(ВИДЕО) Врх Ловћена симбол слободе: Рушити капелу је исто као кад би се уклонила Ајфелова кула

Мирослав Крлежа је о подизању маузолеја написао: „Ако је ријеч о томе да се Мештровићев маузолеј са Његошевим спомеником подигне на Ловћену, моје је мишљење бескомпромисно негативно“.

Тринаесточлана Комисија за реорганизацију музеја на Цетињу, за чијег је председника изабран Лазар Трифуновић, тада директор Народног музеја у Београду, основана је 1965. године. На њен захтев, Републички секретаријат за културу и просвету СР Црне Горе доставио је Комисији топографску карту Цетиња, те су чланови овог тела закључили да би Мештровићево дело могло да се постави на плато изнад Цетињског манастира („где је предвиђено место за споменик Ловћенском одреду“), али би повољнији био унутрашњи, отворен простор блока Дома слободе.

„Што се тиче постојеће капеле на Ловћену, Комисија је мишљења да би требало испитати могућност рестаурирања њеног првобитног изгледа који је она имала пре 1925. године. Међутим, већ сада је неопходно да се на Ловћен доведе стручњак специјалиста за громобране који би израдио један бољи систем заштите него што је данашњи. Требало би наћи начина да се та заштита постигне без оних гвоздених шипака пободених око капеле које представљају недовољну заштиту и ружно изгледају“, закључила је Комисија у документу потписаном 5. марта 1966. године.

Из одговора на анкету коју је Комисија организовала међу југословенским историчарима уметности, критичарима и уметницима, навешћемо неке нагласке.

Мирослав Крлежа је написао: „Ако је ријеч о томе да се Мештровићев маузолеј са Његошевим спомеником подигне на Ловћену, моје је субјективно мишљење бескомпромисно негативно. (…)

„О Мештровићу као кипару, одувијек сам имао суперлативно мишљење (што је, уосталом, за вриједност његова дјела заиста споредно), но једна је ствар добра скулптура, а друга – добар споменик. У овом стварном случају Његош је карикатура и као споменик и као статуа.“

Љубомир Дурковић Јакшић: „Рушити Капелу и на њеном месту подизати нови споменик значи вређати Његошеву вољу и народно осећање. И још нешто: замерити се народу који добро памти недела наших непријатеља извршених баш на тој Капели, чији је био циљ да сруше Његошево дело и тиме унизе њега и наш народ. Срушити ту Капелу значи извршити оно дело које нису успели непријатељи. Ко може примити ту одговорност на себе и своје потомство?“

„И на Цетињу Његош је оставио себи споменик, који не сме бити стављен у сенку другог. Уосталом, ко ту може подићи Његошу споменик лепши од Биљарде?“

Мило Милуновић: „Обновити првобитну Капелу коју су Његуши подигли Владики Раду и која је нажалост замијењена негдје послије првог Свјетског рата овом постојећом.

„Обновити првобитни изглед торња манастирског.

„Уклонити рељеф карту Црне Горе, коју су Аустријанци подигли злонамјерно на штету Цетињског манастира. Рељеф је без икакве вриједности.

„Мештровићев споменик уклопити у састав умјетничког музеја који како чујем адаптира се у Дому Слободе (Владин дом).“

Круно Пријатељ: „Чини ми се, да би било упутније, да се, ради чувања прекрасног природног амбијента и старе капеле на Ловћену, на самом Ловћену сачува данашња ситуација, а да се сам Мештровићев споменик Његошу постави на доличном мјесту у самом граду Цетињу.“

Луц Менаше: „Садашњи маузолеј на Ловћену је културно-историјски споменик И реда, који је настао по Његошевој жељи и замисли, почели су га зидати још за његовог живота и такав, какав је, неразлучиво је повезан с нашим представама о Његошу, Ловћену и Црној Гори. (…) Мој позитивни предлог је да Мештровићев споменик Његошу треба поставити – свакако само пластика, без архитектуре! – али у његовом родном селу (Његуши) или на Цетињу, уз Биљарду, у којој је живео, владао и умро.“

Ото Бихаљи Мерин: „1. У принципу нисам за то да се, ма како био скроман, споменик руши да би се на његовом месту ставио други. Стара капела на Ловћену постала је саставни део силуете те планине; она има извесне традиције које не треба заборавити. Сматрам да је не треба уклонити ради монументалне грађевине, као што не би требало – рецимо – Ајфелову кулу уклонити ради нових смелијих конструкција.

„2. И ако би се пренебрегле све ове чињенице, ипак бих оклевао да на месту старе капеле поставим Мештровићев маузолеј, јер ми изгледа предимензиониран, претежак за положај на уском врху брда. Осим тога, на том месту би био и предалек од живота. Бесумње, Мештровићев маузолеј Његошу треба градити на неком погоднијем месту и народном животу ближем.“

Цвито Фисковић: „Ја сам се са Мештровићем о овоме дописивао и предочио му тешкоће подизања споменика на Ловћен, али он је неизравно одговарао на та питања, па ми се чини да је ипак био да се подигне споменик на Ловћен. Али то је, наравно, само умјетниково мишљење, које Вам морам изнијети, а с којим се не бих сложио, с тим више што Мештар, како га ми онда звасмо, није био чедан при избору постављања својих споменика, па смо с њим и његовим сумишљеницима имали тешких окапања, које су изазивале полемике званих и незваних у јавности. (…) Ви ћете ми, друже директоре, опростити на овој искрености, али сам их изразио из љубави према љепоти вашег краја у којему треба доиста подизати споменике на један искрени и профињени начин.“

Франце Стеле: „Капела на Ловћену ми је позната те мислим да не било умесно да се она уклони и место ње постави нова. Она је сама чувања вредан споменик. Постављати нову уз стару исто не знам да ли би било згодно. Зато држим да би требало за Мештровићев Маузолеј потражити неку другу локацију…“

Александар Зарин: „Предложени пројекат Маузолеја представља веома обиман објект који задире у измену профила самога врха Ловћена. Како је врх Ловћена вековима Симбол једне нације сматрам да ниједно уметничко дело не би смело окрњити облик и профил тог Симбола, већ би се морао подредити њему. У случају Мештровићевог Маузолеја ситуација није таква, јер његово постављање ремети познати профил и захтева скидање дела врха ради обезбеђења платоа за цео објекат.“

Да видимо сада како су присталице идеје о постављању маузолеја наврх Ловћена аргументовале свој став.

Вања Радауш: „Чињеница је да Његошев споменик не испада из контекста Мештровићевог опуса – што више тај је споменик карактеристичан за Мештровићево схватање монументалне архитектуре и скулптуре. А Мештровић је напокон ипак скулптор великог формата, а то све говори у прилог томе да се то дјело напокон подигне и једном за увијек заврши та потпуно сувишна дискусија.“

Грга Гамулин: „И сам пројекат ми је нејасан. Сматрам га у сваком случају веома смионим и занимљивим. Најмање ми се свиђа сама скулптура. Архитектура је у стилу Мештровићева неохисторицизма, срачуната је на амбијент Медитерана и нашег краја. Вјерујем да би дјеловала веома лијепо у том пункту и у тој функцији. Но, ако се ради о дилеми: градити или не, мислим да треба прићи изградњи.“

Споменик се прави тамо где људи живе

И став Риста Стијовића био је недвосмислен: „Мислим да ни у ком случају тај маузолеј Његошев не треба поставити на Ловћен и ако је уметник предвидео да се баш ту постави. Разлози су врло прости и убедљиви: споменик се прави тамо где људи живе и циљ му је да увек подсећа будуће нараштаје на свог великог сина, којему је потомство захвално. (…)

„Мислим да нико нема права да квари изглед Ловћена, па ни једним лепим спомеником, јер сви сматрамо тај врх Ловћена где је гроб Његошев – као симбол слободе свих Југословена, а специјално нас Срба.“

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Недоумице у црногорској власти: Комисија цетињског музеја је била против постављања маузолеја на Ловћену

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: