(ВИДЕО) „Српски свијет“ – гост проф. др Јасмина Јанковић: Песму „Овамо ‘намо“ певали чак и аустроугарски војници у Великом рату

„Милорад Прелевић, историчар из Војног Музеја, објавио је да су аустроугарски војници, углавном словенског порекла, певали песму коју је Књаз Никола написао 1867. Једном пуковнику се посебно допала, па је тражио да поново отпевају. Рекли су му да је то српска песма, па су је онда забранили. У том аустроугарском пуку било је Срба, Хрвата, Словенаца, Чеха“, рекла је у „Српском свијету“ проф. др Јасмина Јанковић, пијанисткиња и истраживач српске музичке баштине, коментаришући шпицу наше емисије.

• Релативно мало је познат детаљ да је Књаз Никола пре ове песме написао текст за оперу „Балканска царица“, за коју је музику компоновао Италијан Дени де Сарно“, вели проф др Јанковић и додаје да су црногорске везе са обе српске династије изузетно битне и да се све време прожимају.
• Истражујући српску музику, неминовно је било да откријем и околности у којима је настајала, односе, релације и поткрепила сам тезу да су ти односи трајни, нераскидиви, да се прожимају у свим порама и убеђена сам да никаква политика то не може да потре. Ово су само кратке епизоде,“ сматра гошћа „Српског свијета и прави занимљиву паралелу настанка уметничке, класичне музике код Срба и Хрвата у првој половини 19. века.
• За настанак обе заслужна су двојица Јевреја – Јосип Шлезингер, кога је унајмио кнез Милош и Игњац Фукс. Шлезингер је основао први српски професонални оркестар 1831. Уживао је изузетно поштовање,  наставља да ради и у време Карађорђевића, док Фукс није био те среће, мења име у Ватрослав Лисински и завршава у беди. Скоро је непозната чињеница да је Лисински компоновао песму посвећену Цару Душану, дивећи му се. Ту песму често изводи мој ученик Горан Крнета“, открива нам занимљиве детаље из наше музичке прошлости проф. др Јанковић.

У „Српском свиејту“ било је речи и о женама – композиторкама у 19. веку, значају оснивања Кола српских сестара, београдског позоришта, Србима у Дубровнику, „Руско – српском маршу“, једном од најпопуларнијих дела Чајковског, првим концертима на двору, химни „Боже правде“, Корнелију Станковићу, Мокрањцу, хорском певању, музици 20. века, тзв. „модерној“ – додекафонији која потире основу музике – тоналитет, сматрајући да је тиме саму себе „појела“… О овим и бројним другим темама у „Српском свијету“ са истраживачем српске музичке баштине проф. др Јасмином Јанковић.

Гордана Јанићијевић, аутор и водитељ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: