ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Рецитаторски „суноврати“ Новака БЕЗ ДР Аџића: Отужна комбинација незнања, србофобије и фалсификата

1 min read
Новак Аџић, перјаница „новоцрногорске“ мисли и ватрени бранитељ бившег режима, након аргументоване критике и подсмјеха јавности одустао је од дугогодишње праксе лажног представљања. Ипак, иако се невољно „опростио“ од незаслужено „пригрљене“ титуле - ДР, то се није десило са србофобијом, коју испољава у сваком јавном наступу.

Новак Аџић у емисији "Зумирање" рецитовао нацисту Секулу Дрљевића

Новак Аџић, перјаница „новоцрногорске“ мисли и ватрени бранитељ бившег режима, одустао је од дугогодишње праксе лажног представљања. Ипак, иако се невољно „опростио“ од незаслужено „пригрљене“ титуле – ДР, то се није десило са србофобијом, коју испољава у сваком јавном наступу. Напротив.

Није „нестала“ ни његова склоност да чињенице „прилагођава“ закључцима и идејама које (не)вјешто покушава „позајмити“ својој малобројној публици. Навика да филсификује испољава се чак и у моментима када овај „патриота“, скрхан тугом због „великосрпске окупације“, рецитује!

Тако је 2019. године, у „Живој истини“ Дарка Шуковића, Аџић дјелимично цитирао поему Сава Челебића о смрти Шћепана Мијушковића. Иако је најавио цитат дословно, ad litteram, у међувремену се „предомислио“ и одлучио да је изговори – ad hoc. Наравно, нимало случајно.

Без намјере да споримо и релативизујемо проливену братску крв из периода након ослобођења и уједињења, указали смо да је Аџић изоставио баш дио у којој Саво Челебић за краља Николу каже да је Србин.

„Краљ Никола, витез Србин
Одговори краљу Петру
Нека части судбе српске“…

Доказе за ову нашу тврдњу пронашлимо смо у поеми Сава Ф. Челебића „Вијенац на гробу Шћепана Мијушковића“. Ево и одломка који је историчар Аџић „заборавио“.

Одломак из пјесме, који је Аџић изабрао да „заборави“

Сличан „рецитаторски суноврат“ овај мулти-практик „есперт“ доживио је и прије пар дана, када је у емисији „Зумирање“ (дакле, опет на „јавном“ сервису), у намјери да увриједи Србе а лажикомитама да нови импулс за скоро свакодневне шовинистичке иступе, одрецитовао пјесму „Ловћенски поклич“ Секуле Дрљевића.

Са великом дозом самоувјерености и нескривеним задовољством говорио је о „подивљалом турском робљу“ и „турским измећарима“, против којих треба да „заблиста ханџар свети“, да „бомба страх задаје“ и да се „смрт разноси танком пушком“…

Ипак, и овај „домољубни подвиг“ само је нови „пуцањ у празно“, и доказ да Аџић не познаје материју довољно, или пак да – поново подмеће.

Политички аналитичар и колумниста ИН4С-а, Војин Грубач, истиче да је „надобудни историчар прохујалих времена и наводни правник г. Новак Аџић током гостовања у емисији «Зумирање», приказаној на помамљеном ултрашовинистичком Јавном сервису РТЦГ, надахнуто почастио јавност рецитацијом запаљиве пјесме Секуле Дрљевића под називом «Ловћенски поклич», не објашњавајући гледаоцима просту ствар – кога Дрљевић конкретно оптужује у тој пјесми“.

Грубач апострофира da поменуту пјесму Новак Аџић деценијама непрофесионално ставља у контекст „српских и великосрпских злочина“, превиђајући чињеницу да Секула Дрљевић и функционери Црногорске странке федералиста нису оптуживали Србе за терор у Црној Гори, већ су за њега искључиво оптуживали несрбе који су држали власт у Београду.

„Да, баш је тако било, прецизно се оптуживали – несрбе!“, истиче Грубач и додаје да су о томе сагласни многи историчари и истраживачи, а међу њима и др Данило Радојевић, идеолошки истомишљеник г. Новака Аџића, који је то објаснио у својој књизи „Политичка мисао др Секуле Дрљевића“.

paradoksim Sekula
Секула Дрљевић

У тој књизи, истиче Грубач, др Радојевић се осврнуо на Дрљевићев текст објављен 7. марта 1925.г. у 11. броју листа «Црногорац», што значи двије године послије објављивања Дрљевићеве пјесме коју је рецитовао егзалтирани Аџић. Дрљевић је тада, у том уводнику под називом «Срби на окуп», навео да су се у Србе инфилтрирали: Грци, Цинцари, Јермени, Јевреји, Цигани и да су они ти који владају у последњих сто година Србима, нагласивши- «што им не смета да стално вичу Срби на окуп, Срби у борбу».

„Секула Дрљевић и Црногорски федералисти су били апсолутно убијеђени да Београдом и Србијом влада цинцарско-јерменско-јеврејски клан и тврдили да је он оријентисан на “варање, угњетавање, вођење крваве борбе” са свима, а поготово са Црном Гором и Црногорцима, те да је тај клан крив за све недаће и све невоље које се дешавају.

Да ствар буде интересантнија, Дрљевић је у тексту «Срби на окуп» – Цинцаре, Јермене и Јевреје третирао и квалификовао – “потомцима турске раје”, утврђујући да су “њихове душе деформисане” и „историјски неагилне“, “оптерећене дугом традицијом робовања”.

Управо са таквим идеолошким предубјеђењима и идентичном терминологијом, Дрљевић је пар година раније написао екстремистичку пјесму “Ловћенски поклич” и објавио је 1923. г. под псеудонимом “Хајдук Перо”.

Војин Грубач

Зато, када у пјесми “Ловћенски поклич” Дрљевић каже: “Црногорче царе мали/ Не дај да ти дворе пали./ Да слободи копа гробље/ Подивљало турско робље…”, или “ Зар ћеш моћи слушат мирно/ Непобједни лаве стари,/ Кад те буду робом звали/ Јучер турски измећари?” – јасно је свима да Дрљевић под тим “подивљалим турским робљем” и “турским измећарима” подразумјевао наведене несрбе које је оптуживао да су нехумано владали Србијом а потом и Краљевином СХС.

И не само то, Дрљевић је у тексту «Срби на окуп» закључио сљедеће: «И ми Црногорци довикујемо: Срби на окуп, али не под цинцарско-јерменско-јеврејским барјаком, развијеним за пљачкање, варање, угњетавање, вођење крваве борбе, већ под барјаком српског народа, под којим је извојевана заједничка држава Јужних Словена, а са девизом слобода, једнакост, равноправност и братство.»

Анализирајући све то, у тексту «Политичка мисао др Секуле Дрљевића» др Радојевић је констатовао сљедеће: ”Аутор уводника «Срби на окуп» (Секула Дрљевић оп. а.) изнио је став Црногорске странке, када је кривце за злочине према црногорском народу свео на ‘несрбе’, амнестирајући на тај начин ‘чисте’ Србе.”

Послије свега се природно намеће питање, да ли Новак Аџић уопште разумије идеолошке поставке и политичке мисли др Секуле Дрљевића у одређеним етапама његовог живота, или баш ништа не зна? Јер, ако је пјесму «Ловћенски поклич» Секула Дрљевић написао 1923. године а текст «Срби на окуп» 1925. године, гдје кликће: «И ми Црногорци довикујемо: Срби на окуп!», а сам Новак Аџић обзанио јавности да је Секула Дрљевић био национални Србин до јула 1937. године, тада се поставља питање у ком свијету живи Новак Аџић и коме је он, тако идеолошки деформисан и напаљен до плавог усијања, уопште потребан?!

Можда је, као блиједа сјенка, авет или алиби Аџић потребан само посрнулом Монструму који је збачен с власти због неадекватности која је проистекла због утицаја острашћеног идеолошког окружења које га је помамљеним теоријама гурнуло у заслужени амбис?“, закључује Грубач.

Прочитајте још:

Батрићевић: „Кудрави Дуче“ напада Чиргића да би уништио црногорску самобитност; „Дритане, бујрум на Цетиње, Црногорци те чекају“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

18 thoughts on “(ВИДЕО) Рецитаторски „суноврати“ Новака БЕЗ ДР Аџића: Отужна комбинација незнања, србофобије и фалсификата

  1. Овај човјечуљак је (по свим мојим релевантним сазнањима) латентни сексуални манијак и кокаински зависник. Уз то је патолошки лажов и личност за озбиљну медицинску анализу. Плус што је физички пресладак. Душа њежна, напаћена …

  2. То понижавање других Срба као турског робља је будалаштина, јер земљопис утиче на слободу. Лако је у шуми и гори било бити слободан. При томе на ЦТ је било потура и џамија, као што и данас има расрба и нво филијала. Биоград је мање био турски од Подгорице, па да Србијанци причају о Црној Гори као турском робљу? Шти ти јунаци нису ПГ раније ослободилу илу НК, Бар…?

    25
    2
    1. боље му дође будел него шлауф што мислиш?Или нутарња гума ха хаааааааааааааа!

      12
      1
  3. … Vječiti doktorant na aparatima!
    Vašarski recitator i šatorski zabavljač. Gatara koja ništa drugo ne radi no gleda u šolju naše slavne prošlosti i rasvjetljava montenegrijskom puko što će jednom ranije da se desi! … U taj historijski, dukljanski vremeplov, vremeplovođa. Zavjetovan našoj boljoj prošlosti. Đe ništa nije bilo nego će tek da bude sa sve teleportovanim danas nacionalnim Crnogorcima !?
    Voluminozna je to gatalica koja, ako i ne zna što je danas i što će sjutra da bude, pouzdano zna što će jučer da bude iako ga nikad bilo nije!?
    Kreator naše drukče i “ bolje“ prošlosti od Tuđemila do Mila!
    Ajhaaa … bolje nam, nacionalnih Crnogoraca prošlosti!?
    … Iluzionista, (dr) Adžo!
    Retroaktivni.
    Koji će i sam jednom juče da doktorira, nego što, bolje prošlosti on.
    Adžo … smiješne rabote, jadi nas znali sa sve š njim.
    Sav on od veličajne nesrpske prošlosti koje nikada nije bilo u ovo naše sirotio.
    Adžo, bre!

    21
  4. Лажов као научник,бивши муж и патриски колега све у једној личности каже:

    Ставови и контроверзе
    У јавности се лажно титулисао као Др Новак Аџић (2012) и прије одбране доктората (2015), као и историчар, чак и прије завршетка права. [4] Публицистички рад је обиљежен фалсификовањем историјских чињеница које усклађује са идеологијом несрпског црногорства. Тако је у свом ауторском тексту фалсификовао посмртовницу Шћепана Мијушковића на начин да је обрисао знакове навода код глагола посрбљавају, да испадне да неко буквално посрбљава, наводно несрпске Црногорце, који су и од раније били етнички Срби.[5] Други аутор на истом сајту Монтенегрина, Владо Мићуновић, у свом тексту ту посмртовницу цитира аутентично, са наводницима, не мијењајући тако суштину реченога. [6] Иста посмртовница се не фалсификује само од стране непоштенијих публициста у њиховим чланцима, него се у јавност пласира фотографија посмтровнице, којој су у фотошопу обрисани знакови навода, како се налази у Википедијином чланку о Шћепану Мијушковићу, на хрватском језику.

    Аутор редовно пише о Србима и Црногорцима, о српској окупацији Црне Горе 1918. године… иако у црногорским новинама и књигама из „цитираног“ периода нема помена о Србима и Црногорцима него само о Србијанцима и Црногорцима, србијанској окупацији Црне Горе… јер се тадашњи Црногорци сматрају етничким Србима, па користе термин Србијанци, а никада Срби у негативном контексту.

    Тако у тексту У вучјим чељустима због Црне Горе Новак Аџић пише:[7]
    Службено гласило Краљевине Црне Горе, »Глас Црногорца« (Неј код Париза, од 27. јула 1919., година изласка 47, бр. 75, на pp. 4) обављује писмо Рада Кривокапића, црногорског емигранта, који је из Црне Горе избјегао од окупационог српског терора… Након српске окупације и анексије Црне Горе 1918…

    Када се погледа тај чланак, Раде Кривокапић ни на једном мјесту не спомиње српски терор и српску окупацију него само Србијанце [8]:
    …наша небраћа из Србије… учинише са Србијанцима… сви главари који се продадоше Србијанцима… од стране Србијанаца и њихових плаћеника… читава села, нарочито око Никшића су разрушена и опљачкана од стране Србијанаца. Србијанци забрањују… изроди и плаћеници Србијански… да су Херцеговци напали Србијанце, те су позвали да се иде у помић Србијанцима… србијанских комита…

    Новак Аџић у истом тексту, селективно цитира Радета Кривокапића, само докле му одговара:
    Раде Кривокапић је то писмо написао у Паризу 31. јуна 1919. године. У њему он наводи како је од стране власти ухапшен, те да је тамновао четири и по мјесеца, да је мучен, али и да је успио побјећи. Поред осталог, он пише и ово: »Читава села, нарочито око Никшића су разрушена и опљачкана од стране Србијанаца. Србијанци забрањују и ношење црногорског руха, а нарочито капе. Изроди и плаћеници србијански узели су шајкачу, или су на црногорску капу ставили Петар I (П I) умјесто Никола I (Н I). Међутијем, огромна већина народа, мушко и женско, ставили су као у великој короти црно на капу, пошто им је забрањуено ношење црогорске капе. Народ је тим баш паметно рекао што мисли о садашњем положају Црне Горе«, наводи црногорски патриота Раде Кривокапић..

    Што је даље рекао тај црногорски патриота, Новак Аџић није навео, јер му се такав Раде Кривокапић не уклапа у несрбско црногорство. Новак Аџић на тај начин и постхумно десрбизира претке, јер их јавности лажно приказује као несрбе и антисрбе и читаоце индоктринира у правцу идеологије несрбског црногорства. Раде Кривокапић је у истом чланку, даље написао:
    Као што знате црна деравија на капи црногорској значила је досад тугу за Косово и за поробљену Српску браћу, а црвени тепелак и златна слова Н. I. значила су вјечно, од Косова слободну Црну Гору.

    23
  5. Некада док су се покојници држали кући до сахране и сједело се читаву ноћ,па ако је домаћин или домаћица били подоста стари овакви говорници би прекраћивали ноћ својим бејседама да се неби приспало присутним.Штета што се тај обичај укида а Ноле би био добар као једна добра тужбалица некада.
    Предлажем да га општина гдје живи за то сатви на платни списак да човјек нађе нгдје запослење, за то није потребан докторат него да је добар лажов и да лијепо прича!

    26
  6. A kukavac iskompleksirani, koliko je njemu tesko kad mu je ono blavora od Stankovica nabilo rogove. Prcilica se prci a ti Nole recituj.

    32
  7. Sto ste onda protiv Drljevica kad ispade da je on imao pravo i da se borio protiv ugnjetavaca Srba. Sekula je po tome heroj. Živio Sekula Drljevic.

    1
    36
  8. Војин Грубач је пеницилин за овог квази историчара, доказаног фалсификатора и манипулатора, подрепне Милове муве и патриЈоте на акумулатор Ранка Кривомозгића.
    Свака ти част Војине!

    42
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy