(ВИДЕО) Устала је српска Црна Гора: На једној страни воља народа, а на другој самовоља власти

Литије су за државни врх Црне Горе — антидржавни елемент, а такозвани дио грађанистичке Црне Горе је желио да то буде покрет грађанске Црне Горе. Истина је да се на литијама окупља православна Црна Гора и у оквиру ње и по духовној вертикали и по самој естетици и етици литија, најприсутнија је српска Црна Гора.

Ово у разговору за Спутњик каже црногорски аналитичар Лука Радоњић који већ годинама прати и анализира сва политичка дешавања у тој држави.

Српска Црна Гора на удару пропаганде

„Српска и православна Црна Гора већ деценијама је на удару пропаганде да је конзервативна и ретроградна. Литије су, естетски показале ширину. Мотив је био и остао одбрана светиња али с обзиром на чињеницу да црногорске власти и даље игноришу вољу грађана, оне погађају и основне демократске принципе. Воља народа постоји на једној страни, а на другој је самовоља властодржаца који игноришу овај моменат“.

Истина је да се незадовољство грађана акумулирало, каже Радоњић али подсјећа да је било присутно и видљиво и 2008. против признања лажне државе Косово као и 2012,  2015, 2016. па и почетком прошле године.

„Међутим, протести никада до сада нису имали капитализацију политичког резултата, то је на крају увијек завршавано фингирањем политичког дијалога или самовољом валстодржаца. То је разлог више да садашња акумулирана енергија не жели да се повуче“, истиче Радоњић.

За овог младог аналитичара историја је у покрету и она у Црној Гори иде ка више циљева који су на истом путу.

„Један од њих је свакако одбрана светиња као и демократија у којој би дошло до смисла вишестраначког система како би власт постала смјењива. Можда је на крају тог пута повратак Црне Горе самој себи“, изјавио је наш саговорник.

Преговарачки процес у кризи?

Након два састанка представника Митрополије црногорско-приморске и Владе Црне Горе, Радоњић каже да грађани имају неповјерење према даљем току преговора. Као најчвршће упориште он наводи изјаву митрополита Амфилохија који је на једој од литија рекао: „Или ће пасти закон или ће пасти Влада“.

„Мислим да су те његове ријечи база, принцип који тражи да се о њему не преговара суштински. Паралелно са овим преговорима Влада разговара и са невладиним сектором и новинарским удружењима, а жеља премијера Душка Марковића је да промијени имиџ који је драстично нарушен и њему и његовој Влади“, нагласио је наш саговорник.

Он подсјећа да је црногорски предсједник Мило Ђукановић прошлог љета на једној од конвенција ДПС-а рекао да је „СПЦ темпирана бомба у темељима Црне Горе“ што би у свакој европској земљи то био прворазредни скандал у којем ни извињење не би било адекватна замјена за оставку.

„Тај тренд је настављен оптужбама чланова његове странке да је СПЦ у Црној Гори реликт прошлости који треба пустити да изумре. За све то вријеме на снази је сурова пропаганда у којој не учетвује само домаћа режимска јавност, већ и активно партиципира ‘другосрбијанска јавност’ из региона што говори о демонстрацији националне и вјерске нетрпељивости на основу које не можете да понађете вјеру да су ти преговори искрени“, нагласио је Радоњић.

Ипак он је додао да „нове нужде рађају нове силе“ и да грађани треба да се уздају у сопствену памет, мудрост и братску солидарност.

Врло је важно, каже он, да се треба држати сопствене ријечи, јер дуга страна (Влада Црне Горе) у сплету стратешко-тактичких игранки не попушта од свог пинципа  – они само говоре о измјенама примјене закона.

Подјела црногорског друштва исфабрикована

Прича о подјелама црногорског друштва које су створиле литије је пласирана из кухиње овдашњег режима, категоричан је Радоњић. Он подсјећа да се често говори да је Закон подијелио православно биће, јер предсједник Црне Горе каже да „нас 45 одсто Црногораца жели да има своју цркву“ али у тих 44,8 одсто су и Црногорци који говоре и пишу српским језиком, атеисти, исламске и римокатоличке вјероисповијести, који су крштени у СПЦ и велико је питање у чије име он говори.

„Наратив о подјели је фабрикован, вјештачке је природе, не зато што оне не постоје, већ зато што овај закон не дијели православно биће. Православни народ је сабран око своје канонски признате цркве, за коју је Лазар Томановић рекао да је једина светосавска епископска столица која је за Цетињску митрополију постојала без прекидања до данас“, рекао је наш саговорник.

Радоњић каже да овај Закон идеолошки обликује подјеле у црногорском друштву које су одувијек постојале али да на другој страни постоји шанса за помирењем.

„На нашој страни је Светосавље, за које они кажу да је агресивно, а сви знамо да је Свети Сава био помиритељ. Најбољи примјер за то је што је успио да помири два брата Вукана и Стефана“, изјавио је наш саговорник.

Западне државе нијеме

Иако је спољна политика западних демократија била веома конкретна у случајевима кршења људских права и често смо могли да чујемо изразе диктатура, аутократија, тиранија, то изостаје у односу на актуелног црногорског предсједника, оцјењује Радоњић и додаје да то проузрокује и смањено повјерење младих у Запад.

„Када је у питању ЕУ постоји специфична ситуација – и владајуће и опозицине странке подржавају европске интеграције. Сматрам да није постојао простор да се о ЕУ учи на неки други начин. Брегзит је међутим, у народу развио не антиевропски покрет али је подигао расположење против ЕУ због нејединства које је она показала у последњих 20 година“, рекао је овај аналитичар.

Русија још једном дежурни кривац

Са појавом литија црногорски државни врх оптужио је Русију да преко Србије свим механизмима ради на рушењу црногорске државности. Радоњић наглашава да је Русија изузетно јака, да је суперсила, те да је хтјела тако нешто тако уради, вјероватно да би у томе и успјела.

Међутим, каже наш саговорник, када погледате мало боље, није Русија увела санкције Црној Гори, већ обрнуто. А што се Србије тиче, забрањен је улазак њеним интелектуалцима и умјетницима у Црну Гору.

„То је показатељ самовоље коју не можемо да нађемо у западном политичком искуству. Можда српска нација није велика попут њемачке, британске, руске али је она централна на том битном геостратешком пољу. У том смислу одређене западне администрације настоје да Црну Гору одвоје од тог историјског пута – ако је Косово колијевка Србије онда је Црна Гора колијевка српства“,  оцијенио је Лука Радоњић.

Њему се чини да одређени идеолошки западни кругови интензивно раде на кидању тих веза и да није случајно што од тренутка када је Црна Гора ушла у НАТО врло често може да се чује синтагма о „историјском дисконтинуитету Црне Горе“.

Прочитајте ЈОШ:

Љубав у доба короне

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: