(ВИДЕО) Разговарајте са својим лекаром, у томе је кључ здравља: Др Бојан Цакић у „Наслеђу“

“Као млад сам долазио до књига у којима су лекари писали своја искуства у лечењу породица, а и о лечењу људи на селу, на шта су све наилазили. Такав однос има одређену врсту присности, јер када уђете у дом, видите кк ако та кућа дише, какви су односи у породици, шта је можда узрок настанка болести, где је тај проблем. Тако да сам ја још тада, кроз та искуства и свог оца лекара заволео медицину и одредио неки свој правац да радим на медицини узрока, а не лечења последица каква је данашња медицина. Лечити узрок значи излечити човека, а лечити последицу, а оставити узрок, значи оставити човека читавог живота да је болестан, несрећан. Можда ћу ја зарадити, јер ћу имати сталног пацијента, али га нећу учинити здравим.

А здравље је заправо једини успех. Ту лежи моја метода рада, тако да ја пуно врееман посвећујем пацијентима и разговору са њима, у којима откривам њихов начин живота и понашање које је довело до дисбаланаса у организму. Сем лекова, да смиримо хронично стање, пишем им здраву исхрану и препоручујем физичку активност“, рекао је о свом методу лијечења др Бојан Цакић, интерниста кардиолог у емисији „Наслеђе“, надовезујући се на причу о институцији породичног љекара која је у Словенији показала изузетну ефикасност, у смислу времна које је потребно за лијечење, одређивање узрока због породичне слике коју љекар добија, али и у финансијском смислу.

Он је не мање од тих елемената које покушава да открије од својих пацијената, говорио и о разговорима који се тичу духовног живота пацијента:

„Разговор о духовном и душевном стању је врло битан, јер је стрес, нервоза, туга и депресија изузетно битан узрочник болести. И ако то не отклонимо, за кратко време ћемо опет имати болесника који је несрећан и пати, а ако отклонимо, добијамо болесника који прихвата свој недостатак и бори се са њом. Ми на такав начин правтимо наследне болести, генетика служи да предвидимо шта се може десити, а не да нађемо ген који носи одређену предиспозицију за болест. Да ли ће се тај ген претворити у болест, зависи од нас, да ли ћемо дозволити да ааагенси униште организам“.

Његова је порука да је врло битно да се при првом контакту са својим пацијентом љекар посвети свом пацијенту, како би се упознали са њим, што би му касније олакшало његово лијечење. На томе и пацијенти треба да инсистирају, да не дозвољавају да их прегледају само апарати и анализе, већ човјек са којим ће разговарати.

Говорио је о томе када почиње и када престаје куцање срца, односно о зачећу и абортусу на врло интересантан начин, о свом позиву како га он доживљава као један задатак, и о породици као врло битном окружењу за здравље и развој болести.

Посебно је дао савјете о здравој исхрани као кардиолог, нарочито за оне који имају наследне факторе који утичу на евентуалан развој болести срца, али не само њега.
Ово је била четврта у низу емисија Наслеђе која је говорила о четири позива, како их је некада препознавао српски језик: свештеник, учитељ, официр, љекар. Српски језик је некада њих називао позиви, а све остале занимањима.

„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност која се преноси „са кољена на кољено“.

Текст приредила Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: