(ВИДЕО) Запевала сојка тица: Галоп србијанског национализма

Пише: Мишо Вујовић

У Србији је најисплативије деструктивно деловати против државе. Конкурс је отворен кандидата не мањка. Довољно је основати НВО и у називу нагласити интеграције.
Мотиви су различити од амбиције, мржње до разних фелера и облика зависности.
Експоненати туђих интереса, без обзира што се јавно баве рушењем уставног поретка и даље су недодирљиви јер уживају заштиту међународних центара моћи. Ти штићеници оних од чијих бомби се и данас умире по Србији укључујући и Косово и Метохији, где се догађа расна и свака друга дискриминација Срба, осим уједињене епидемије канцера који подједнако узима данак и Србима и Албанцима, јавно, још од деведесетих, заговарају денацификацију Србије, што у преводу значи њену даљу дезинтеграцију и распарчавање.
Маргиналцима омамљеним интересном мржњом против Србије не треба давати претерани публицитет, али свакако је потребно предупредити даљу контаминацију грађана том разбијачком идеологијом и то искључиво применом закона као у свим правно уређеним државама које тешко прелазе преко хушкања на сепаратизам и рушење уставног поретка земље.
Овај осврт испрвоцирала је посленица јавне речи Ана Лалић Хегедуш, наступом на неком скупу вероватно у Хрватској представљајући се да долази из Војводине где је у настајању нова војвођанска нација “која нас може спасити од агресивног србијанског национализма”, рекла је замењујући великосрпски шовинизам као бољшевички термин србијанским национализмом.

Лалићка у свом опсесивном наступу српство конвертује у србијанство као једну врсту пежоратива. Војвођани или војвођанци! Новосађани или новосађанци!? Наочиглед сасвим је све једно, али није. Као што нису безазлени Лалићкини напади војвођанизма.
Надахнуће у пљувању земље из које долази вероватно је лукративно мотивисано али је рецидив старе аутономашке идеологије и ма колико се сигурно осећали због чињенице да су Срби више него двотрећинска већина Војводине историјско искуство нас учи да конвертитско семе најбоље клија и рађа у српском башти.

У Црној Гори до победе комунизма живели су Срби, најчистији од свих како су себе сматрали. У Босни, Дубровнику, Далмацији, Славонији исти народ – Срби сва три закона: мухамеданског, православног и римокатоличког. Данас у Хрватској готово нема Срба, у већем делу Федерације БиХ, живе Бошњаци, до Устава из 1974. већином Срби муслимани, након тог разбијачког акта само муслимани са свешћу о свом српском пореклу да би деведесетих дефинитивно расчистили са српским коренима уводеће декретом нову бошњачку нацију. Свест о црногорској нацији, насталој такође декретом комуниста, формирана је после Другог светског рата, али ни до данас већински није заживела у Црној Гори, више од 50% становништва говори српским језиком што јасно показује већинску припадност грађана српском корпусу.

Наведена промотерка војвођанске нације говори да долази из те Србије у којој је Војводина на удару сталног досрбљавања које илуструје: “тако што нам ничу цркве ко трафике на сваком кораку”. И то у византијском стилу, наглашава, председница Независног друштва новинара Војводине.
Када сам у својству генералног секретара Удружења новинара Србије, Ђованија Порту, помоћника Мауриција Масарија, шефа Мисије Оебса у Србији задуженог за медије, у пролеће 2001. године питао: од чега су то независни новинари независнији у односу на остале, слегао је раменима – признавши да сви зависе од интереса оснивача.
Да ли је у питању држава или Берлускони сасвим је све једно.
Наравно неовисна чимбеница овисних ставова не даје одговор ко гради цркве? Византијци или ванземаљци!
Испада да у северну покрајину упадају из уже Србије србијанци “ јеб’ло их весло што их је превезло”, што би рек’о панонски морнар правдајући се публици у Загребу што се обраћа на српском као лошијој варијанти хрватског језика. Да је у питању исто весло Лалићка открива тврдњом:

“Доводе нам политичке мигранте из Републике Српске да нас уче српству”, констатујући вишак Српства у Републици Српској, за који тврди да има своју Републику Српску у Војводини. Дакле Србијанци преко Дрине су проблем.
Реторика је иста као и у време НДХ у рату и комуниста након Другог светског рата када су цркве, манастири и свештенство масовно страдали. Усташе су пљачкале и палиле комунисти довршавали. Само у Црној Гори комунисти су десетковали свештенство. Убијено је 116 свештеника на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем над којим се удбаш Чиле Ковачевић физички иживљавао понижавајући га док није издахнуо у највећим мукама.
Градњу цркава ова војвођанистичка сојка „тица“ назива галопом србијанског национализма.
Зар оваква реторика не мотивише патологију зла да напада свештенике као ономад на Лиману или професионалне демостранте да упадају на приватне поседе или спрече обележавање фашистичког злочина 1942. године у Новом Саду.

Трауматизована страхом од крста јер “када се пробуди не зна где ће затећи крст” двојац једнопојац Лалић Хегедуш би рушила и споменик краљу Петру ослободиоцу у Новом Саду, а по свој прилици уколико би се указала прилика Србима би сашила плаве траке са словом “П“ као што 1941. године у Загребу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: