(ВИДЕО) Срби памте Благоја Јововића: Марији Јововић уручен пасош Србије

Након што је српски херој, Благоје Јововић добио Улицу у Земуну и Никшићу, споменик на Стрелишту у Јагодини, министар у Влади Србије, Никола Селаковић је 12.12.2023. уручио пасош Србије Марији Јововић, кћерки српског хероја Благоја Јововића, поручивши јој „Добро дошли кући“.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је српски пасош и решење о држављанству Марији Јововић, ћерки Благоја Јововића, који је извршио атентат на поглавника Независне државе Хрватске Анту Павелића.

Министар Селаковић поручио је Марији Јововић је да му је част што је она, као Благојева ћерка, увек била ,,једна од нас“.

Благоје Јововић (1922-1999) је 10 априла 1957 године у Буенос Аиресу у Аргентини пуцао у Анту Павелића, вођу хрватских усташа, одгворним за геноцид над српским народом током Другог свјетског рата.

У недостатку судског процеса и законске казне, Благоје Јововић је уз помоћ неколико пријатеља узео правду у своје руке и извршио атентат од чијих последица је Павелић 1959 и преминуо у Мадриду.

Тек током свог првог посјета родној груди тадашњој СР Југославији и Црној Гори, 1999. године, Благоје Паровић је посјетио манастир Острог, родно село Косић и гробље својих предака, сусрео се са митрополитом Амфилохијем Радовићем и признао му да је он особа која је пуцала на Павелића. Неколико мјесеци након те посјете и повратка у Аргентину Благоје Јововић преминуо 2. јуна 1999.

„Марија је дала себи задатак да научи добро српски и ми на српском сада разговарамо. Она је отргла од заборава сећања на свог оца, једну невероватну личност наше историје и човека за кога се дуго није знало у Србији и на свим просторима где живи српски народ. Зато мислим да је овим исправљена једна велика неправда“, додао је Селаковић.

Он је изразио наду да ће српске пасоше и држављанства ускоро добити и Маријине две сестре и брат.

Министар Селаковић је истакао да је овај чин део политике наше државе, која говори о злочинима у Јасеновцу и сећа се тих жртава, говори о својим херојима са Кошара и слави их, подиже споменике својим херојима и мученицима, и брине о онима који су живи, а који су њихови потомци.

,,Данас добијамо српско држављанство, не као још једну административну процедуру, већ као симболичан чин враћања оцу онога што му припада, његовог порекла, преко његове деце. Ово држављанство које нам данас додељује Србија, представља и признање Благоју Јововићу као једном од највећих српских хероја, који ће заувек остати у срцима српског народа. Са нама је данас милион душа, милион мученика из НДХ, за које се увек морамо молити“, рекао је Селаковић.

Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на усташког поглавника Анта Павелића, 10. априла, 1957. године, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке.

На дан прославе проглашења усташке творевине НДХ у Буенос Ајресу пала је одлука да се ликвидира највећи злочинац у историји човечанства, а тај терет на себе је преузео Благоје. Од последица рањавања усташки крвник је умро две године касније у најтежим мукама.

Ово јуначко дело Благоја Јововића је један од највећих подвига у нашој славној историји и светао пример за будуће генерације.

Догађаји из његовог угла у улици Авијадор Мермоз у насељу Ломас Де Паламор предграђу Буенос Ајреса.

„Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ”Мајку ти јебем Српско-жидовску! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!” И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: ”Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!” ”Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај“…

Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

После тога прешао је у четнике, код пуковника Баја Станишића, који му је пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре с Енглезима. За председника мисије је одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.

Путовали су малим бродом који се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италији. Када су пристали, сачекао их је амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.

Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.

За време рада у Интелиџенс сервису упознао је и неке Јевреје који су га обавестили да Анта Павелића у Италији крије Католичка црква, под лажним именом. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.

Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.

Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.

Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје.

Касније им се придружио Мило Кривокапић. Донета је одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где је Павелић дуже живео.Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: