(ВИДЕО) Патријарх Гаврило Дожић – витез православља
1 min read
Патријарх Гаврило Дожић
“Патријарх Гаврило је одиграо значајну улогу у уједињењу Црне Горе и Србије, састрадавао је својим народом и тако послужио Богу и роду своме”, истакао је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске у документарном филму “Век уједињења – Патријарх Гаврило”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.
Поред монаха Павла сабрата стањевићке светиње, о Патријарху Гаврилу Дожићу говорили су протојереј- ставрофор др Александар Д. Средојевић и мср Растко Ломпар.
У сусрет молитвеном спомену 70 година од упокојења Партијарха Гаврила (+ 7. мај 1950), који ће бити одржан на Велику Госпојину у Манастиру Морача, објављујемо документарни филм “Век уједињења – Патријарх Гаврило” посвећен овом великом сину српског народа и духовном витезу, који је рођен у Доњим Врујцима у Морачи, 1881. године.
Послије Призренске богословије, завршио је Богословски факултет у Атини са звањем доктора теологије. Био је секретар манастира Хиландар а архијерејску службу отпочео је 1911. са титулом Митрополита рашко-призренског, хиротонисан у Цариграду. Митрополит Пећки био је од 1913. до 1920. када је изабран за Митрополита црногорско-приморског. За патријарха српског изабран је фебруара мјесеца 1938. и устоличен у Београду.
Био је страдалник од аустроугарске војске, утамничен 1915-1918. и Хитлеров заробљеник 1941-1945. до логора Дахау. Читав живот и сву снагу од Бога му даровану, уложио је у духовну мисију и борбу за ослобођење и уједињење српског народа. Живот је окончао, прије времена, измучен страдањима у току ратова и поготово у бризи за спасавање мученичких остатака српске цркве и свештенства послије Другог свјетског рата. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
Патријарх Гаврило је одиграо значајну улогу у уједињењу Црне Горе и Србије, састрадавао је својим народом и тако послужио Богу и роду своме, истакао је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске у документарном филму “Век уједињења – патријарх Гаврило”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм. Поред монаха Павла сабрата стањевићке светиње, о патријарху Гаврилу Дожићу говорили су протопрезвитер др Александар Средојевић и мср Растко Ломпар
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Oćeš reć -Vitez Svetosavlja totalitarne ideologije koja sa kršćanstvom ima veze ko Voda i pustinja…
Kršćanstvo? Pa ti si psino jedna muhamedanac,šta imaš ti da komentarišeš naše pravoslavne div-junake?
Krscanstvo kazu u Zagrebu Sarajevu(federalnom) Dubrovniku a u Crnoj Gori Srpskoj Sparti Hriscanstvo.
Nakitio se ka kaćiperka, pravi pelivan !
Trebate formirati savremeno „pravoslavlje“, ovo su sve same
babarije i praznovjerice ( na kojima i
počiva „pravoslavlje“!)
Za hrišćanstvo postoje i arheološki dokazi da je ono lažna religija, nametnuta
širom svijeta !
Opet bi ti da formiras novo pravoslavlje, pa sta si ti novi prorok???? Pa ti nisi ni musliman jer cestiti muslimani sebi ovo ne bi dozvoli, poput Efendije Hodzica iz H. Novog. Ti si odbacen od svake vijere, bog te je kaznio da se hranis mrznjom peema drugima inace ces se pojesti iznutra! ema tebi vece kazne od toga sto moras zivjeti u svome tijelu
A sto tebe kao muslimana interesuje ovaj clanak o ovako velikom covijeku koji je rodjeni Crnogorac ia bio i Motropolit crnogorskoprimorski???? Pa valjda je ovo ocigledan dokaz da je i prije 1918 SPC na neki nacin bila ujedinjena, jer sa mijesta peckog Mitroploita dolazi na mijesto crnogorskog. To ti je i dokaz da je Svetosavlje postojalo i prije 1918 na cijelom prostoru gdje su zivjeli Srbi. Znas li da je u 15 vijeku postojala titula Hercega od Svetoga Save??? Znas li da su muslimani branili Milesevu i grob Svetoga Save od Turaka??? Svetosavlje je mnogo starije od Montenegra.
Kakve veze ima „kršćanstvo“ sa hrišćanstvom? Nikakve.
Из тебе проговара мржња према вјери Истинитој, вјери твојих предака коју си напустио ти или твоји преци, потурчењем.
Али има ту и подсвјесне жалости јер твоја душа зна колико се том несрећом удаљила од спасења.
А ђаво те нагони на ту мржњу и трује ти то мало душе.
Ниси за презир, него за жаљење.