(ВИДЕО) Раковић: Србија, Српска и Црна Гора биће слободне и уједињене
Др Александар Раковић, научни саветник, Институт за новију историју Србије, Београд
1. СРБИЈА и Црна Гора су у 19. веку установиле модерну српску државност с два државна центра.
2. Уједињењем Црне Горе са Србијом 26. новембра 1918. два типа српске државности су уједињена у државност Србије.
3. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије 1. децембра 1918. државност Србије уздигнута је у државност Југославије, с територијом која је проширена шесто километара наЗапад, СА Шапца на Алпе.
4. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и у међународном поретку сматрана је изданком Краљевине Србије и њене државности.
5. Дакле, српска и југословенска државност су једна те иста државност. Југословенска државност је фаза развоја српске државности.
6. Та фаза државности која обухвата простор од Триглава до Ђевђелије углавном се окончава 1991/92. разбијањем СФР Југославије.
7. Током стварања новог поретка на простору Југославије, Република Српска Крајина 1991. обнавља српску државност а Република Српска 1992. обнавља такође српску државност, а обе у оквиру југословенске државе.
8. Пошто су у Уједињеним нацијама 1992. признате сецесионистичке републике Словенија, Хрватска и тзв. Босна и Херцеговина и након што су Србија и Црна Гора створиле СР Југославију, Република Српска Крајина и Република Српска обновиле су српску државност чији је идентитет утемељен у државности Србије из 19. века.
9. Симболи, елементи и критеријуми државности Републике Српске и Републике Српске Крајине су преузети из државности Краљевине Србије – застава, грб, химна, валута, војска.
10. У исто време, Република Србија није обновила државност Краљевине Србије ни по симболима, ни по елементима ни по критеријумима државности, већ је с Црном Гором наставила да негује југословенски тип државности као једне фазе у оквиру српске државности – с југословенском заставом и химном, па чак и грбом као даљим изданком грба Краљевине Југославије.
11. Република Србија – у оквиру СР Југославије и Државне заједнице Србија и ЦрнаГора – није до 2004. укинула грб социјалистичке Републике Србије, већ је те године Народна скупштина Републике Србије донела препоруку да се уместо грба СР Србије као државни симбол користи грб Краљевине Србије.
12. Република Србија је тек 2006. до краја обновила симболе, елементе и критеријуме државности Краљевине Србије – грб, заставу с грбом и химну – чиме је у симболичком виду обновљена српска државност створена у 19. веку, а напуштена југословенска државност као једна фаза српске државности.
13. Дакле, Република Српска је 1992. обновила идентитет државности Краљевине Србије, а Република Србија обновила је идентитет државности Краљевине Србије чак 14 година касније, односно 2006.
14. Очито је, дакле, да су Република Србија и Република Српска – по свом идентитету – две Србије.
15. Због тога су терором и притисцима окупационих гувернера у протекторату БиХ (тзв. високих представника) и судским одлукама званичног Сарајева укидани симболи, елементи и критеријуми државности Републике Српске који сежу у 19. век, а у том смислу посебно су видљиви укидање валуте, војске, грба и химне „Боже правде“.
16. С тим у вези, једини правичан одговор Републике Српске је повратак свих симбола, елемената и критеријума државности српског народа који сежу у 19. век и на чијим темељима је створена Република Српска.
17. Због очите двовековне традиције идентитета своје државности, Република Српска не може бити нипошто третирана као „сепаратистичка територија“ јер је њен државни идентитет знатно старији од протектората БиХ у који је Република Српска гурнута насиљем међународне заједнице.
18. Република Српска има непорециво историјско право на самосталност.
19. Руководство Републике Српске понудило је да се дође до разумног решења и да се у оквиру „изворног тумачења“ Дејтонског мировног споразума, Босна и Херцеговина устроји као унија два сасвим самостална субјекта – Републике Српске и ФедерацијеБосне и Херцеговине.
20. Република Српска дакле своју државну самосталност може имати у оквиру лабаве унијеБиХ.
21. Међутим, уколико се то не покаже као могуће решење, Република Српска своју државност може остварити и сасвим самостално или као део ширих српских интеграција.
22. С обзиром на то да су Република Србија и Република Српска две Србије, оне могу наставити под тим кровом као јединствена Србија: или као унитарна држава или као Савезна Република Србија коју би чиниле Република Србија и Република Српска.
23. На видику је, надамо се, моменат када ће Црна Гора обновити српску државност Краљевине Црне Горе. Стога ће поново бити могуће да се размишља о Његошевој визији „све Србије од Дунава до мора“ (Горски вијенац, Беч 1847, страна 3).
24. Не постоји нико ко би нама Србима могао да ускрати право да мислимо, говоримо и радимо на томе да српски народ оствари државно јединство. Стога само треба да наставимо путем којим смо кренули.
25. Србија, Српска и Црна Гора биће слободне и уједињене.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Rakovicu silo i legendo, al udaras po srpskim neprijateljima najace pa se skupljaju u ovolikom broju … al dzaba im… bice : Sjedinjene Srpske Drzave, ili Ujedinjene Srpske Zemlje, Srpska Federacija, Srpska Unija ili Ujedinjeno Kraljevstvo Srpsko… vdecemo sta od ponudjenog a bivsi izrodi rasrbljeni nek puknu…
Ako BOG DA Rakovicu….
Dace, Mora Dati Pravedni Bog….
Blagoslovi Boze….
Boze Pravde, Sloge i Lljubavi….
Rodu Milome Mojemu…. Nasemu….
Срби треба да траже да им се врати и испуни све што имају написмено од великих сила :
https://www.youtube.com/watch?v=7OSZyzw_FVU
Zivio Rakovic, prvi srpski prorok!.
Srbi moraju da budu ujednjeni bez obzira na administrativne granice.
Pola Srba su veliki i mocni preveli u druge nacije.
Velike drzave su velicine vise od 40 miliona stanovnika i one predstavljaju silu u odnosu na male drzavice.
Velike drzave nisu nastale slucajno i spondatano nego su ih tako napravili sa namerom da imaju dominaciju nad malim drzavicama.
Srbi moraju da znaju da njihov geostrateski polozaj prevazilazi njihovu snagu, a to i istorija pokazuje da moraju naci neko odrzivo resenje ili ce nestati.
Srbi ne mogu biti nezavisni od sebe.
Амин Боже помози!!!
Дај Боже да се то догодити, али мислим да велике силе то неће дозволити. Запад неће дати да се БиХ распадне. Много је уложено у овај фашистички монтенегро, Србима не дају да уђу у Владу ЦГ. Са оваквим односном снага, економије, становништва, тешко да ће се то скоро догодити.
Али треба радити на томе, треба да се боримо за нашу, српску ствар. Те да једног дана Срби буду 2/3 већина у Црној Гори и БиХ. Тада нас више ништа неће зауставити.
A i nije vam baš neki natalitet da se u to uzdate. 🙂
Амин Боже дај, Сви Срби у једној Држави, Република Српска ,Србија и Црна Гора, Срби свих земаља ујединимо се !!!!
Из твојих уста у Божије уши.
Сасвим нормална ствар да ће до уједињења доћи. Стим што ја видим да ће цијела Б и Х пристпити том уједињењу. Чак и Хрватска кад схвате да је ЕУ шарена лажа и за њих.
Весели се српски роде.
Da se ujedinjujem sa gabeljom??? Ne pada mi na pamet. Samo Crna Gora sveta srpsko-crnogorska domovina!
Kao Grčka i Kipar, Njemačka i Austrija.U ljubavi svako svoja vrata.
Kad Srbija prizna da je moju kraljevinu sjebala, razmislicu, do tada nikada….
Ne budali, Srbija je njen narod. Srbi smo gde god bili. A sto se tice kraljevine, sjebali su nam komunisti mnogo vise od kraljevine.
Мислиш ону краљевину коју је краљ Никола напустио рекавши својој свити да га чека, а он побјегао у Италију? Мислиш на краљевину која је престала да постоји 1916 послије окупације Аустро-Угарске? Не видим ту улогу Србије осим што је побједница Првог свј.рата и што је , као таква, са савезницима уништила АУ царевину.
Blago tvom znanju…. A Petar je saceko Austrougare…
Да, на Церу и Колубари. А краљ Никола у Италији. Послије ослобођења ладно се вратио и хтио да буде краљ као да ништа није било. Кад му то није прошло закрвио народ. Како тад тако и сад. Ајде здраво!
„Аустроугарска офанзива на Црну Гору доживјела је врхунац јануара 1916. године. Циљ офанзиве је био да се потпуно уништи црногорска војска. Аустроугарске снаге имале су око 150.000 војника, док је црногорска одбрана располагала са 38000 војника.“
Капитулација Црне Горе
Почетком јануара 1916. за време Аустро – Угарских припрема за општи напад на
Црну Гору, ситуација црногорске војске била је доста неповољна. Српска војска је, после тешких маршева кроз Црну Гору и северну Албанију, успела да се пребаци у рејоне Скадра и Драча, осим другог Комбинованог одреда Друге армије (два слаба пешадијска пука) и Деветог пешадијског пука Дринске дивизије (комбиновани и Васојевићки одред бранили су правце од Бијелог Поља, Рожаја и Берана, а Девети српски пешадијски пук налазио се у општој резерви црногорске војске код Спужа). Ове српске јединице су 4. јануара 1916. године напустиле Црну Гору и упутиле се ка Скадру, осим једног батаљона и пет брдских батерија са по два топа. Других савезничких снага у Црној Гори није било.
Црногорска војска је уочи опште офанзиве на Црну Гору била усамљена. Била је и недовољно наорУжана и слабије наоружана од противника. Чак ни хране није било довољно ни за војску ни за народ.
Због тежине ситуације, пред црногорском владом и Врховном командом поставило
се питање: да ли да се одсудно брани Црна Гора, или да се њена војска повуче за српском.
Црногорска војска није била у стању да брани Црну Гору, и у том тренутку права одлука би била да се за српском војском повуче у Албанију. Међутим то се није десило. Иако слабија црногорска војска је споро отступала, а на другој страни противник је
веома брзо стигао на реку Бојану те више није било ни могућности повлачења. Тако је капитулација била неминовна.
ЗАШТО СЕ САД ИНСИСТИРА НА ТОМЕ ДА ЈЕ СРБИЈА ОКУПИРАЛА ЦРНУ ГОРУ 1918?
1. Зато што је Црна Гора отишла у НАТО интеграције, тиме је постала савезничка војска са истим државама које су пре 100 година окупирале Црну Гору и поставиле у њој своју окупаторску администрацију која је трајала непуне три године. Како објаснити да неко ко је убијао твоје претке, затим твоје очеве и дедове одводио у заробљеништво сад је твој брат и савезник! Мора се измислити прича о окупаторској српској војсци која што дуже треба да се врти да би се народу опрао мозак.
2. Од 1999 године након Кумановског споразума и повлачења српске војске са КИМ-а врхушка у Црној Гори сматра Србију пораженом страном – државом лешином. Зато Црну Гору окрећу у братске ЕУ интеграције и у братске НАТО интеграције. Да томе не би било противљења извлаче све негативно што је постојало али и измишљају што није постојало у односима између Црне Горе и Србије. Црногорске власти праве себи унутрашњу стабилност на лажима и измишљотинама.
Српска, Црна Гора и Србија имају грбове са по круном, двоглавим орлом, три крста и 4 оцила, једино одступање је у златној ( царистичка ) боји двоглавог орла
у име нађег сабирања запевајмо
https://www.youtube.com/watch?v=SJA4vo1-bOk
A dje nadje 4 beta grcka slova na crnogorskom grbu??? Ocila su prica za djecu. Kao i vecina srbijanske istorije.
хералдика је наука, те није лако красти и преправљати туђе грбове,
а оцила на ЦГ грбу боду очи свакоме ко гледа разумом
Кад год су неке турбуленције у Црној Гори, јавља се ова особа да направи штету Српском народу. Зато нека нас не чуди што нико у ЦГ неће са нама, свјесно иритира УРУ да обали Владу и оде са ДПС- ом. Нашао господин да сад прича о уједињењу са Србијом и Српском., а и он сам зна да то у овим околностима и распореду снага у свијету немогуће је остварити. Пусти нас човјече, не одмажи нам, кад нећеш да помогнеш. За кога ти радиш?
Još se naši ljudi može na ovog dvorskog istoričara. On je u Srbiji nešto kao kod nas oni nesrećni Stevo, Papović, Adžić, Šerbo. …
Dal sa bogom ili bez boga, neizbjezno je neizbjezno !.
Jedan narod, jedna nacija, jedna drzava !.
A ovi drugi manjinski :
Ko voli nek izvoli, ko nece nek krece !.
Srpska i Srbija ujedinjeni. Puštite Crnu Goru, mnogo nas naroda tu ne voli ili gleda podozrivo. U CG čuvati Srbe, srpstvo, jezik,veru,svetinje. Imamo u Srbiji dovoljno neprijateljski nastrojenih komšija, pa i iz CG koji rovare.
Амин Боже дај ! Ово ми је животна жеља.
AMIN BOŽE
Amin bože.
Bog ne postoji a vi cete zavrsiti u Beogradskom pasaluku.
Ти знаш да не постоји? Не дај боже да дођеш у ситуацију да га се сјетиш и да се дјетиш ових својих ријечи.