(ВИДЕО) Спајић одговара на питања посланика: Имамо прилику да затворимо 30 поглавља, то морамо заједно

Премијер Милојко Спајић одговарао је данас у Скупштини на питања представника посланичких клубова, на посебној сједници парламента посвећеној премијерском сату. Сједница је настављена након претходне паузе до које је дошло након што је посланик УРЕ Дритан Абазовић прозвао лидера Бошњачке странке Ервина Ибрахимовића, што је изазвало неконтролисану полемику. Абазовић је Ибрахимовића ословио са „Ервин Дража Ибрахимовић“, и навео да је Ибрахимовић некада садашње коалиционе партнере називао четницима, што је изазвало оштре реакције. Лидер Бошњачке партије казао је Абазовићу да је неваспитан.

ТОК СЈЕДНИЦЕ:

Посланика Покрета Европа сад Василија Чарапића интересује да ли програм Европа сад 2 доводи до повећања јавног дуга, опште стопе пореза на додату вриједност, као и цијене електричне енергије.

Премијер Милојко Спајић позвао је све пензионере који су примили мању пензију након ЕС2 да се јаве кабинету премијера и обећао да ће лично уплатити разлику на њихов рачун.

„Гарантујем да нико није примио мању пензију“, истакао је Спајић.

Говорећи о инфлацији и повећању цијена хране, истиче да за то одговорност сноси 43. Влада Црне Горе.

„Ту је примарно био проблематичан екстерни фактор, односно рат у Украјини. Ја чак ни не кривим ту Владу, али ако ћемо поштено, 80 посто цијена је повећано за вријеме 43. Владе“, истакао је Спајић.

Каже да су добили врућ кромпир, али да су успјели да из инфлације пређу у дефлацију.

„Неће бити коришћен ниједан еуро из задуженај за повећање плата, нити за повећање пензија. Јер ћемо имати текући суфицит наредне године, који ће бити гарант да ће сваки еуро који се будемо задужили служити за враћање старих дугова“, подцртао је Спајић.

Из текућих средстава 250 милиона еура за отплату старих дугова

Говорећи о цијенама струје, тврди да Влада неће дозволити да рачуни за струју буду ни један цент виши од јануара 2025. године.

„Програм „Европа сад 2“ неће увећати јавни дуг ни један једини еуро. Све мјере овог програма, усмјерене на побољшање животног стандарда грађана, финансираће се из текућих прихода државе као што је био случај и са програмом „Европа сад 1““, наводи се у Спајићевом одговору.

То, како је анвео, гарантује суфицит текуће буџетске потрошње који Црна Гора остварује у континуитету од 2020. године до данас.

„Буџетом за 2025. годину планирани приходи већи су за преко 100 милиона еура у односу на текућу годину и поред смањења доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Већи приходи буџета и суфицит текуће потрошње гарант су одговорног управљања јавним финансијама и да ће све текуће обавезе државе бити финансиране из редовних прихода“, истакао је Спајић.

У одговору наводи да се општа стопа ПДВ-а неће се мијењати.

„Током имплементације оба економска програма чули смо разне теорије и инсинуације за које грађани могу данас да виде да се нису заснивале на чињеницама већ искључиво служиле за дневно политчке сврхе а у недостатку својих програма који би понудили грађанима“, навео је он.

Када је ријеч о задужењу, он је подсјетио да је било приче да се Црна Гора задуживала за повећање зарада и пензија, што је, како тврди, апсолутна неистина.

„Да је то тачно, не бисмо били у могућности да ове године 250 милиона еура текућих прихода искористимо за враћање старих, наслијеђених дугова, од прије 2020. године. То се никада у историји Црне Горе није десило и то се дешава први пут ове године“, рекао је Спајић.

Програм „Европа сад 2“ нема апсолутно никаквог утицаја, како каже, на цијену електричне енергије, као што ни програм Европа сад 1 није утицала на цијену струје, која се није мијењала од 2015. године и једна је од најнижих у Европи.

„Управо ниска цијена електричне енергије омогућила је заштиту стандарда грађана и утицала на стабилност привреде. Цијена електричне енергије је регулисана и формира се на бази одлука Регулаторне агенције за енергетику на основу законом прописаних норми о одобравању трошкова енергетским компанијама чије су ставке саставни дио рачуна. Регулаторна агенција за енергетику и комуналне дјелатности је донијела одлуку о корекцији унутар регулаторног периода за Цедис и Цгес. Резултат одлуке је укупно повећање цијене мреẓ̌арине што би у коначном довело до повећања рачуна за електричну  енергију.  Имајући у виду независност у раду Регулаторне агенције, иста ће бити испоштована и примијењена“, навео је Спајић.

Са друге стране, имајући у виду да би, како је рекао, повећање цијене електричне енергије негативно утицало на грађане и привреду, Влада ће предузети све мјере да грађани не осјете поскупљење, кроз субвенционирање рачуна за струју.

У коментару Спајићевог одговора Василије Чарапић казао је да се Спајић често борио „уз вјетар“, али да је свака критика само вјетар у леђа.

Посланик Демократске партије социјалиста Јевто Ераковић питао је Спајића да ли ће, због очигледног губитка политичког легитимитета, поднијети оставку и вратити мандат грађанима.

„Не тако давно, Владу чији сте премијер назвали сте „најстабилнијом црногорском владом икад“. Међутим, локални избори у Подгорици, Котору и Будви свједоче о озбиљном паду повјерења грађана и у вашу странку, али и у партије скупштинске већине“, наводи се у питању Ераковића.

Спајић је навео да су ванредни Парламентарни избори 2023. године резултат неуспјелог покушаја ДПС-а да на темемљима непринципијелне коалиције са УРА-ом формира 43. Владу.

„Ипак, важно је истаћи да су ванредни Парламентарни избори у Црној Гори одржани 11. јуна 2023. године након чега је гласовима 46 посланика изабрана 44. Влада Црне Горе. Додатно, подршка Влади ојачана је 23. јула 2024. године двотрећинском подршком посланика и посланица 28. сазива Скупштине Црне Горе. Ако то није највећа подршка једној Влади икада, онда ја нијесам рекао истину. Но, чињенице говоре у прилог мојој тези.
Сада (гле чуда!) према Вашем мишљењу, ако сам добро разумио питање, потребно би било да као предсједник Владе поднесем оставку због дјелимично незадовољавајућих резултата појединих конституента извршне власти на изборима у три црногорске општине“, истакао је Спајић у одговору.

Он каже да се не сјећа да је због губитка извршне власти 30. августа 2020. године икоме из ДПС-а пало на памет да преиспита повјерење на локалном нивоу.

„Свакако, обзиром на епилог последњих локалних избора остаје нејасно шта су то ваши мотиви за новим ванредним парламентарним изборима. И зашто мислите да би они евентуално промијенили нешто у корист ДПС-а?“, питао је Спајић.

Оцијенио је да је јасна жеља Ераковића за повратком на власт, али за то је потребно много више од солидног изборног резултата на локалном нивоу.

„Рекао бих да је дошао одсудни тренутак да се Ви и Ваше колеге запитате гдје не штима и зашто је након напора које улажете претходне четири године Ваш повратак све неизвјеснији. На крају, без намјере да улазим у политиканство јер се плашим да овај дијалог може отићи у том правцу позивам Вас да своје неспорне капацитете у наредном периоду усмјеримо на остварење циља коме смо заједнички посвећени –интеграцији Црне Горе у Европску унију. Скретање са овог пута, био би еклатантан примјер стављања личних и партијских интереса испред интереса Црне Горе“, навео је Спајић.

Спајић је захвалио Ераковићу на бризи за нашу државу.

Казао је да сви заједно, 81 парламентарац, треба да допринесу пројекту Барометар 26.

„Ми сви заједно треба да уведемо Црну Гору у ЕУ. То је позив и вама. То је вапај свима нама да се окренемо битним темама за ову државу“, истакао је Спајић.

Додао је да сви имамо шансу да уведемо Црну Гору у ЕУ.

„За двије године нам се отвара историјска шанса да затворимо 30 поглавља. То не можемо сами“, поручио је Спајић.

Каже да је ово посао за свих 81 посланика у Парламенту.

Посланик Нове српске демократије Дејан Ђуровић питао је Спајића какви су ефекти примјене програма Европа сад 2 на јавне финансије и на грађане у досадашњем периоду.

Ђуровића занима да ли постоје подаци који указују на повећање цијена производа и услуга као посљедицу увођења тог програма. Тражио је од Спајића да јасно каже хоће ли бити уништен пензиони фонд.

„Ја тврдим да ни у јануару 2025. године неће бити пада пензија“, истакао је Спајић.

Програми Европа сад 1 и 2 као и сви остали програми које ћемо имплеметирати у будућности апсолутно су економски одрживи и у корист свих грађана, привреде Црне Горе и према јавним финансијама, навео је Спајић у одговору.

„Мјесец дана након формирања Владе, спровели смо прву мјеру програма “Европа сад 2” која се односила на повећање минималне пензије са 296€ на 450€ или 52% чиме смо унаприједили стандард за око 74 000 наших грађана. Подсјетићу, да је не тако давно, 2019. године минимална пензија износила свега 128€, што није задовољавало ни минимум стандарда неопходан за достојанствен живот пензионера. Већ са јануарском пензијом, сви остали пензионери у Црној Гори примиће увећану пензију за просјечно 50-60€ по основу усклађивања са растом просјечне зараде, управо захвајујући програму “Европа сад 2”“, истакао је он.

Каже да само годину дана након формирања 44. Владе и ове парламентарне већине, свједочимо конкретним резултатима на пољу унапређења стандарда грађана будући да су са октобарском зарадом сви запослени у Црној Гори примили веће плате.

„Подаци показују да је имплементација програма у првом мјесецу своје примјене протекла успјешно и без значајнијих изазова за пословање предузећа, чему свједочи да су многи послодавци у Црној Гори, додатно повећали зараде запосленима по основу уштеде од 5,5% настале смањењем доприноса за пензијско и инвалидско осигурање“, истакао је Спајић.

Када је у питању утицај програма Европа сад 1 и 2 на јавне финансије, каже да је од 2020. до 2024. године просјечна зарада у Црној Гори порасла је са 524€ на 1000€, минимална зарада са 222€ на 600€ и 800€ а минимална пензија са 145€ на 450€.

„У том периоду, јавни дуг у номиналном износу остао је исти док је његово учешће у БДП-у смањено са 105% на око 60% колико износи данас. У свим годинама, оствариван је суфицит текуће потрошње што значи да је држава све текуће обавезе (плате, пензије, социјална давања…) финансирала из текућих прихода и да ниједан цент задужења није искоришћен за финансирање ових програма. Приликом повећања минималне пензије, у овом Парламенту чули смо да ће се исто финансирати из: повећања опште стопе ПДВ-а, продаје ЕПЦГ, задуживања… Ништа се од тога није десило. Јавне финансије су стабилне, за десет мјесеци ове године остварен је суфицит буџета, проходи буџети већи су у односу на планиране, за које је тада речено да неће бити ни остварени. У односу на прошлу годину, без једнократних прихода, приходи су већи за близу 330 мил. € или чак 17%. Стопа незапослености најмања је у историји Црне Горе а кредитни рејтинг државе је унапријеђен“, навеоди се у саопштењу.

Буџетом за наредну годину, како каже, и поред смањења пореског оптерећења на рад, имаћемо веће приходе и суфицит текуће потрошње, што значи да ће се држава задуживати искључиво за отплату старих дугова и финансирање инфраструктурних пројеката, који су сложићете се, апсолутни приоритет Црне Горе како са аспекта квалитета живота грађана тако и са аспекта економског раста и развоја.

„Ако се вратимо уназад, од 2011. до 2020. године вођена је таква економска политика да је јавни дуг у том периоду повећан за три пута, са 1,4 милијарди на 4,4 милијарде, а да је држава од 2011. до 2017. сваке године из задуживања финансирала текуће расходе: плате, пензије и сл. Тек са повећањем опште стопе ПДВ-а на 21% држава је остваривала суфицит, дакле директно на терет свих грађана. За то вријеме минимална пензија је била 100€ а минимална зарада ни 200€. Оно што може да нас радује јесте да инфлаторни притисак слаби и да је успостављен опадајући тренд инфлације, па према подацима МОНСТАТ-а годишња инфлација износи 1,2% што је најнижи забиљежени ниво од марта 2021. године, док су цијене на мјесечном нивоу забиљежиле пад у септембру и октобру у односу на август. У првом мјесецу спровођења програма “Европа сад 2” мјесечна инфлација у Црној Гори износила је 0%“, истакао је Спајић.

Абазовић: Зашто Шарановић и Спајић не поднесу оставке?

Лидер и посланик Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић питао је Спајића гдје је Алија Балијагић, осумњичени за двоструко убиство у Бијелом Пољу.

Абазовић је питање Спајићу упутио у сриједу, прије хапшења Балијагића у селу Прибојска Голеша у Србији. Питао је зашто ресорни министар и премијер не поднесу оставке.

Дритан Абазовић (УРА) поручио је како су Спајић и министар унутрашњих послова Данило Шарановић побјегли са контролног саслушања, те их је позвао да се угледају на министре из Србије који су поднијели оставке. Говорио је и о акцији потраге за Алијом Балијагићем.

„Зашто сте ћутањем продубили несигурност грађана сјевера, зашто сте их оставили на ледини? Десиле су се још неке трагедије, а Ви сте у марту срушили ауторитет директора Управе полиције. Питам када су војници са дугим цијевима били ангажовани на територији Црне Горе. Да се у Србији није укључила војска“, истакао је он.

Спајић је казао да је Балијагић тамо гдје треба да буде. Подсјетио је да је предата инциијатива да се Балијагић изручи Црној Гори.

„Што се тиче безбједносне ситуације, довољно говори да су за вријеме ваше владе и Звицер и Миловић избјегли правду, За вријеме ваше власти ископан је тунел на 50 метара од ваше канцеларије. Уколико имате нека сазнања за било кога да је унапријеђен без потребе, пријавите то ГДТ-у“, истакао је Спајић одговорајући на питање Абазовића да ли Спајић зна ко је од „технички одговорних лица за Тунел сад унапријеђен“.

„Највећи мотив за копање тунела има један финансијер ПЕС-а. 100 пута сам рекао о коме се ради, и да је то повезано са убиством Душка Јовановића“, навео је Абазовић.

Сједница је претходно прекинута  након што је посланик УРЕ Дритан Абазовић прозвао лидера Бошњачке странке Ервина Ибрахимовића, што је изазвало неконтролисану полемику.

Абазовић је Ибрахимовића ословио са „Ервин Дража Ибрахимовић“, и навео да је Ибрахимовић некада садашње коалиционе партнере називао четницима, што је изазвало оштре реакције. Лидер Бошњачке партије казао је Абазовићу да је неваспитан.

Грешке које угрожавају сигурност грађана неприхватљиве

Посланика Демократа Момчила Лековића интересује да ли пуштање на слободу извршилаца тешких кривичних дјела указује на то да у судској грани власти има и оних судија које пресуде доносе под утицајем центара моћи.

Он је питао Спајића и да ли Весна Меденица, Зоран Лазовић, Веселин Вељовић, Петар Лазовић, Миливоје Катнић и бројне друге особе имају контролу над појединцима у све три гране власти, упркос њиховом процесуирању од Специјалног државног тужилаштва.

У писаном одговору Спајић је казао да разумије дијели забринутост грађана због случајева у којима су оптужени за тешка кривична дјела ослобођени без адекватног надзора, што оставља посљедице и представља ризике по сигурност и повјерење у правосудни систем.

„То захтијева хитну пажњу и дјелованје надлежних тијела, попут Судског савјета и Етичког одбора. Влада, у оквирима својих надлежности, инсистира на јачању професионализма и одговорности у судству, јер су грешке које угрожавају сигурност грађана апсолутно неприхватљиве“, наводи Спајић.

Кроз програм Европа сад 2, али и остале мјере, како каже премијер, стварају боље услове и додатну подршку за запослене у правосуђу, истовремено очекујући већу одговорност за ефикасно, праведно и законито поступање.

„Задовољни смо тренутном сарадњом институција, које се баве истрагама, а радимо и на измјенама кривично-правног законодавства. Вјерујемо да ћемо у наредном периоду имати квалитетније услове за процесуирање осумњичених и оптужених, али исто тако и ефикасније поступке и брже доношење првостепених и правоснажних пресуда. То је, свакако, један од предуслова и за затварање преговарачког поглавља 23“, навео је Спајић у писаном одговору.

Смањује се разлика између Црне Горе и Швајцарске

Посланик Социјалдемократа Бранислав Ненезић питао је Спајића гдје је на данашњи дан Црна Гора „Швајцарска Балкана“.

“Да ли ви господине Спајићу уопште живите у Црној Гори да ли улазите у маркете, у апотеке”, питао је Ненезић. Он каже да четворочланој породици недостаје неколико стотина еура за преживљавање на мјесечном нивоу.

“Ви ћете постати први премијер који је повећао плате и пензије, а губио подршку грађана свјетлосном брзином”, казао је Ненезић.

Спајић је казао да чланови Владе нијесу тренутно у Скупштини, јер раде.

“До 2020. разлика између плата у Црној Гори и Швајцарској је била више од 20 пута. Просјечне зарадеу Црној Гори и Швајцарској биле су различите 10 пута, сада је та разлика само четири или пет пута, али нажалост је још увијек у нашу корист, али разлика се смањује”, поручио је премијер.

Ненезић је казао да је чоколада Милка од 100 грама у јулу 2020. коштала 90 центи. У јулу 2024. та чоколада кошта 1,99 центи, али сада, како каже, има 80 грама.

“Све оно што као свој резултат и суфиците премијер показује, је у ових 20 грама које плаћате, а немате”, казао је Ненезић.
Спајић је одговорио да та чоколада у једном од великих ланаца маркета данас кошта 99 центи.

“Радујте се Европи сад 2, да сваки дан имате по три – четири чоколаде више”, поручио је премијер.

Лидл у Беранама: Општина да нађе рјешење, Влада ће да помогне

Посланик Бошњачке странке Амер Смаиловић казао је да је на локацији која је предвиђена за изградњу мегамаркета трговинског ланца Лидл у Беранама налази велики број трговинских радњи које ће се рушити, чиме је њихово пословање угрожено, а тиме и егзистенција породица које живе од тих малих привредних субјеката.

Тражио је коментар од премијера због најављеног рушења тих објеката. Казао је да од премијера очекује да изађе у сусрет тим привредницима.

Спајић је казао да Влада разумије тешку ситуацију за мале привреднике на сјеверу Црне Горе.

“Али у овом случају претхдна Влада је дала рјешење какво јесте такво какво јесте, али је законито”, казао је премијер и навео да општина Беране мора да пружи максималне напоре да нађе начин да се помогне свим тим привредницима.

Поручио је и да ће Влада помоћи у том процесу.

“У случају да она захтијевају и подршку са нивоа Владе, будите сигурни да та подршка неће изостати. Нити у овом нити у било ком другом случају. Свакако, посебно наглашавам да је потребно водити рачуна о чињеници да у овом случају не смију бити угрожена ни права компаније ЛИДЛ која је у законитој процедури дошла до власништва над овом парцелом”, навео је Спајић у писаном одговору.

Спајић: Драго ми је што су савјетници почели да раде; Ћинћур: Премијер неће да слуша

Радинка Ћинћур из Посебног клуба посланика затражила је од Спајића да јавности објасни ситуацију око куповине хотела у Доњој Горици од фирме Челебић, који би се преуредио у студентски дом.

Премијер је казао да Влада није купила тај објекат те да је свака друга дискусија на ту тему излишна.

“Ниједан еуро из буџета није потрошен за куповину било ког објекта и тај објекат није купљен. Драго ми је што су савјетници почели да раде прије него што је буџет усвојен и мислим да се види напредак и да ова два мјесеца пред усвајање буџета очекујемо још питања која се нијесу десила”, казао је премијер.

“Савјетницу су ту да нам помогну за добро Црне Горе и мени је жао зашто премијер неће да слуша, значи ли то да не жели дијалог”, одговорила је Ћинћур и затражила да се премијер врати у салу.

Ћинћур је након тога подсјетила да је одржана конференција за медије о том питању, на којој је речено да је хотел купљен, а питала је и ко су били процјенитељи вриједности хотела и шта Влада намјерава да уради након два мјесеца закупа…

Спајић на ова додатна питања није одговарао.

Кнежевић: Повуците Пажина и Дармановића из Венецијанске комисије

 

Влада се снажно залаже да се испитају све евентуалне злоупотребе било које гране власти или институције, у свим поступцима, поручио је премијер Милојко Спајић, додајући да је владавина права кључни приоритет 44. Владе.

Он је то навео у писаном одговору на посланичко питање посланика Демократске народне партије Милана Кнежевића да ли сматра да треба кривично процесуирати све особе које су „злоупотријебиле службени положај у тужилачко–судском поступку тероризам у покушају“.

Спајић је казао да је владавина права, поред унапређења животног стандарда грађана и интеграције Црне Горе у Европску унију (ЕУ), кључни приоритет 44. Владе.

„Снажно се залажемо да се испитају све евентуалне злоупотребе било које гране власти, било које институције, у свим поступцима, па самим тим и у предмету на који упућујете у посланичком питању“, рекао је Спајић.

Он је оцијенио да је данас, у односу на ранији период, знатно другачија ситуација, прије свега у Државном тужилаштву.

Спајић је казао да вјерује да ће тако бити и у судству, гдје се очекују реформе, које ће довести до ефикасности и задовољења правде у сваком поступку.

„Влада охрабрује све надлежне институције да се и по овом питању на које указујете одреде, уколико је дошло до било какве злоупотребе“, навео је Спајић у писаном одговору на питање Кнежевића.

Он је нагласио да нити треба, нити смије бити утицаја на било коју институцију, али да ће Влада увијек снажно подржати, апеловати и на крају охрабрити свако правично поступање, које је у складу са законима и међународним споразумима.

Спајић је у Скупштини казао да има потпуно саосјећање са опозиционим мандатом Кнежевића и временом када су он и колеге из коалиције За будућност Црне Горе били у опозицији.

Према његовим ријечима, третман опозиције данас и прије само пет година су „небо и земља“.

„Има ли неко из данашње опозиције да се плаши да ће бити малтретиран, да га прати Агенција за националну безбједност, да га полиција малтретира, зауставља, да га хапсе због баналности, да због постова на Фејсбуку неко одговара“, упитао је Спајић.

Он је рекао да су људи слободни и да могу коначно да кажу шта год желе, што, како је оцијенио, није био случај прије четири или пет година.

„Људи су малтретирани, затварани по политчкој основи, пребијани, користио се државни апарат да се малтретира опозиција, да се преплаше грађани“, казао је Спајић у парламенту, одговарајући на питање Кнежевића.

Он је рекао да су добили податке из ЕУРОПОЛ-а ко је из полиције сарађивао са криминалним службама, а „ти су такође сарађивали са одређеним политичарима из тадашње власти“.

„То су биле те перјанице тадашње власти, а ти људи су имали директни контакт са најгорим кримининалцима у држави. То је тај троугао који смо кренули да ослобађамо, прво од тужилаштва, па од полиције, па ћемо, надамо се, и судство“, навео је Спајић.

Он је рекао да без тога нема уласка у ЕУ.

„Ми не користимо власт да газимо опозцију, већ да бисмо спровели порграме који су добри за све. Држава је најзад слободна, а институције из Бермудског троугла се полако, али сигурно ослобађају“, казао је Спајић.

Кнежевић је казао да је чињеница да се након 2020. године није водио ниједан политички и реваншистички поступак против политичких противника који су сада у опозицији.

Он је рекао да је Специјално државно тужилаштво (СДТ) бившег министра правде Зорана Пажина означило као осумњиченог за дјело противзаконити утицај, а Миливоја Катнића и Сашу Чађеновића за продужено кривично дјело злоупотреба службеног положаја.

Кнежевић је казао да очекује да Пажин и бивши министар вањских послова Срђан Дарамновић буду повучени из чланства у Венецијанској комисији (ВК).

„Очекујемо да Ви Спајићу, или Ибрахимовић, ову двојицу осумњичених, од којих је један већ званично осумњичен – Зоран Пажин, а други мора бити осумњичен ако има правде, а то је Срђан Дармановић, повучете из чланства у ВК“, навео је Кнежевић.

Он је казао да траже да се извиђаји заврше, јер трају од 27. марта 2022. године.

„Ово није никакав протисак ни на судство, ни на тужилаштво, али је вријеме више да неко исплива из овог Бермудског троугла“, навео је Кнежевић.

Посланик Демократске партије социјалиста Андрија Николић је, коментаришући Спајићев одговор Кнежевићу, казао да је данас у црногорском парламенту опозиција конструктивна.

„До 2020. године опозиција већински није била конструктивна, пола те опозиције је провело мандат у бојкоту од 2016. до 2020. Друга половина је учествовала у раду парламента и унијела атмосферу улице у рад парламента“, навео је Николић.

Он је оцијенио да данас постоје двоструки аршини у раду Државног тужилаштва.

„Не поступа се једнако у случајевима када се таргетирају неки људи који су дио бившег система или припадају опозицији, у односу на људе који су везани за данашњи систем“, навео је Николић.

Он је казао да познаје Пажина и Дармановића и да је сигуран да никада нијесу урадили ништа мимо права и основних принципа правде.

Ускоро са Рамом о изградњи моста на Бојани

Посланик Албанског форума Артан Чоби питао је у којој је фази пројекат изградње моста на Бојани који ће повезати Улцињ и Велипоју, да ли је том у погледу направљен неки напредак, односно да ли је усаглашен коначни пројекат са Албанијом и када ће почети званични радови.

Спајић је казао да се спрема састанак премијером Албаније Едијем Рамом и да ће управо изградња тог моста бити једна од тема састанка.

“Тај мост је један од највећих приоритета буџета за 2025. у којем је обезбијеђено 10 милиона еура за тај пројекат”, казао је Спајић и поручио да постоји апсолутна спремност извршне власти да се изградња тог моста заврши.

Посланика Социјалистичке народне партије Богдана Божовића интересује да ли би Спајић подржао измјене и допуне Закона о Фонду рада, којима би се на још потпунији начин уредила заштита запослених.

„Тако што би Фонд био дужан да уплати неизмирене доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период радног стажа који недостаје запосленима као услов за остваривање права на пензију“, прецизирао је Божовић.

Спајић је одговорио да се са ресорним министрима треба наћи најбоље рјешење које ће уважити и фискалну одрживот, али и легитимне циљеве које доноси тај предлог.

Почетком наредне године тендер за Јадранско-јонски пут

Мехмет Зенка из Клуба посланика Демократске уније Албанаца и Хрватске грађанске иницијативе питаће Спајића хоће ли Улцињ доживјети праведно рјешење по питању граница Морског добра.

Премијер је одговорио да је Улцињ био незаслужено запуштен три године, а једна од одлука ове владе је да се Јадранско-јонски пут окрене према општини Улцињ.

Премијер каже да тај пројекат јако добро и брзо напредује.

“Очекујемо да тендер за извођење буде расписан већ почетком наредне године”, казао је Спајић.

ртцг

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: