Олуја – Злочин који траје: Прошле су скоро три деценије од операције у којој је убијено 2.000 Срба
1 min read
Злочиначка Олуја
Данас се обележава 29. година од злочиначне операције „Олуја“ током које је етнички очишћено на хиљаде Срба.
Наиме, хрватска војно-полицијска акцији „Олуја“ је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, и у њој је скоро 2 000 Срба убијено, а 220.000 протерано.
Према Брионским транскрипатима записника са тог састанка, Фрањо Туђман, ратни председник Хрватске, прецизно је изрекао шта је основни циљ, нагласивши: „Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану“.
Говорио је о одстрањивању „реметилачког фактора“ коментаришући притом да је реч о „страном, повијесно одвојеном“ елементу, који ће, како је навео, довести до неопходне, позитивне, етничке хомогенизације.
Поручио је да притом треба ширити причу да ће свима бити загарантована грађанска права. Укупна бројност хрватских војно полицијских снага, које су учествовале у агресији, била је већа од 130.000, а понегде се појављује и број до 150.000. Постојало је такође њихово садејство са приближно 25.000 припадника муслиманске тзв. Армије БиХ. Учествовале су такође јединице Хрватског већа одбране, односно војске Хрвата у БиХ.
О томе о каквом злочину је реч говори чињеница да непријатељи српског рода нису бирали, те да су им и легитимне мете била и деца. Само један од њих је био и дечак који је остао без ноге. али је из болничког кревета послао поруку која је ганула све.
Председник Србије, је више пута указивао да је Београд некада окретао леђа Србима западно од Дрине и да су постављали блокаде, али да је то давно прошло време.
– Олуја више неће бити. Србија се не хвали снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и никада више ником неће дозволити такав погром – изјавио је председник једном приликом.
Обележавање у Лозници, присуствује Вучић
У Лозници ће данас бити обележен Дан сећања на све страдале и прогнане у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“.
Обележавању годишњице тог трагичног догађаја за српски народ присуствоваће председник Србије Александар Вучић, а скуп на стадиону „Лагатор“ почеће у 18.00 часова.
Војно полицијска акција „Олуја“ у Србији је означена као злочиначка и обележава се са пијететом на жртве овог злочина, док је она у Хрватској проглашена ослободилачком и обележава се као Дан победе и домовинске независности. У недељу се навршава 29 година од акције „Олуја“, а Србија и Република Српска Дан сећања на страдале и прогнане заједно обележавају од 2015. године.
Највећи егзодус Срба после Другог светског рата
Био је то највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата, а међу погинулима, односно убијенима 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година.
Готово трећина, 29 одсто убијених, биле су женске особе, већином старице.
Војно полицијска акција „Олуја“ почела је у зору 4. августа и трајала је до 7. августа 1995. Операције су касније настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
Агресија је започела жестоким дејствима на простор тадашње Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију. Простор Републике Српске Крајине који је нападнут налазио се притом под заштитом ОУН-а, као сектори „Југ“ и „Север“, по Венсовом плану из 1991. Простор Барање, Источне Славоније и Западног Срема по истом плану био је сектор „Исток“ ОУН. Хрватски врх је одлуку о агресији на РСК, односно почетку операције „Олуја“ донео 31. јула 1995, током састанка на Брионима, у резиденцијалном објекту који је користио Јосип Броз Тито.
У то време, укупна бројност припадника Војске Српске Крајине била је највише 34.000. Били су то огромном већином резервисти који су, по сменама, већ пуне четири године држали положаје, односно чували своје домове и породице.
Око поднева наредног дана, 5. августа, појављују се информације да су хрватске трупе ушле у Книн, које се испостављају као тачне.
Пад Книна имао је огроман психолошки ефекат. Четвртог дана од почетка операције, у вечерњим сатима Гојко Шушак, тада министар одбране Хрватске, иначе, познати првак усташке емиграције у Канади, објавио је да је војна акција „Олуја“ окончана. Истражна Комисија ОЕБС у извештају од 10. августа навела је: „Постоје директни докази о систематском паљењу кућа цивила и друштвеног власништва, укључујући предузећа, од ХВ-а, цивилне полиције и припадника специјалних формација полиције“.
Савет безбедности ОУН донео је Резолуцију бр. 1009, 10. августа 1995, којом је од Хрватске тражена заштита цивила и њихове имовине. Поменуто је и кажњавање оних који су починили злочине.
Хрватске снаге дејствовале су и по цивилима у избегличким колонама, а најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је на цивиле, жене, децу и старце, пуцано из авиона ратног ваздухопловства Хрватске.
Усмрћено је 10 особа, међу којима четворо деце, а рањено је преко 50 особа. Међу онима који нису избегли бројни су страдали. Избегличке колоне су се кретале пут истока, део се задржао на простору Републике Српске, а већина се запутила у Србију. У прихвату избеглих посебно ће се истаћи становници Приједора и Бања Луке.
Агресија Хрватске акцијом „Олуја“ настављена је операцијама „Маестрал“ и „Уна“ у септембру 1995. године.
Према пресуди хашког Трибунала за бившу Југославију, из априла 2011, „Олуја“ је била удружени злочиначки подухват, на чијем челу се налазио председник Хрватске Фрањо Туђман.
А „циљ (је) био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима“. За 29 година од операције „Олуја“, хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица, а суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од којих је једна правоснажна.
Од 12 оптужница подигнутих пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу за злочине почињене током рата у Хрватској од 1991. до 1995. само две се баве злочинима над хрватским грађанима српске националности. Генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу у Хагу се судило за злочине почињене током и након операције „Олуја“.
Генерали Готовина и Маркач најпре су једногласно проглашени кривима и осуђени на 24, односно 18 година затвора да би у жалбеном поступку обојица била ослобођена тесном већином гласова (3:2).
У тим пресудама Расправно и Жалбено веће су – на основу истих чињеница и истог права – дошли до дијаметрално супротних закључака о некима од кључних питања о којима су се на суђењу спорили тужилаштво и одбрана.
Жалбени поступак је, за стандарде Трибунала, трајао рекордно кратко, а пресуда је написана на само 54 странице, због чега је у правничким круговима називају „памфлет пресуда“.
(Тањуг)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svakome onome ko je sa tom stokom otisao da slavi progon Srba iz RSK i obnovu NDH da Bog da se utralo i sjeme i pleme.
Jedno je samo istina gdje god da smo stigli gradjani smo drugog reda.
Kod nas istorija se svela na dnevnu politiku.Pišete o 4.8.1995 i napadu HV na RSK kao da prije toga ništa nije bilo na teritoriji Hrvatske a itekako je bilo.Već od 1990,prvih barikada,pomamnjen narod sa tih prostora od strane BGD da se digne protiv legitimne vlade RHrv,rata 1991,protjerivanje svog nesrpskog stanovništva sa trećine dijela Hrvatske koja je od 1992 priznata od svih zemalja kao nezavisna država u granicama nekadašnje SR Hrvatske.Nakon toga dogovorom Milošević Tuđman ,RSK je ostavljena sama ogrezla u korupciji,kriminalu i zločinimai samo je bilo pitanje dana kada će HV izvršiti napad.Vojska SRJ nije ni prstom mrdnula da pomogne vojsci čak je i odmogla šaljući najgore oficire da preuzmu komandu nad vojskom RSK neposredno pred napad.Šta je tada radila vojska RS,iako je imala dogovor o zajedničkoj odbrani,ništa nije uradila da pomogne vojsku RSK jer je glavnina upućena na istok radi napada na enklave Srebrenica i Žepa.Poslednja šansa je bio plan Z4 za spas toga jadnog naroda u Krajini ali na nagovor zvaničnog Beograda a na opštu radost vrha Hrvatske,vlada RSK odbija plan i legitimitet za napad Hrv vojske.
Pomislite samo a većina vas na ovom portalu je desno Srpske orijentacije,kako se osjećate zbog Kosova,proćerano stanovništvo 1999(među njima dosta onih jadnika iz RSK koje se naselilo ba Kosovo 1995 pa pod drugi put napušta ognjište,),okupirana teritorija,nema tamo ni vlasti ni vojske ni policije RS,Albanci terorišu ono jada Srba što je ostalo,prijestolji grad Prizen kontrolišu Albanci itd.
E upravo tako je bilo i 1991 u Krajini,samo Albance zamijenite sa Srbima.Trećina teritorije bez kontrole vlade,vojske i policije RHrv,proćerano svo nesrpsko stanovništvo a ono preostalo izloženo neviđenom progonu,prijestolji grad Knin gdje su krunisani hrvatski kraljevi kontrolišu sada Srbi..sve je preslikano samo sa tom razlikom što je Hrvatska svoju šansu iskoristila 1995 i oslobodila svu svoju teritoriju a oćete li vi,kako sada stoje stvari-teško
A da mi majmune krenemo od miniranja srpskih objekata ,jurenja i ubijanja Srba ,navodnih srpskih diverzija koje nisu uspjele jer su Srbi snimili pocinioce,a sve je to izazvalo barikade i balvane na cestama!Jeli majmune da prestanemo lagati i falsifikovati istoriju,a to sto jos niste u Zagrebu podigli spomenik Slobodanu Milosevicu je vasa sramota jer da njega nije bilo ne bi bilo ni obnovljene NDH!
Nikada vam oprostiti i zaboraviti necemo ustase
Po prvi put nakon 1945. Srbija na vlasti ima pravu patriotsku opciju.
Kako se obelezavao dan secanja na Oluju u doba zutih?
Danas se ta strašna tragedija obelezava na pravi nacin i neguje se kultura secanja..
Ova akcija je nazalost bila etnicko ciscenje neduznih Srba
Da se ne zaboravi,neponovilo se
Srbi su konačno silni i ujedinjeni u odbrani svog sopstvenog bića, a tome imamo zahvaliti predsedniku Vučiću.
Neka se iz Loznice danas čuje glas vascelog i objedinjenog Srpstva:
„Nikad više jame, nikad više ustaški pir! Živelo srpsko jedinstvo!“
Uveren sam da će u Loznici biti održan veličanstven skup koji će okupiti sve Srbe u sećanju na žrtve naše krajiške braće.
Trebalo bi u svoj tragediji koja nas je snašla te 1995. da danas budemo posni jer naša država konačno, nakon mračnog doba B. Tadića, ima snage i volje da pod vođstvom Aleksandra Vučića neguje kulturu sećanja na srpske mučenike i žrtve ustaškog noža.
Tragikomična strana priče o hrvatskoj srbofobiji leži u tome da bi oni, poput svojih dedova, i danas bili austrijski konjušari i čistači cipela da srpska vojska nije oslobodila teritorije koje naseljavaju 1918.
Hrvati nepostoje kao narod to su sve pokatoličeni drugi narodi a najviše srbi.
Nakon svih istorijskih pogrešaka krvavog dvadesetog veka, Srbi konacno svesni koračaju u budućnosti pod mudrim vođstvom Aleksandra Vučića.
Gen je nasledan kod hrvata gen genocidnosti je dokaz za to.
Od zveri predaka hrvata koji su u Jasenovcu vršili genocid nad srbima jevrejima i Romima nemogu da postanu njihovi potomci dobri već isti a I gore ubice hrvatske genocidne.
Hrvati su jedini narod na zemaljskoj kugli koji je od klanja, silovanja i progona pravi svetkovine.
Ideologija Ante Starčevića i kasnije ustaškog pokreta nikada nije nestala i hrvatskog naroda.
U ovoj opereciji hrvata genocidu nad srbima u Oluji ubijeno je preko 2000 srba nedužnih.
Srbi više nikada neće dozvoliti zločine genocide prema sebi.
Oluja je dokaz da hrvati jesu narod koji ima naslednu narav da čine genocide.
Operacija Oluja predstavlja završni čin eliminacije srpskog bića na teritoriji avnojevske Hrvatske.
De facto, u pitanju je najveće etničko čišćenje nakon drugog svetskog rata i jedino u svetskoj istoriji koje se slavi u internacionalnom formatu na jako pompezan način.
Da li vam je i dalje miris borovine na hrvatskom primorju toliko privlačan?
Skoro tri decenije je prošlo od oluje zločina hrvata nad srbima iz Hrvatske.
Da se nikada ne ponovi.
Tada smo ostali bez baka i deka sa obe strane.
Da se nikad ne zaboravi stradanje Srba od strane Hrvata.
Na žalost, mnogi su ostali bez svojih najmilijih
Dan kada se obeležava progon preko 200.000 Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, samo zato što su Srbi. Ovakav zločin se više nikada ne sme da dogodi.
Na celu sa Vucicem to se nikada vise nece ponoviti.Tuzan dan za Srbiju i svakog Srbina Necemo zaboraviti .