(ВИДЕО) „Србијагас“ обећава убрзану гасификацију земље
1 min readГас је међу најефтинијим енергетима и, осим што греје, чистији за животну средину. „Србијагас“ најављује и ниже цене прикључака. Тај енергент више би користили и привредници и грађани, али није доступан свима, јер велики део земље није гасификован. Из „Србијагаса“ обећавају да ће, већ од ове године, убрзано мењати слику гасне мреже земље.
Гасном мрежом покривена је трећина земље: потпуно је гасификована само Војводина, две трећине територије Београда и тек делови појединих градова.
У „Србијагасу“ рачунају да ће током године моћи да кажу да је гасификовано пола Србије.
Завршиће добар део гасификације Браничевског, Златиборског и Рашког округа. Још су амбициознији пројекти у припреми – гасификација јужне и источне Србије и Колубарског округа.
„Изузев истока Србије, ми ћемо ове године практично започети све гасификације. Значи до 2022. године ово што сада стоји у плановима Србијагаса које је Влада одобрила, Србија би требало да буде гасификована у проценту 70 посто“, наводи генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић.
Гасификација обезбеђује алтернативу у грејању. Еколошки је посебно значајна за Ваљево, Смедерево и Београд, градове који се боре са загађењем.
Из локалних самоуправама на југу земље поручују да им без гаса нема привредног развоја.
„Не може се замислити рад у привреди без гаса. Ми тренутно имамо копанију Теклас која као основни енергет користи гас. Међутим, гас који допрема цистернама је веома скупљи од гаса који се допрема редовним снабдевањем из цевовода“, напомиње председник Општине Владичин Хан Горан Младеновић.
Директор Привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ Горан Јовић каже да је гасификација југа Србије до скоро звучала као „научна фантастика“.
„Очекујемо да у 2020. години имамо прикључење не само фирми које се баве привредном делатношћу, него и фирми које су јавна предузећа, топлане који су највећи загађивачи, али и оне које снабдевају грађанство и привредне субјекте“, истиче Јовић.
Осим што је велик посао, гасификација је и скуп пројекат.
За гасну мрежу од Лесковца до македонске границе потребно је 170 милиона евра, а за гасоводе у Колубарско-подрињском крају више од 140 милиона евра.
„Средства ћемо обезбедити што из текуће ликвидности Србијагаса што из могућих кредитних линија или из могућих стратешких партнерстава“, најављује Бајатовић.
Ако буде како кажу, гасификација земље омогућиће да се на гас прикључи 800.000 домаћинстава.
(РТС)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Гас мора да дође у Црну Гору и да Србија почне да помаже у отварању фабрика.