(ВИДЕО) „Вера и Црква нам помажу да опстанемо“: Погледајте како Васкрс прослављају повратници на Косово и Метохију

Срби повратници у Жачу дочекују Васкрс са жељом да опстану на својим имањима и у добрим односима живе са комшијама Албанцима. Жале што због пандемије коронавируса не могу да дођу расељени Срби са којима су делили радост током празничних дана и слава.

У Жачу тренутно живи девет српских породица. Демонстрације локалних Албанаца који су се противили повратку Срба, инциденти и крађе нису обесхрабрили повратнике да остану у кућама и на својим имањима.

Након повратка, 11. годину за редом српске породице дочекују Васкрс у свом селу.

У дому Синише Коматовића празнична атмосфера. Супруга Оливера са троје деце фарба ускршња јаја.

„Ја то радим на старински начин. Фарбам јаја природном методом у луковини и коприви. Док се јаја кувају завијам их разним травама. Прво јаје је црвене боје и оно је Чувар куће“, објашњава Оливера Коматовић.

У украшавању јаја помажу јој две ћерке и син.
„Лепим цирконе. Што лепше то боље. Много се радујем Васкрсу“, говори Николина док украшава ускршње јаје.

„Ово је моје јаје и најлепше је на свету“, поносоно прича Стефан и показује јаје које је украсио.
Коматовићи се радују сваком празнику. Тада забораве на свакодневне муке и проблеме.

„Да није празника и цркве која нас је одржала у свакој неприлици, не би ни нама било опстанка. Учим моју децу, тако је и мене мој отац учио, да верују у Бога, поштују празнике и благдане. Црква је из свих невоља и ратова нас избавила и сачувала. Веровање у Бога нас је одржало у животу“, каже Синиша.

Причу наставља, како је будућност повратника угрожена, јер нема посла.

„Све мање људи се враћа. Баш због те егзистенције, не могу људи да преживе јер немају посла. Нигде не радим и живимо од социјале, која је много мала да се опстане. У више наврата сам намеравао да се опет покупим и одем да бих радио, али опет где да одем, ово је моје, таман само нешто стекао и како да то оставим. Највећи је проблем посао и како га добити. Приватног посла нема, мало наших људи гради, да ли немају пара или не желе да улажу, не знам шта је у питању. Углавном нема где да се заради динар“, пожалио се Синиша.

У Жач се 2010. године вратио и Вељко Коматовић који се ту оженио и добио троје деце. Он је одлучан у намери да опстане и живи на свом имању.

„Не идем са своје дедовине ту сам се вратио и кад сам се већ вратио ту сам и створио породицу. Можете да видите мој подмладак, моју децу која су овде рођена. Апсолутно у сваком погледу подржавам сваког Србина повратника који искаже жељу да се врати тамо где је рођен и сигурно има сву подршку и помоћ од мене и моје породице ако се одлучи на овакав корак, као што смо се ми одлучили“, поручује Вељко.

Забрињава га будућност деце и њихово школовање. Нјегов син, осмогодишњи Страхиња, наставу похађа у основној школи у Осојану.

„Играм се са братом и сестром. Највише волимо да се играмо лоптом. Слушам родитеље и помажем им. Идем у школу и тамо се играм са својим друговима“, испричао нам је Страхиња како проводи своје детињство.

Срби у Жачу 8. маја славе празник Марковдан, који се традиционално обележава сваке године. Због пандемије коронавируса не очекују долазак расељених Срба и жале, како су казали, што немају благослов Епархије рашко-призренске да организују литије.

Извор: Косово онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: