(ВИДЕО) Откривен споменик Русу због којег је Београд постао европска престоница
1 min read![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/12/Nikolaj-Krasnov.jpg)
Николај Краснов (Фото: Спутњик)
У парку Мали Ташмајдан у центру Београда откривен је споменик Николају Краснову, руском архитекти који је био један од највећих неимара Београда.
На свечаној церемонији откривања споменика руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко захвалио се руководству Србије и Граду Београду на реализацији пројекта сећања на великог руског архитекту.
Он је том приликом рекао да је Краснов значајна карика која додатно повезује српски и руски народ у пријатељству и братству, преноси Спутњик.
„Немогуће је замислити лик Београда без стваралаштва Николаја Краснова. Он је као и многи други који су овдје дошли дао своју вјештину, умјеће и своје стваралаштво“, подсјетио је руски амбасадор.
https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/579089212867350/
Краснов је, према његовим ријечима, био велики човјек, јер само такав човјек има снагу да после најтежих збивања у својој земљи сачува стваралачки дух и љубав према пријатељском народу, али у другој земљи.
Миљеник цара Николаја II
Николај Краснов је рођен октобра 1864. у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је у Москви. Држава је у дванаестогодишњем дјечаку препознала велики таленат, послат је у престижну школу за сликарство, вајарство и архитектутру у којој школовање траје 10 година. Школа се плаћала, а Краснов је успијевао да плати школарину тако што је учествовао на конкурсима и освајао награде. Када је завршио школу, држава га шаље у Јалту и тамо врло брзо постаје Главни градски архитекта.
У Јалти уређује обалу, просјеца канале, уређује улице, гради палате. Врло брзо постаје миљеник цара Николаја II, гради чувени Ливадијски дворац. Краљево окружење, велики кнезови, такође желе да имају раскошне палате, а све највеће и најљепше грађевине су његових руку дјело.
После Октобарске револуције и Николај Краснов напушта Русију. Преко Турске и Грчке бродом 1919. године стиже на Малту. Са породицом живи у избјегличком кампу и издржава се тако што приватним лицима ради аквареле за ситан новац.
„Није познато како су за њега чули руски емигранти који су боравили у Србији, односно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, али Удружење руских инжењера и техничара га 1922. године позива и Краснов у априлу исте године стиже у Београд“,
Рађање новог Београда
Иако у лету живота, има 58 година, очигледна је радост у његовом стварању, он се просто размахује, сада може да покаже и своје искуство, а не само таленат.
Занатско искуство и таленат Николаја Краснова потпуно мијењају изглед Београда, али и дају печат мањим градовима у Србији.
Николај Краснов је био архитекта који је пројектовао све најважније административне зграде у Београду — зграду тадашњег Министарства финансија, односно данашњу зграду Владе Србије и зграду тадашњег Министарства шума и руда, пољопривреде и вода, односно зграду данашњег Министарства иностраних послова.
Краснов је пројектовао и зграду Архива Србије, која је прва намјенски грађена зграда за архив на Балкану. Један од највећих пројектних и градитељских подухвата Николаја Краснова била је изградња моста краља Александра Првог.
Краснов се бавио унутрашњом декорацијом Народне скупштине, а уредио је и парк испред парламента. Уредио је и Двор на Дедињу и Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, пише Спутњик.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)