ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Откривена још једна тајна “малтешких светиња”

У повести о овим реликвијама нема и не може да буде безначајних детаља. Пут ових светиња дуг 2000 година познат је у општим цртама. Међутим, и до дан данас неки сегменти тог пута и даље су тајна. Један од тих сегмената је - прича о томе како су светиње, које су спасавали од бољшевика, доспеле у Копенхаген у руке мајке последњег руског Цара - Царице удовице Марије Фјодоровне. Познато је да су 1919. године, пре него што су црвени освојили град Гатчино, светиње које су се налазиле у месном Храму биле тајно пренете преко најближе границе у Естонију. Њих је буквално на рукама изнео старешина храма у граду Гатчино, отац Јован Богојавленски, који је касније постао духовник ранијег руског Патријарха Алексија Другог. Потом се Светињама губи сваки траг све до краја 1921. године када су се на чудесан начин обреле у Данској у рукама Царице Удовице. Ови документи су оригинални доказ. Сада знамо ко је, како и у каквим околностима успео да Царске Светиње врати у руке Романова.

У повести о овим реликвијама нема и не може да буде безначајних детаља. Пут ових светиња дуг 2000 година познат је у општим цртама. Међутим, и до дан данас неки сегменти тог пута и даље су тајна. Један од тих сегмената је – прича о томе како су светиње, које су спасавали од бољшевика, доспеле у Копенхаген у руке мајке последњег руског Цара – Царице удовице Марије Фјодоровне. Познато је да су 1919. године, пре него што су црвени освојили град Гатчино, светиње које су се налазиле у месном Храму биле тајно пренете преко најближе границе у Естонију. Њих је буквално на рукама изнео старешина храма у граду Гатчино, отац Јован Богојавленски, који је касније постао духовник ранијег руског Патријарха Алексија Другог. Потом се Светињама губи сваки траг све до краја 1921. године када су се на чудесан начин обреле у Данској у рукама Царице Удовице. Ови документи су оригинални доказ. Сада знамо ко је, како и у каквим околностима успео да Царске Светиње врати у руке Романова.

Дакле, вратимо се рукописима. Године 1920. млади гроф Павел Грабе обрео се заједно са својом породицом у изгнанству у Копенхагену, где се и запослио у великој данској спољнотрговинској фирми. Руководство компаније неочекивано доноси одлуку да младог човека службено пошаље у Естонију. Тамо се младић упознаје са данским конзулом који у престоници Естоније води веома неумерен начин живота. У једној од билијарница у Талину, младом Грабеу пришао је непознат човек који се по свој прилици представио лажним именом – кнез Ишчејев. Речи које је незнанац мало касније рекао младићу, Павел Грабе је запамтио за читав живот:

Промислу је угодно да Ви својој Отаџбини учините непроцењиву услугу. Ви, рекао је осећајно, имате јединствену прилику да ова блага пренесете на безбедно место, да остану очувана све док Цар поново не стане на чело државе. Посебан значај ових реликвија је у томе што оне потврђују легитимност Монархије у очима њених поданика!

Проћи ће неколико дана и нови познаник Павла Грабеа показаће младом човеку место где две године скривају најважније светиње хришћанског света! План спасавања реликвија био је овакав: наговорити или уценом принудити данског конзула да Светиње пошаље дипломатском поштом у Копенхаген. Ноћу, везаних очију, младог Грабеа довозе у неки женски манастир. Ту је човек, који се крио под презименом Ишчејев, још једном младог грофа подсетио на значај који Светиње имају за руски Престо:

Када дође време да се обнови монархија – рекао је Кнез, замишљено и као да расуђује са самим собом – ове реликвије добиће огроман значај за оне који их буду поседовали… Ово благо није безбедно у Естонији. Бољшевици, влада Естоније, а најважније, Ватикан и Руска Православна Црква ван граница Русије, чак и Малтешки витезови и сам Бог зна ко све још – верујте ми – траже и желе да завладају овим реликвијама ради властитих циљева – политичких и свакојаких других. Само драго камење је уистину као из бајке и вреди читаво богатство. Пре или касније неко ће открити где су скривене. Ето зашто морамо да их доставимо на сигурно место…

Након што су ове речи изречене, Грабе је први пут угледао реликвије које је потом морао да скрива испод кревета све док попустљиви дански конзул ипак није ставио дипломатске печате на поштански сандук који је послат у Копенхаген… Проћи ће готово сто година када ће, сада већ бивши председник Црне Горе и бивши премијер бивше Југославије невољно потврдити речи које је 1921. године, касно ноћу у непознатом естонском манастиру, изрекао  човек који се скривао иза имена Кнеза Ишчејева…

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Прије тачно 17 година упокојио се у Господу Отац Тадеј који је рекао да ће мошти Св. Василија бити пребачене на сигурније мјесто

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “(ВИДЕО) Откривена још једна тајна “малтешких светиња”

  1. Реликвије треба вратит Руској цркви. Пошто у данашњој Црној Гори, а бојим у сјутршњој поготово, нису безбиједне. Икону Богоридице држи музеј, они то неће дат. Али руку Јована Крститеља и Честицу Часног Крста држи црква. Барем то да се сачува. А то двоје је у духовном смислу много вредније од иконе.

    30

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *