(ВИДЕО) „Српски свијет“, Драгица Адамовић – Годић: Лоповлук нема националност

„Још увек има људи који спавају у аутима и људима су хитно потребни контејнери или монтажне куће које се лако и брзо монтирају. Горња Млинога, одакле сам ја, Горња и Доња Бачуга, Лушчани, Влаховић, Дреновац су села у петрињској општини, на путу према Глини и Костајници, која су много страдала. Скоро да нема куће која није оштећена и већина није за становање. Мајске Пољане су нестале“, узбуђено је у „Српском свијету“ говорила Банијка Драгица Адамовић – Годић, секретар Хуманитарне организације и заменик уредника листа „Српски ратник“.

„Хрватска држава је споро реаговала. Мислили смо да ће се, пошто су Милановић и Пленковић сат ипо после потреса били у Петрињи, брзо реаговати. На жалост, све околне земље, укључујући државу Србију су одмах реаговале, док су институције Хрватске заказале. Чак и Црвени крст, који први реагује у оваквим ситуацијама је био недовољно спреман и способан да се организује на терену“, сазнајемо од гошће „Српског свијета“ која додаје да је наша црква јако брзо реаговала, да је митрополија почела одмах да набавља контејнере, а да је млади петрињски парох Саша Умићевић од потреса готово све време на ногама јер он познаје све своје парохијане по селима петрињске општине:

„ У страдалим селима, од 200-300 домаћинстава, колико их је било пре „Олује“, сада живи по пет, шест повратничких породица. Саша зна све о њима, обилазио их је и раније, а то су махом старачка домаћинства, зна које лекове пију, шта је коме потребно и неуморно им то набавља и помаже. Било би добро када би неки свештеник отишао тамо да му помогне. И, ако ико може и жели да помогне, нека ступи у контакт са Сашом јер он има најбољи увид у оно што је сада најпотребније“, каже Драгица и са пуно поштовања говори о силним волонтерима.

Одмах по потресу, колоне аутомобила са људима који су похрлили да помогну у рашчишћавању, камиони са свим врстама помоћи из свих крајева Хрватске су буквално загушили прилазе Петрињи и Глини.

Јунацима сматрамо 26 кувара који су дошли са свих страна да спремају храну за настрадале. Има и ружних примера. Један кувар из Метковића допремио је у Топуско мобилну кухињу у којој, о свом трошку, дневно спрема 1500 оброка за унесрећене, али његов агрегат је мало бучнији што смета месном жупнику, па се жалио“, огорчена је Драгица Адамовић Годић и указује на мало познате чињенице:

Да није било земљотреса не би се знало да су силни новци покрадени на обнови, или „обнови“ кућа за повратнике. Наиме, они који су то радили крали су новац, па нису уграђивали добру арматуру, одн. показало се да гвожђа готово и да нема, а да је квалитет уграђеног бетона – изузетно лош. И управо су се те куће прве рушиле. Подједнако, и српске и хрватске куће. С друге стране, пошто је то крај где се живи од сточарства, профитери су дошли и почели будзашто да откупљују стоку јер народу су страдале штале, стаје. Рецимо, краву која објективно вреди 1000 евра, ти нељуди плаћају по 200, 250 евра. Парох Саша Умићевић је успео да заустави све то, смештајући стоку тамо где има услова, апелујући да људи, који могу, збрину и стоку. Јер, ако Банијцу узмеш оно што му је извор прихода, шта ће он? Друго, појавили су се људи који терају старе Банијце да иду у старачке домове. А они су остали управо да умру на својој груди, па је и то велика мука“, узбуђено прича наша саговорница.

Ово је само део аутентичног сведочења Драгице Адамовић – Годић у „Српском свијету“. Опширније – у емисији.

Гордана Јанићијевић, аутор и водитељ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: