(ВИДЕО) Орден ,,Марко Даковић” никшићким професорима: Мандић – Највећи професори после оног чувеног који је у Крагујевцу држао час
1 min read
фото: принтскрин
Предсједник Нове српске демократије, Андрија Мандић, уручио је, у име НСД, орден ,,Марко Даковић” никшићким професорима који су 2004. године остали без посла у просвјети.
Прије седамнаест година, у Црној Гори је донијета одлука о преименовању српског језика у матерњи, што је довело до побуне никшићких професора.
,,Имам велику част и привилегију да наше највеће страначко одликовање, које је прије вас добио наш највећи живи пјесник Матија Бећковић, уручим управо вама”, казао је Мандић. Он је истакао да му је будући градоначелник Никшића, Марко Ковачевић, рекао да ће се једна посебна просторија у Општини Никшић обезбиједити у сврху његовања и чувања свега што су професори постигли и подигли као високи стандард у Никшићу, и да ће, када неко дође, моћи да каже да су то они професори из Никшића, који су највећи професори после оног чувеног професора који је у Крагујевцу држао час.
Проф. Драгана Тодоровић је у име својих колега поручила да је језик за њих светиња и да су између хљеба и језика изабрали језик. ,,Знали смо да то неће бити лака борба, да је то тешка борба, тежак пут, али ишли смо тим путем, носили смо крст и даље носимо тај крст, и даље се боримо, јер борба за језик не траје годинама, она траје чак и вјековима.“
,,У језику је сва наша традиција, сва наша мисао, сав наш живот. Према томе, тамо гдје нема језика, нема ни народа”, истакао је проф. Миомир-Бели Ковачевић и додао да је највеће признање добио 2004. године када је остао без посла и када је, како каже, стао уз људе.
Проф. Марија Лалатовић је поменула и њихове преминуле колеге: “Данас се радују душе великих професора српског језика, Вука Велаша, Станке Никчевић и Светозара Ћираковића.”
Носилац листе коалиције ,,За будућност Никшића”, Марко Ковачевић, нагласио је да од Никшича жели да направи град у којем сви могу добити мјесто које им припада.
,,Данас смо ми то мјесто дали вама, а оно је највеће на пиједесталу свих моралних вриједности које један град треба да има”, казао је он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не видим овдје моју дивну професорку Весну Тодоровић. Зна ли ко шта је са њом?
Slava i vječni spomen bjelopavlićkim učiteljima! Moj kolega Veselin Matović se potrudio da priču o učiteljima – herojima izvuče iz zaborava. Istina je svjetlost , sam Gospod, te nađe put da projavi kad zatreba .
Ljubazno molim da objavite moj odgovor Vragolanki.
Bravo!
Naš boravak u Ostrogu je bio blagoslov Svetog Vasilija, koji nas nikada nije ostavio. Slava mu na vjekove!
Da ima države i vlasti, i da su premijer i ministarka Bratić odgovorni i savjesni, ove ljude bi trebalo vratiti u škole i postaviti ih za direktore škola u Nikšiću, a ne i dalje držati razne Šljiviće, Medojeviće, Čupiće, Mijoviće, Peroševićke i ostale koji su uništili naše školstvo. Partijske poltrone i ulizice, ljude bez obraza i morala. Šta čeka Bratićka što ne smjenjuje osobe bez morala koji po 20 i više godina sjede ničim zasluženo u fotelje direktora??
Čeka da joj Bojka Đukanović namigne.
Konačno, da ih se neko sjeti…ovi ljudi i žene-ljudi su mnogo propatili, divni moji profesori, mnogo mi ih je žao što su sve ove godine bili prepušteni sami sebi.
A Mijat Božović, prodana duša koji im je uručio otkaze još vodi đake u njegov „privatni a državni“Dom izviđača u Prčnju i svako ljeto zgrne lijepe pare, e netrebale mu kad je ovakve ljude mogao da ostavi hljeba. Ima Boga!
Dostojanstvo na prvo mjesto, mnogi su se u zadnji čas prodali kao da ovo nije njina CG no moraju obraz da gube, mnogi na visoke položaje a sad kažu morali smo da sačuvamo posao e pa dragi nije baš sve tako mnogi se nikad nisu mogli zaposliti, mnogi nisu napredovali na svojim mjestima i nemaju kao vi kule i gradove al imaju čast i obraz i ne mogu ih kupovati kao potrošnu robu.svaka čast svakom ko se nije ukaljao!!!
Bravo! Svaka čast! Ovim ljudima vaša podrška i poštovanje sigurno mnogo znače!
Sve lijepo i krasno, jedino me čudi – „STRANAČKO ODLIKOVANJE“.
Stranka može dati zahvalnicu, plaketu i sl., ali odlikovanja daje država.
Degradirate ni stranku ( to manje više), ali i profesore tim neumjesnim gestom.
Inače, svakako su profesori i studenti zaslužili svako priznanje društva, pa vjerujem i orden – ali pravi – od države.
Manki, Nobelovu nagradu ne dodeljije država već fond Alfreda Nobela.
Neko je DFu zabranio da ima ministre pa ne moze da daje drzavno odlikovanje , a da moze dao bi pa nema izbora
Odbranu srpskog jezika i književnosti u Crnoj Gori nijesu počeli profesori srednjih škola iz Nikšića, već prije njih studenti srpskog jezika i književnosti sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću. Nego, pošto su to očito studenti nema izgleda nikakvog značaja. Dok su studenti štrajkovali i bili zaključani u udbaškom gnijetćzdu, neki od tih profesora su govorili da je to politički upereno. Tek posle nekog vremena su shvatili da je to mnogo ozbiljnija stvar i kad su izgubili svoja radna mjesta. Danas je to zaboravljeno, pa su Srbi instalirali Rajku Glušicu na čelu UO UCG, valjda da joj se oduže za sve ono što je tim istim studentima radila na Filozofskom fakultetu.
Uvažena Vragolanka, lijepo bi bilo da se predstavite, pa da ravnopravno diskutujemo. Ovo je krajnje maliciozno, ako mislite da smo mi nešto krivotvorili ili plagirali ,obratite se organizatoru i tražite da nam oduzmu orden.Udarali su mnogi po nama, ali da ovako nešto dođe od onih s kojima smo bili na istom zadatku ne zaslužuje komentar. Svim dobranamjernim hvala na iskazanoj ljubavi!
Уважена Марија, побуну против укидања/брисања српског језика су започели студенти Филзофског факултета у Никшићу, катедра за српски језик. Било је то раније од професора никшићких средњих школа, сад се не сјећам датума. Такође је познато да је неко од професора (дакле не Ви лично) говорио да ту има политике. Професори са Филозофског су у почретку слабо подржавали, осим проф. Видосаве Остојић. Она није проф. српског језика, али је цијело вријеме више бранила српски језик од оних који су то ДИПЛОМОМ били у обавези. Такође су ту биле и професорице Драгана Керкез, проф. руског језика и Драга Бојовић. Поједини су тек касније долазили. Такође, тада нико није видио, а ни чуо Весну Братић, садашњег министра четири ресора. Колко се сјећам и она је тада била на Филозофском факултету. И тако редом, могли би набрајати још.
Професори из Никшића јесу поднијели жртву, то нико не спори, не треба им одузимати награду/е, али треба и друге спомињати. Можда неко од тадашњих студената, а сада људи са Дипломом проф. српског језика није могао да добије ни право на приправнички, а камоли стално запослење. То се неће ни сада десити, јер поједини који су тада ведрили и облачили, и сада то раде. У свако случају, честитам Вам награду и да вам буде на понос српског рода.
Meni je žrtva studenata srpskog jezika i te kako poznata, a i nekih Vaših profesora koje Vi ovdje ne pominjete, nadam se slučajno. Vi ne želite da otkrijete identitet, tako da diskusiju o ovako ozbljnim temama i utvrđivanje istine, na ovaj način, moram završiti. Želim Vam svako dobro od Gospoda!
… Vaša je ljubav veća, najveća!
Mislim da su trebali spomenuti i one bjelopavlićke učitelje koji su 1916. odbili programe i plan rada Austrougara kojim su iz školskog programa izbacili ćirilicu, srpsku istoriju i srpske epske i junačke pjesme, pa zbog toga proveli od 3 do 5 mjeseci u zatvorima i logorima.
Sve čestitke za ovaj potez. Prvi su bili na udaru, prvi su stradali i prvi su nam pokazali šta nas čeka ako ne pristanemo na nametnutu propagandu.
Kad se samo sjetim koliko su nam u to vrijeme nametali priču da je moderno biti independtista i da su svi intelektualci na njihovoj strani, a onda daju otkaze ovolikom broju intelektualaca samo u dvije škole u Nikšiću.
Istina je važna, a pravda je još više.
Niksicki profesori su pravi heroji, koji prvi ustadose u borbi za ocuvanje Srpskog jezika, tradicije, i istorijskog nasledja.Zao mi je sto neki od njih ne dozivjese ovo priznanje.
Ех, да су ово признање Марија и Драгана имале кад су радиле у сувенирници под Острогом, много би им значило док су стопирале за превоз до Никшића. Само ме инзересује смијете ли ово објавити.
Profesori su nam profesori svima, svejedno nemaju kome!
Ne pamtim da je još neki čovjek vako bio spreman da plati sebi cijenu ka oni!
Velika su, ako ne i najveća čast onoj Crnoj Gori iz idealne jedne predstave nekada nas!
Svi su Srbi crnogorski jednom onda htjeli, gorjeli, da budu ka ovo oni, profesori časna života!
Mnogi onda i jesu …
Danas, bezmalo samo oni … PROFESORI SRPSKOGA JEZIKA!
PROFESORI ČASNA SRPSTVA, KAKO JE TO ONO NAJVEĆE ZVANJE U SVE ZNAVENE NARODE SVIJETA!
Profesori neodstupnog samorazumjevanja sebe, svejedno Englezi i Kinezi, Francuzi ili, recimo, Poljaci …
Rijetko takvi među nas … Bez evo ovi s pravom odlikovani!
Čast nam je da vas ima!
I mi ćemo jednom tako ….Samo ne znam kad???