У повести о овим реликвијама нема и не може да буде безначајних детаља. Пут ових светиња дуг 2000 година познат је у општим цртама. Међутим, и до дан данас неки сегменти тог пута и даље су тајна. Један од тих сегмената је – прича о томе како су светиње, које су спасавали од бољшевика, доспеле у Копенхаген у руке мајке последњег руског Цара – Царице удовице Марије Фјодоровне. Познато је да су 1919. године, пре него што су црвени освојили град Гатчино, светиње које су се налазиле у месном Храму биле тајно пренете преко најближе границе у Естонију. Њих је буквално на рукама изнео старешина храма у граду Гатчино, отац Јован Богојавленски, који је касније постао духовник ранијег руског Патријарха Алексија Другог. Потом се Светињама губи сваки траг све до краја 1921. године када су се на чудесан начин обреле у Данској у рукама Царице Удовице. Ови документи су оригинални доказ. Сада знамо ко је, како и у каквим околностима успео да Царске Светиње врати у руке Романова.