(ВИДЕО) Раковић: Новоцрногорци пате од „конвертитског синдрома“ – потребе да се уништи оно из чега сте потекли

Гостујући у емисији “Скенирање” у продукцији Хелмкаста, аутора и водитељке Оливере Миливојчевић, историчар др Александар Раковић оцијенио је да је писање историје постало заправо пројектовање будућих догађаја у складу са интересима великих сила и оних који их контролишу.

“Ови нови историчари не пишу онако како је било, него онако како би требало да буде у будућности у складу са интересима империјалних сила које дјелују на нашим просторима. То смо видјели посебно у протеклих 20 година гдје су западни историчари писали историју у складу са пројекцијама њихових политичких ментора. Тако да је то била страшна девалвација историографске мисли. Немам ништа против ангажоване историографије И сам је његујем, али фабриковати чињенице да би се долазило до неких рјешења која су у складу са политичким циљевима за историју је апсурд. Али то је сада узело маха и појавило се и код нас”, рекао је Раковић.

Говорећи о Бигзовом издању историје за 7. разред основне школе да је “данак у крви” и отимање српске дјеце за време Турака заправо била прилика да млади Срби напредују, Раковић је рекао да то што је написано није тачно.

“Могућност вертикалног напредовања јесте постојала, али то је трећи могући корак у васпитавању јаничара. Прескочена су два која су кључна. Први је отимање од мајки, од породице, што је било трауматично. После тога ту дјецу је чекало преобликовање ума и тако преобликовани јаничари су имали прилику да напредују вертикално и да добијају неке функције у османској империји, али су те функције углавном користили против матичног народа из кога су отети. То је био конвертитски синдром, који је код њих требало да изазове осећај да треба да униште у себи оно из чега су потекли. То је на нашу жалост честа појава код српског народа, не само код исламизације, него и у хрватизацији, а данас и у новоцрногоризацији”, навео је Раковић.

Он је додао да је неколико фактора који утичу на кривљење историјских чињеница.

“Први фактор је тај који смо споменули да неко ради за туђи интерес. Међутим, конкретно у овом случају о коме смо причали нисам сигуран да је то у питању. Мислим да су људи почели превише да филозофирају у тумачењу историјских чињеница. Чак и не сабирају један и један, него филозофирају над чињеницама и приказују неке догађаје у свјетлу како се нису одиграли да би себи дали на значају да су посегли за неким новим рјешењима. У конкретном случају то се показало без везе. Нисам се бавио уџбеницима ни за средњу, ни за основну школу и то је огромна штета што ми немамо људе од струке и неки савјет који контролише шта пише у уџбеницима историје из којих дјеца данас уче”, истакао је Раковић.

Он је додао да се нама већ дешава да “имамо тумачења да је Хашки трибунал био позитиван за Србе.”

“Има историчара који се код нас баве 20. вијеком који баш тако тумаче Хашки трибунал. Погледајте свеске које објављује Фонда за хуманитарно право и Наташа Кандић. Видјећете да има историчара који о томе пишу афирмативно по Хашки трибунал. Има тумачења који су се тицали српског народа као да су Срби негативци, чак и у неким врло реномираним историјским часописима код нас. То је једно вријеме био тренд, али ми се сада чини да се мало смањило”, истакао је Раковић.

Прочитајте још:

Патријарх Иринеј: Митрополија је створила Црну Гору, а не обратно. Ако имају иоле памети, треба да одустану од доношења закона

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: