(ВИДЕО) Полицајац може да нам веже руке, али не може заробити људскост у нама: За кога ради „народна“ полиција

„Полицајац може да нам веже руке, али не може везати оно људско у нама. Човјек се не може се везати. Не могу се везати ни они људи који долазе на литије јер су то слободни људи“, рекао је о. Никола Маројевић након што је провео у притвору пуних 72 сата заједно са владиком Јоаникијем и још шест свештеника Српске православне цркве.

Везали су полицајци руке последњих мјесеци многим грађанима и свештенству широм Црне Горе. Видјели смо како су брутално пребијали вјерујући народ у Никшићу, Пљевљима, бацали сузавце на храм Христовог Васкресења у Подгорици. Све је то радила полиција која је по Уставу Црне Горе дужна да брани и штити грађане.

Зато, постављамо питање – кога штити црногорска полиција, народ или политичке интересе Мила Ђукановића.

Др Добричанин: Никада нећу заборавити слику владике Јоаникија, поносног горостаса који, у својој свештеничкој одори са бројаницом у руци сједи на прљавом кревету самице

Тим поводом разговарали смо са др Владимиром Добричанином, чланом Управљачког тима Уједињене Црне Горе, који је подсјећамо дао оставку на чланство у Савјету за грађанску контролу рада полиције.

„Од самог почетка литија евидентна је нервоза у владајућој структури, нарочито у ДПС-у. Свједоци смо да су покушавали да их дезавуишу на све могуће начине укључујући и корона пандемију али у томе нису успели јер је изостао с њихове стране вјероватно претпостављам кластер – Литије. Хвала Богу на томе. Увођење “неванредног – ванредног стања”, политиканти ДПС-а су видјели као јасну шансу за почетак предизборне кампање. У свијету непримјерен однос ухапшених и обољелих сврстава Црну Гору у државе гдје број обољења био 5 пута мањи од броја ухапшених. Углавном су хапшени млади људи, без полицијских досијеа, зато што су сједели на клупи са пријатељима или наводно нису поштовали забрану кретања од 23 сата који се никако по НКТ-у није смио називати полицијски час, каже др Добричанин.

Недостатак разумијевања, сматра он, дао је овај поражавајући резултат који у апсолутним бројевима превазилази број ухапшених у вишемилионским сусједним државама.

„Наставак овог очигледног безумља се наставља са привођењима свештенства, митрополита Амфилохија у пар наврата и ескалира хапшењем Владике Јоаникија и свештеника и њихово задржавање у Никшићу. Мирна шетња у тишини посланика Горана Даниловића претворена је у више десетина кривичних пријава према најпрометнијим и најугледнијим грађанима Подгорице, професорима универзитета, љекарима, здравственим радницима, правницима, студентима и политичким активистима чији је једини гријех био што и они, свако за себе, жели да шетњом покаже пркос и отпор безумљу, наводи као примјере др Добричанин.

Окупљање народа у градовима широм црне Горе, као отпор овом безумљу, довео је, каже др Добричанин, до непримјереног реаговања полиције и употребе ЦС гаса као и безочно пребијање младића у Пљевљима уз учествовање више полицајца.

„Све ово је код мене као некоме ко је био члан Савјета за контролу рада полиције изазвало револт, а као професионалцу који је у суштини хуманиста забринутост и огорчење. Никада у животу нећу заборавити слику владике Јоаникија, поносног горостаса који, у својој свештеничкој одори са бројаницом у руци и Богом у срцу сједи на прљавом кревету самице ЦБ Никшић. Тог тренутка осјетио сам пораз људскости, права и правде у Црној Гори. То су и разлози мог одласка из Савјета али наставка демократске борбе за правду и право сваког грађанина Црне Горе, каже др Добричанин.

Пендрецима на слободу вјере и ријечи

Пендреке интервентне полиције на својим леђима прије само неколико дана осјетили су Никшићани и Пљевљаци. Бруталне, мучне сцене гдје неколико специјалаца ногама, пендрецима туче голоруког момка који је изашао да мирно протестује због хапшења владике Јоаникија, посвједочиле су да је полиција одавно престала да буде заштита својим грађанима.

Да посјетимо, Чланом 2 Закона о унутрашњим пословима прописано је да су полицијски послови, управни унутрашњи послови и са њима повезани послови, чијим се вршењима обезбјеђује заштита безбједности и имовине грађана и остваривање слобода и права грађана. И умјесто да обављају послове прописане Уставом и горе цитираним Законом, црногорска полиција је све своје ресурсе бацила на прогон, прије свега Срба, свештеника и вјерника СПЦ, па потом свих слободоумних људи у Црној Гори.

Полиција „чувала“ храмове од вјерника

Црногорска полиција задњих мјесец дана вјерно је „чувала“ храмове и цркве, легитимисала вјерујући народ који је хтио да се у својим светињама помоли Богу и запали свијећу. На питање зашто то раде и по чијем налогу, нисмо добили адекватан одговор.

Подсјетимо, на велики празник Ђурђевдани Марковдан, полицајци су бранили улазак у храму Христовог Васкресења у Подгорици. Слике униформисаних полицајаца испред храмова, остаће као свједочанство безумља режима Мила Ђукановића.

Сузавцима на храм Христовог Васкресења

Бруталност службеника полиције огледа се и у томе што су у децембру сузавцима покушали да растјерају окупљене вјернике испред храма у Подгорици који су мирним путем протестовали због тзв. Закона о слободи вјероисповијести.

Полицајац Милоје Шћепановић

Док су његове колеге тукле грађане, полицајац Милоје Шћепановић скинуо је своју униформу јер није хтио да учествује у бруталним нападима на своје суграђане.

„Као Христов војник, православац, човjек, не могу против брата свога. Како? Сви они који су на другој страни су моји другови, пријатељи, комшије„, казао је за „Новости“ Милоје Шћепановић, који је 23 године часно и професионално обављао полицијски посао.

После 23 године поштеног рада у служби одлучио се на овај корак јер није могао против свог народа.

На крају остаје само да закључимо, да је у протеклих пар мјесеци, опасније на друштвеним мрежама написати статус у ком, по оцјени црногорске полиције, него прошверцовати пар килограма неке опојне дроге или учествовати у сукобу мафијашких кланова. Ту је реакција полиције слаба и спора, а често зна да изостане.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: