(ВИДЕО) Павле Рудјаков: Монах који се није бојао

Приредио: Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву

Одлазак у Царство Христово блаженопоћившег Митрополита Амфилохија у православном свијету и даље изазива реакције. Украјински „Први козачки“ канал (интернет платформа) у видео прилогу посвећеном Митрополиту Амфилохију још једном подсјећа на његов живт и дјело. Аутор прилога је Павле Рудјаков, дугогодишњи предавач српског језика на Државном педагошком универзитету „Тарас Шевченко“  у Кијеву (а данашњи сарадник Украјинске академије наука). И сам посвећен јединству православних народа, Рудјаков је одмах након Еуромајдана добио отказ са поменутог универзитета само зато што се јавно залагао за јединство православних словенских народа и крај непријатељстава између Украјине и Русије. Павле Рудјаков је изврстан познавалац српског језика и прилика, па је његово казивање о Митрополиту Амфилохије изазвало нарочиту пажњу у православној Украјини.

Након сажетка раних година, академског и монашког пута блаженопочившег Митрополита, Рудјаков свједочи о његовој пастирској личности и жртви: „Његов ауторитет у Цркви и у друштву био је колосалан. Када је НАТО 1999 године напао СРЈ, он се одмах упутио на Косово гдје је варовала атмосфера правог терора, Србе су убијали, па и свештенике – он је ризиковао живот када се упутио тамо. Сахрањивао је мртве, помагао живе. Једна од његових сталних тема била је тема српско-црногорских и руских веза… Када је нова вијест Црне Горе, на фону геополитичког зближавања са Западом почела да форсира антисрпски и антируски правац, митрополит Амфилохије се активно супротставио у својим наступима таквом правцу. Нарочито је то дошло до израза када је крајем 2019.године власт донијела закон о слободи вјероисповјести који је дискриминисао Српску Православну Цркву. Митрополит је стао на чело масовних протестних литија којима се на миран начин показало да поред прозападне политичке елите, постоје и они који су против кидања веза са традиционалним пријатељима и са традиционалним вриједностима. И поред активних покуашаја власти да угуши проестне литије кажњавањем људи и хапшењем свештеника, дотле да су се и према самом Митрополиту примјењивали сви могући методи репсерије, он је стао на чело народа који је изњедрио слоган „не дамо светиње!“

„И када се упокојио Владика, то је изазвало провалу осјећања код људи. И свештеници и  пјесник Матија Бећковић, који се и дружио с Митрополитом, почели су да говоре о Митрополиту као о светитељу. Мислим да ће га у блиској будућности канонизовати и сматрам да ће добро учинити.“

„Митрополит је најприје био човјек кристалне личне чистоте. Пред друштвом, пред људима, пред Богом – од њега су остале само библиотека, одежда, понека панагија коју би добио. Он је живио духовним животом. Сву пензију коју је зарадио као професор Богословског факултета он је раздјељивао другима. Он је и у најмањим детаљима свога живота био сушта супротност духу капитализма и стицања који нам говори „дај само више и више!“

Рудјаков завршава сјећајући се заслуга Митрополита Амфилохија за друштвене промјене у Црној Гори и његовог духовног завјета.

„И тај ће завијет Митрополита Амфилохија помоћи Црној Гори да се и у постојећим околностима сачувају духовне везе са словенским православним свијетом, са Русијом и Украјином. Он је у фебруару ове године примио нашега Блажењејшег Митрополита Онуфрија, са којим је био истински једномиљеник. Митрополит Амфилохије се врло децидно изражавао против давања „томоса“ тзв ПЦУ и говорио јасно против источног папизма који је сматрао кршењем свих могућих канона.“

Сјећање на тог човјека ће помоћи свим изван српског свијета, помоћи ће и нама свима јер је његов значај и његова улога далеко надилазила српски свијет. Мислим да ћемо се још дуго сјећати Митрополита Амфилохија – он је био у правом смислу знаменит човјек, истински трибун: знао је и да запјева и да се нашали. Истинки жив и животан човјек – такав састав свих особина који се ријетко сусреће. Знаменити човјек, знаменита духовна личност.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: