књизи „Вита Которанин, неимар Дечана“, за коју постоји интрересоване и од стране Албанаца, иако они држе да је протомајстор најзначајнијег споменика српског средњег вијека био Куч, што фотомонографија у издању херцегновске Књижаре Со, из пера Риста Ковијанића, одбија да потврди. Маловић открива која је улога пок. о. Мома Кривокапића у цијелој причи о Вити Которанину, и наставља причу о „Боки Которској“ Милоша Црњанског, која је, по тек трећи пут у историји, промовисана прошле седмице у Београду.

„Историја бокељског поморства“, Предрага В. Ковачевића, капиталан је подухват заливског издаваштва. То је уједно и историја Боке Которске, казује Маловић, јер историја бокељског поморства прати историју највиталније привредне гране.

У наставку слушамо:

Какве су везе Јова Секуловића, првог херцегновског књижара (1898) и издавача (1904) – са Књижаром Со?

По чему је специфична књига „Горски вијенац – бокељско издање“?

Која је то најпознатија дивља медитеранска јестива биљка?
Да ли је писање романа увијек врста калкулације? Зашто се за Маловићевог „Галеба који се смеје – роман за децу и одрасле“ (у издању Књиге комерц) може рећи да је роман који доноси срећу, и зашто има наслов на латиници ако је написан ћирилицом? Какав је његов садржај и по чему то припада српској књижевности? Да ли се без све шале може рећи да заливски галебови памте Немањиће?

Наш писац, књижар и издавач, открива да је на ти са власником Лагуне, Дејаном Папићем, јер је – од садашњих преко 300 домаћих писаца – он управо 9. по реду, домаћи, у највећој издавачкој кући на Балкану.

Маловић је, а неко други, Лагуни донио и прву домаћу књижевну награду – награду „Лаза Костић“ за роман „Лутајући Бокељ“ (6 награда, 10 издања).

Како је то дотаћи носом пчелу у цвијету наранче? Да ли је Колумбо био конверзос, односно Јевреј поријеклом, слушамо у наставку, као и ове теме:

Да ли је писац налик монаху, и да ли дјело писаца који су нон-стоп у кафани, пати?

Како је роман „Лутајући Бокељ“, који проговара новом врстом српског језика, језика пуног романизама, „лансирао“ новог писца.

„Ако је то прави глагол“, подвлачи Маловић.

О чему говори књига „Бока Которска и Србија“ и откуд таква комбинација, кад смо навикли на спојеве типа Србија и Црна Гора и Црна Гора и Бока Которска?

Шта, на крају, садржи позив оличен новим Маловићевим насловом: „Догодине на мору“?

Послушајмо…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: