(ВИДЕО) о. Гојко Перовић: ОИЗ Валтазара Богишића јасно препознаје као ”имаонике” с једне стране Цркву, а са друге стране државу
Отац Гојко Перовић
Закон о слободи вјероисповијести биће једна од главних тачки спорења и у овој години а кључ неслагања Владе и Митрополије црногорско-приморске су три члана закона, која се односе на питање имовине.
Ко је сада власник 650 православних цркава и манастира – држава или Митрополија – тренутно је немогуће прецизно сазнати.
Тако рецимо, Цетињски манастир у којем је и сједиште Митрополије, као и двије богомоље на Цетињу, Црква на Ћипуру и Влашка црква, према тврдњама државе, од раније су уписане на Пријестоницу Цетиње.
То показују и изводи из катастра, до којих су дошле Вијести. Међутим, у Митрополији тврде да је то резултат хаоса у катастарској служби.
„Једном омашком, у једном моменту, једним махом, сва имовина и приватна и институционална, преписана у власништво Пијестонице. Постоји редован поступак пред органима Пријестонице и државе, да се то врати и он је у току, тако да тај податак није релевантан. За Цетињски манастир, за ову зграду у којој се налазимо, породичне куће Цетињана воде се на Пријестоницу, приватна имања која вјековима припадају неким породицама и оне се воде на Пријестоницу. Дакле то једно неуредно стање “, казао је ректор цетињске Богословије, Гојко Перовић.
На питање шта је Митрополији пред судом доказ, да ова имовина на Цетињу конкретно припада њима, Перовић наводи институт мирне и савјесне државине неког објекта.
„У случају цетињског манастира постоје неспорни подаци од времена Ивана Црнојевића. Општи имовински законик Валтазара Богишића, који јасно раздваја државну од црквене имовине. И препознаје као имаонике, као власнике, са једне стране државу, а на другој страни цркву. Ако погледамо и друга докумнета, све је без икакве дилеме јасно, да сви црквени, па и Цетињски манастир припадају цркви, а не држави“, казао је Перовић.
На кога се тренутно воде остали манастири и цркве, Вијести су покушале да добију одговор од Управе за некретнине Црне Горе, али то није било могуће.
Од те државне институције тражило смо да нам доставе катастарске изводе за двадесетак највећих манастира и цркава у земљи – Цетињски, Острог, Морачу, Савину, Пиву, Ђурђеве ступове, Стањевиће, Прасквицу, Подмаине, Режевиће, Дајбабе и Свету Тројицу. На питање на кога се тренутно води манастир Острог, Перовић одговара.
„Сва црквена имовина се води на цркву. Друга ствар је што имовина православне цркве, имовина католичке цркве , имовина исламске вјерске заједнице, тренутно сада док ми причамо, је у толиком катастарском хаосу. Што се тиче имовине православне цркве, негдје су титулари сами манастири, негдје је титулар Митрополија, негдје епархија Будимљанско-Никшићка, негдје православна црквена општина или српска православна општина, као што је случај на приморју“, казао је Перовић.
По новом закону, Управа за некретнине је дужна да до краја ове године утврди вјерске објекте и земљиште који су, у смислу спорног закона, државна својина, изврши њихов попис и упише их у катастар као државну својину. Ако се утврди да је имовина државна, та вјерска заједница ће наставити да је користи, до одлуке катастра о државини, коришћењу и располагању тим објектима и земљиштем.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne oni nemaju osjecaj da je to hram- kuca bozja. Oni samo misle da se tama nalaze pare jer je to njima glavno. Znate onu staru ,, Dade vjeru za veceru“.
Crkvena imovina je jedina nesporna u CG, umjesto da se donese zakon o porijeklu imovine lopova iz DPS-a, oni sad crkve otimaju. A sto rece Vujo gore,.sta cemo s feudalizmom koji je u pojedinim dijelovima CG ukinut tek 1918, hoce li mozda i agama i begovima da vracaju zemlju?
Улази ли ко од Цетињана у те мјесне цркве?
Има се утисак да би их радије обили но се, тамо, Богу молили!
Cetinjani nisu ni ulazli u crkve od 1944g po zabrani blaža jovanovića…pa navikli da idu u šanere …
Šta ima da misliš. Država će sve upisati na sebe. I onda lijepo reći. Jeste li vi Crnogorska crkva u cjelini ako niste dovidjenja. Onaj ko je vlasnik može upravljati kako hoće. Ove floskule da je neka druga država vlasnik u ovom slučaju Srbija je glupost. Svojima je MPC koja je u sastavu SPC. Pa ne koristi Srbij0a ove manastire nego mi. Niti ih Srbija može otudjiti. Ovdje će na gubitku biti vjernici i Crkva u CG. A ovi već trljaju ruke. Ovi su pojeli državu prije punoljetstva do punoljestva će pojesti i Crkvu. Ako ovo dozvolimo ne zaslužujemo ni da imamo crkvu. Ako naši sveštenici prave dil sa ovom vlašću bit će prevareni.
Ako ovi bolesnici i psihopate iz DPS osporavaju 1918 zbog crkve, da li su svjesni da osporavaju i Agrarnu reformu kojom je zemlja aga i begova vlasnistvo u kmetovima, a i u Boki je bila drzavna intervencija. Ovi sto istrazuju crkvu,.nek’ prvo istraze sebe i otkad su njihove kuce i zemljisni posjedi upisani u katastar, crkve su jedino neosporno vlasnistvo u CG. Po ovome sto ovi debili rade, polovini Crne Gore ce biti oduzeta zemlja, narocito u Beranama, Bijelom Polju, Pljevljima, Mojkovcu, Rozajama, Plavu i Boki, a cijela CG se dovodi u pitanje jer svi smo mi uglavnom potomci vlaha i kmetova, uz nesto malo svestenstva koje je jedino imalo neki svojinski odnos.
Samo SPC ostalo me ne zanima.
Precutkuje Amfilohijev krilas sustinu OIZ-a Valtazara Bogisica, po svojoj navici sofiste:
Čuveni pravnik i naučnik svjetskog glasa, profesor univerziteta dr Baltazar Bogišić, jedan od najglasovitinih pripadnika istorijsko-pravne škole u istoriji pravne nauke, pisac i kodifikaor “Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru” (1888) i prvi crnogorski ministar pravde, sproveo je 1873. godine jednu od mnogih važnih anketa, koja se odnosi na crkvene prilike u Crnoj Gori u to vrijeme. Na pitanja u Anketi Baltazara Bogišića odgovarao je i arhimandrit Nićifor Dučić.
Naime, u pomenutoj Anketi dr Baltazar Bogišić pita Nićifora Dučića: “Crnogorska crkva drži li se autokefalna, ako ne, pod čijom jurisdikcijom stoji, pod Patrijarhom carigradskim ili pod Svetim sinodom peterburžskim”?
Nićifor Dučić: “Posve autokefalna i osobenu jerarhiju ima”.
Baltazar Bogišić: “Stoji li Crnogorska crkva u kakvom odnošaju međusobnih darova sa Sinodom peterburžskim ili s Patrijaršijom carigradskom? Daje li ovomu posljednjemu kakvu godišnju potporu kao što daje Srbija i Grčka? Ima li još kakav drugi odnošaj među njima”?
Nićifor Dučić: “Uzajamnosti nema, nego što samo Sinod šalje kadkad na ime priloga crkvene stvari, knjiga, odežda itd., što čine iz Rusije često pojedini ljudi… Carigradskom patrijarhu niti je kad što davala Crnogorska crkva, niti sada daje, niti joj je ko što u tome iskao, niti ište. Nema nikakvog drugog odnošaja osim što se u novije vrijeme vladike crnogorske posvećuju u Petrogradu”.
Baltazar Bogišić: “A u kom je odnošaju Crnogorska crkva sa srpskom Patrijaršijom u Karlovcima, a u kakvom s mitropolitom beogradskim, s bugarskimegzarhatom i s drugim autokefalnim crkvama”?
Nićifor Dučić: “Nema zvanična odnošaja nikakva, nego mir i ljubav”.
Valtazar Bogišić: “Ima li kakav pismeni ugovor među Crnogorskom crkvom I jednom od navedenih pravoslavnih autokefalnih vlasti i crkava kojima su ustanovljena pravila međusobnog odnošaja”?
Nićifor Dučić: “Nema nikakvog s nikim”.
Valtazar Bogišić: “Da mitropoliti Crnogorski primaju svoju hirotoniju u Petrogradu je li neizbježno pravilo ili to biva iz običaja i rad kojih uzroka? Ako nije pravilo, kakve ustanove postoje u rukopoloženju mitropolita”?
Nićifor Dučić: “Nije to nikakvo pravilo, nego u novije vrijeme postade običaj iz političkih uzroka, budući da je glava crkve do nedavno bio i glava države, a pak sadašnji mitropolit tek je treći koji se rukopolaže u Petrogradu”.
(Izvor: Prof. Dr Baltazar Bogišić, “Pravni običaji u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji”, priredio prof. dr Tomica Nikčević, CANU, Titograd, 1984, str. 238-239. Vidi o tome i Novak Adžić, “Kratka istorija Crnogorske pravoslavne crkve“, Cetinje, 2000, str. 146-147).