(ВИДЕО) Сви граничари са Косова и Метохије су српски Обилићи: Ђуровић и Дашић у „Српском св(иј)ету“

„Мало се зна да су седамдесетих година, у благостању оне велике Југославије, наша села људи чували пушкама. Откад знам за себе, знам да се држало оружје под јастук, сјекира поред врата, а то није знала ова држава и они који је требало да знају – да се дуго припремала читава прича? Од контрареволуције 1944. године и побуне балиста, па до 1989. и побуне на Старом Тргу било је пет контрареволуција на простору Косова и Метохије (КиМ). Ја сам од 1990. године радио као припадник Одсека безбедности приштинског корпуса, био начелник безбедности Призренске бригаде од 1991-1993. године и покривао комплетну границу према Албанији, у периоду када је то била најбоље чувана граница на кугли земаљској- бодљикава жица и осам редова бункера. Они (Албанци) су повукли своје граничаре под идејом да је то иста држава. Тада настаје прича о Сали Бериши који је био тада председник државе и када су наводно обијени магацини и када је дошло до пљачке оружја. Међутим, деведесете је формирано седам центара за обуку терориста, шест дуж границе. Обука је трајала шест месеци, а даље су ишли на специјализације на Блиски исток, у Швајцарску, Немачку, Француску…

Подаци које је прикупљала служба безбедности су достављани државном врху и није тачно ко данас каже да војни и државни врх нису имали ваљане податке. Како се са тим подацима поступало, најбоље показује оно што се десило 1998. године“, за емисију „Српски св(иј)ет“ је говорио пуковник у пензији Стеван Ђуровић, даље објашњавајући како је НАТО припремајући агресију припремао терен постављајући на одређена руководећа мјеста своје људе који су филтрирали добијене податке од безбједњака који их прикупљају на терену и најчешће неблаговремено прослеђивали.

Некадашњи начелник безбједности Приштинског корпуса је представио и своју књигу „Зашто ћутиш, Србијо“ у којој се налази доста оперативних података, али и истинитих прича међу којима и прича о Предрагу Пеђи Леовцу, хероју Кошара, у којем је он под псеудонимом „Цоле“, називајући га Обилићем и додаје битну ствар:

„Морамо да схватимо једну ствар: није 20 земаља бомбардовало Југославију због Кошара. Млади војници са карауле Кошаре су 2001. године формирали удружење ‘Браниоци отаџбине’, а то су били и дјеца и жене и старци- свако ко је дао живот- то је оно што ови момци заговарају. Не смемо да заборавимо да је поред Кошара било укупно 30 караула и гинуло се на њима, и то су ти браниоци границе. И свако ко покушавада дели те људе на Кошаре, Паштрик или неку посебну караулу чини зло. Орден хероја, да је било правде у овој држави, је требало да понесу војници мартовксе партије који су 15 месеци остали да чувају границу. То су витезови“.

Он је нарочито нагласио причу о неправедним кићењима орденима и причи у којој се не помињу људи који су страдали, а који данас немају посао нити икакво обезбеђење за живот.

„На Брионском пленуму 1966. године је смењен Александар Ранковић. По мени доступним документима, који нису свима били доступни, он је био страх и трепет за терористе на Косову и Метохији. То је за Шиптаре био сигнал да се подигну, и они су 1968. године тражили своју заставу. Имао сам десетак година, и сећам се тог дивљања у ком се чула парола ‘Косово република’.

Они су тада добили и Универзитет, међутим, нису стајали. Почели су да се школују у иностранству, међусобно се жртвујући за успех и своје циљеве. Наш крах је наступио 1974. године када је усвојен нови Устав, када су формирани штабови и јединице територијалних одбрана свих република и покрајина- сви су добили своје војске“, говори о генези догађаја за Националну ИН4С телевизију официр у пензији из Пећи Љубиша Дашић.

Он је импресивно говорио о оперативним сазнањима која су прикупљали, о томе како се организовано финансирала та сепаристичка групација која је формирала војску. Имали су и петоро људи у њиховим редовима који су вјеровали у државу Србију и који су били њихови сарадници.

Са друге стране о онима који су радили против интереса своје земље, тако чувајући и побољшавајући своје позиције, и на крају- избјегавајући осуде Хашког трибунала, каже:

„Ја верујем да су Милошевића лагали, јер да је он имао праве информације на време, све то не би тако било“.

„Адем Јашари је био непријатан за своје сународнике. Претио је свима, најављивао им је вечере на којима су морали да му спремају најбољу храну и доводе своје жене, баш се понашао бахато и више је зла нанео својим сународницима него држава“, појашњава Љубиша Дашић откуд неколицина у шиптарским редовима која је била на страни безбједносних снага Србије у коју се више поуздала него у своје сународнике. Надаље је говорио о томе откуд наоружање тој паравојсци.

На крају су говорили о томе како су сви који су били на командним мјестима у војним структурама до 2008. пензионисани, што је био захтјев оних који су нас бомбардовали, а тај захтјев су спровели они који су дошли на власт 2000. године.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С телевизије о људима који, поред свега, дају себи задатак да раде за своју отаџбину оно што је у њиховој могућности.

Аутор и водитељ Милијана Ераковић

Прочитајте ЈОШ:

Копије „комита“ у Црној Гори сањају Хрватско пролеће, а циљ је исти – уклонити све српско

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: