(ВИДЕО) Седам година од покушаја убиства Предрага Шуковића: Да ли је овај полицијски службеник „ућуткан“
1 min readСедам година је просло од како је 11. јула 2016. године у центру Подгорице, на очиглед великог броја грађана, из ватреног оружја рањен високи полицијски службеник Предраг Шуковић, а извршилац и налогодавац овог тешког кривичног дјела и даље нису познати. И по свој прилици тако ће и остати упркос раније датим увјеравањима са највиших државних адреса и објашњењима како су пуцњи у инспектора Суковица били пуцњи у дрзаву Црну Гору.
Чудно је да ни до данашњег дана нико није нашао за сходно да саслуша бившег премијера Душка Марковића који је практично истог дана изјавио да је „познат основни идентитет нападача“, нити се реаговало на исказ Небојше Медојевића, тадашњег члана Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе, током којег је своја врло квалитетна сазнања о починиоцу кривичног дјела подијелио са Вишим државним тужилаштвом у Подгорици, што говори да рјешавање овог случаја истражитељима уопште није ни био циљ.
Они су само напад на Шуковића искористи као основ за покретање и вођење познатог монтираног процеса против пуковника Радована Алексића, држављанина Србије, који је на крају окончан бламажом државних институција и Алексићевом тужбом против државне Црне Горе, чиме је цио случај добио сасвим нову димензију и побудио интересовање страних обавјештајних и безбједносних служби, које су, увидјевши да се ради о монструозној подвали, стале на страну овог официра.
Подсјећамо, Алексић је у обрзаложењу своје тужбе пред Основним судом у Подгорици детаљно говорио о позадини овог монтираног поступка и указао да су његови налогодавци и налогодавци покушаја Шуковићевог убиства исте особе те да иза свега стоји близак сарадник Мила Ђукановића који је у то вријеме руководио сектором безбједности.
Однос оштећеног Предрага Шуковића према свему што се дешавало је у најмању руку чудан, будући да је јавност од њега очекивала брзо рјешавање овог случаја и предузимање мјера, прије свега, према налогодавцима покушаја његовог убиства. Посебно чуди чињеница да се он, како сазнајемо, никада није појавио током вођења поступка против Алексића иако је Алексићева одбрана то изричито захтијевала.
Да ли је у питању страх или накнадни дил са онима који су га покушали убити или пак нешто сасвим треће, може само да се нагађа, а како ствари сада стоје тиме се нико у Црној Гори неће ни бавити и временом ће све пасти у заборав. Након свега ће остати само Алексићева одбрана као свједочанство о једном бешчашћу црногорских институција и наук свима, посебно држављанима Републике Србије, шта се све може очекивати од примитивних хорди у систему безбједности резима Мила Ђукановића и њених реслова у овом времену.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve dok je glavni drupac na slobodi, nema mira u miligori