ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) „Синови Српске“ и „Браћа по непријатељу“, Миодраг Зарковић у Недељном прегледу „Српског св(иј)ета“

Гост Недељног прегледа је открио гледаоцима неке од детаља тог филма, као и филма чија је тема рат у Донбасу, а носи име „Браћа по непријатељу“.

„Дужина филма „Синови Српске“ је оправдана темом, траје око три сата. Било који сегмент рата у Босни и Херцеговини да узмете и да му озбиљније приступите: како је почео, ко је више а ко мање крив, ко га је изазавао, све изискује време; па смо узели један шири аспект с почетка. Прича је о Гарди, односно гардистима, јер је та јединица по много чему посебна. Она је прва озбиљна јединица која није била преузета из ЈНА, није била везана за територију“, каже за емисију Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ документариста и новинар Миодраг Зарковић.

Филм чија се премијера очекује 27. јуна у Бањалуци говори првенствено о припадницима Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске, уз учешће других релевантних судионика тог времена.

Гост Недељног прегледа је открио гледаоцима неке од детаља тог филма, као и филма чија је тема рат у Донбасу, а носи име „Браћа по непријатељу“.

„Имао сам среће да ми се десе неке непредвидиве ствари, и сигурно једна од најважнијих ствари која ми се десила је мој први одлазак у Донбас 2016. године. Требало је да буду избори, позван сам од стране Фонда стратешке културе, руског удружења које је деловало на простору Србије, да будем посматрач. Имао сам прилику да видим какви су Руси када ратују“.

У другом дијелу емисије су емитовани исјечци из емисија Српски свијет, које су емитоване од 12. до 18. јуна, које је гост Националне телевизије коментарисао. Једна од чешћих тема је била национална стратегија по питању историје и културе:

„Да смо настали као народ пре само 200 година, ми као нација заслужујемо људска и национална права, која су нам гажена за мог и Вашег живота. У ових сто и нешто година ми имамо искуство сигурно једног геноцида“.

„И Буш Млађи је прошао тортуру ‘топлог зеца’ као и Никсон, али њих двојицу више не нападају, јер је све то запостављено да би се сва жуч, сав бес и гнев усмерио на Трампа. Никсон је служио као главно страшило, а Буш је најмање један документарни и један играни филм против себе доживео за мандата“, коментарисао је новинар Зарковић, објашњавајући либерални концепт у УСА који удара на темеље цивилизованог друштва, при том узимајући и Трампа за жртву.

О томе ко је дужан да чува сјећања и чува културу је рекао:

„Наравно да држава треба да реагује, али постоји и део личне одговорности. Проблеми са српском историографијом управо почињу у СФРЈ. Је ли требало сви да кукамо што држава не помаже, па да не радимо ништа? Шта ми као новинари радимо, уколико нам је циљ да се бавимо истином? Немамо помоћ државе, као што је немају ни у свим државама где живи српски народ. Али ми морамо да се боримо како знамо и умемо“.

На питање који су то догађаји који су обиљежили по њему претходну седмицу, гост Недељног прегледа је рекао:

„ Најмрачнији догађај је резолуција о Сребреници у црногорској Скупштини. Драго ми је да се митрополит Јоаникије огласио, био бих још срећнији да је оштрији, али он води рачуна и о неким другим стварима. Ово је злочин према истини“.

„Мило Ђукановић је ‘добро’ рекао када је Црна Гора улазила у НАТО да би то и Његош поздравио да је жив. Како да се супроставите једном таквом зналцу, књижевном стручњаку и уопште поети какав је Мило Ђукановић? Он сигурно ‘у прсте’ зна и Његоша, и Пушкина, и Достојевског. Достојевски, а и Хамураби, да су којим случајем Црногорци, поздравили би улазак Црне Горе у НАТО“, био је ироничан гост Националне телевизије.

До краја емисије су коментарисани и исјечци који се тичу бомбардовања 1999. године, логори у Сарајеву и укупно у БиХ, као и о томе шта то припада корпусу српске културе, првенствено језика.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С.

Аутор и водитељ Милијана Ераковић

Прочитајте ЈОШ:

Курти присваја српску културну баштину? – Видоје Голубовић у“ Српском св(иј)ету“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy