Види се крај издаје Косова и Метохије

Пише: Иван Максимовић

Изгледа да многима у Србији ни мало није било јасно шта се јуче дешавало на Косову и Метохији.

Док једни отимају земљу а другима се отима, како свима може да буде добро?

За то су заслужни политичари који се служе најтежим лажима, великим притисцима и застрашивањем народа али и медији који у овоме учествују без поговора. Наравно, оправдано се верује, а за оне локалне медије на Косову и Метохији и зна да и они имају велике повластице и материјалне „надокнаде“ за подршку коју пружају издајничком курсу који је заузела Влада Србије са Александром Вучићем на челу а и све претходне које су издајали миц по миц, неприметно али промишљено.

Такозване „парламентарне изборе на Космету“ расписала је непризната „скупштина“ албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Та и таква „скупштина“ не признаје никакву надлежност Владе Србије, па се она због тога и не може назвати покрајинска ни њихови „избори“ – покрајинским. Како би то уопште могло и да буде ако се на тим „изборима“ кандидују Хашим Тачи и Рамуш Харадинај?

Избори одржани јуче, 11. јуна на Косову и Метохији а у медијима најчешће називани „превремени парламентарни избори на Космету“ – нису били ни у каквој вези са законодавним и правосудним органима Републике Србије.

То су лажни, квази-избори расписани од стране локалних албанских сепаратиста са Косова и Метохије који су се најкрвавијим начинима служили да протерају и затру Србе са КиМ. Као последица њиховог терора, само у последњој години 20. века, протерано је преко 250 хиљада Срба и неалбанаца. Према расположивим подацима, а без наведеног броја протераних, са КиМ „огњем и мачем“ протерано је око милион и по Срба само у последњем веку а у неколико наврата. Број прогнаних се тако приближава цифри од готово два милиона, можда и више јер о њима никада није вођено превише рачуна ни записа.

До данас такав став албанских вођа није промењен ни за неку ситницу, камоли у важнијим погледима. Тако да онај ко ове сепаратистичке изборе назива „покрајинским“ а зна да су то незаконити избори, према српском законодавству, на најгрубљи могући начин спроводи велеиздају, пружа покриће за све албанске злочине и даје легитимитет будућим, постајући активни учесник у форми декора у оквиру шиптарске „власти“ која на све могуће начине протерује Србе, уништава све трагове њиховог постојања у виду рушења гробаља, цркава, културних споменика, и још преко свега оптужујући Србе да су за све сами криви.

Чињеница да је „Српска листу“, чији пун назив треба би да гласи „Српска листа издајника“, основала Влада Србије а да ју је активно промовисао Александар Вучић још 2013. године како у медијима тако и на терену. Вучић се чак нашао на плакату ове политичке опције и тиме постао први Председник Владе једне државе, у историји света, који је својим ликом промовисао незаконити и неуставни процес отимања државне територије!

Сви који су прихватили да се на тој листи нађу, већ су поседовали следеће предиспозиције: стаж у активном почињавању или спровођењу издаје и/или похлепност и грамзивост које су у учешћу у овом нечасном послу видела прилику да се „оствари“ да задовољи апетите за материјалним добрима а знали су да она неће бити мала с обзиром на оно што ће издати.

Поред тога на Косову и Метохији Александар Вучић је раније оформљеним криминалним структурама, уз помоћ српске полиције и Жандармерије, извршио страховити притисак на српски народ да ћути пред издајом и отрпи све невоље које му доноси Бриселски споразум.

Ти и такви људи, нити могу нити желе да се труде у заштити српских интереса. Да то није тако они се никада не би укључили у политику јер је борба за српство напор који они ни душевно, ни морално не могу да учине. Али, уз још интензивније и агресивније незаконите и криминалне методе, успели су да се још једном наметну народу као „вође“. Јасно, ни мало им не смета то што легитимитет немају јер га нису ни очекивали а и да јесу не могу га добити јер масовно народ никада неће пристати на безакоње а посебно не оно безакоње која га гура у смрт и нестанак, заједно са свом историјом, траговима постојања и потомоством.

Јучерашње квази-изборе на КиМ бојкотовали су сви они Срби који су то могли. А ко није „могао“? Наравно, могли су сви, ипак… Срби на КиМ су, пре „милости и немилости“ сепаратиста остављени на немилост чланова „Срске листе“ којима је дата сва власт над њима. Укидање послова, социјалних примања и хуманитарне помоћи, уз сасвим јасно одбијање државних органа Србије да их заштити, приморали су онај слој Срба који живе у најбеднијим условима да прихвате излазак на те изборе као једини начин да преживе.

Тим и већ поменутим агресивним методама, Вучић и послушници испред којих се са својим људима нашао ликом и Марко Ђурић, успели су да оне који су се бунили уплаше, застраше и зауставе у вођењу побуне. Пре свега то је учињено великим притисцима и лажима у медијима, затим претњама, нападима (раније, током првог круга шиптарских избора запаљено је више приватних аутомобила међу којима и аутомобил др Марка Јакшића, неколико аутомобила запаљено је и пред овогодише квази-изборе. Затим је у више наврата подметан експлозив, Срби који би јавно пружили отпор претучени су, рањавани и застрашивани…) а од свега тога у медијима се ништа конкретно није видело или су извештаји свесно лажирани и окривљени „непознати починиоци“ али су жртве увек знале због чега и са којом намером се то чини.

Недавно, почетком године запаљене, су просторије јединог Удружења које се буни против издаје Косова и Метохије и за њу лично наводи кривицу Александра Вучића. Просторије Народног покрета „Отаџбина“ запаљене су у самом центру града. Иако присутна екипа ТВ „Мост“ из Звечана – није забележила овај догађај! На најављену конференцију за новинаре дошло је тек неколико новинара и екипа, искључиво они који нису на платном списку Р. Србије. Суштина вести у којој чланови овог Покрета, народни посланик Славиша Ристић, др Марко Јакшић и Момир Касаловић као главног налогодавца наводе Александра Вучића и најављују да ће за сваки евентуални напад на њих и њихове породице бити крив баш Вучић, пренета је тек на неколико интернет портала. Тако угушена побуна, уз елиминацију свих чинилаца који би могли да побуњеним Србима представљају какву – такву подршку, довела је вође у положај узалудног саможртвовања које неће произвести никакав ефекат јер претњом губитка посла, са неколико већ почињених примера на терену, сви запослени у јавним институцијама схвативши да помоћи нема, повукли су се из отпора. Избегавају на сваки начин учешће у издаји али – са великим страхом. Они који не могу да победе страх, изашли су на квази-изборе сепаратиста. Такви су, заиста, у великој мањини.

Колико су издајници убеђени у своју моћ најбољи показује чињеница да је током јучерашњег дана свим запосленима који се до поднева нису појавили на сепаратистичким „изборним местима“ стизале су телефонске поруке са питањем „да ли знате да треба да дођете на гласање“ а онима који су имали било какву управљачку функцију на послу додавало се „са радницима“.

Без икакве бриге јавно је вршен притисак да се учествује у издаји и то тако што је, у виду телефонских порука остављен материјални доказ о томе! Дакле, преузели су и узурпирали све инструменте узбуњивања и обавештавања јавности, све оне институције задужене за заштиту и контролу законодавства, Устава, паи војску и полицију, зато се и не брину због тога.

Наиме, током јутра претходног дана, када се гласало, више полицисјких и безбедносних генерала и официра са највишим чиновима налазило се на „административним“ прелазима за случај да се Срби побуне против свог сатирања и уништења.

„Не очекује се ништа али за сваки случај“ незванично је рекао један од њих у покушају да оправда присуство. Дакле, они су знали да више нема ко да се побуни међу Србима али су били ту како би координисали један број својих људи који су на КиМ дошли, а у организацији са локалним криминалним структурама, за случај да се евентуално српска побуна угуши по осваку цену а квази-збори одрже. Сви су они били спремни да у крви (већ су за то показали сву спремност и вољу) угуше сваки евентуални потез и покушај побуне у народу. Свесно и силом терајући их да учествују у самоуништењу. Полиција Србије, њени официри и генерали били су спремни да учине све како би се одржали избори оних сепаратиста који су у бројним терористичким акцијама убили велики број њихових припадника који су ову државу бранили! Оних терориста који су киднаповали и убијали и припаднике војске као и цивила, углавном Срба. Шта се са њима радило, знамо већ… У таквој држави се могу низати једино самопонижења, срамоте и порази, никакв успех ни добробит се ту не може очекивати.

Да ли се у таквим случајевима атентат на оне који таквим подлим и безочним акцијама управљају, може сматрати злочином уопште? Ако је то, а ја не видим други начин, једино средство којим се могу заштити народ, држава, правосуђе, законодавство и Устав, треба ли оно да се сматра нелегалним? Видимо да нема никога ко би то макар покушао, вероватно јер су и они способни за то стављени на време на платни списак државе Србије, под неком шифром и лажном функцијом коју обављају.

И тако, уместо да о свему народ у остатку Србије добро размисли и покуша да помогне Србима на Косову и Метохији, он заузимa дуалистички став. Са једне стране знају да су они на власти издајници и знају да су у њиховим рукама медији кроз које ни једна истина вест не може да прође ако им није на корист, а са друге стране верују баш тим медијима и баш тим политичарима када објаве да су „Срби изашли на изборе“, да Срби „славе победу“, да Срби подржавају „политику Александра Вучића“…

Не знам јесте ли приметили али су заговорници издаје више пута поновили за јучерашње квази-изборе да су „судбоносни за наш народ“? Није важно да ли живите на Косову и Метохији ако сте део „нашег народа“, запитајте се онда зашто су ти лажни избори били судбоносни и за вас и чему се онда можете надати када нечастан посао око Косова и Метохије (ако) буде обављен? Варају се сви који мисле да ће се евентуална промена Устава односити само на Косово и Метохију… Видимо да су у опасности од странаца српске њиве и српска имања. Вештачки произведена храна и затрована разним канцерогеним састојцима такође ће бити легализована, као и разни развратни облици понашања и групације. Светиње се потапају, руше, путеви се граде преко њихових темеља… Хоће ли тада Срби схватити тежину издаје Косова и Метохије коју са стране посматрају или ће презирати себе што и сами „учествују у њој јер тако каже Вучић и његови медији“?

Боље да то учине сада него да на крају издаје какав се назире, а када већ буде прекасно, схвате да оних обезглављених 100 хиљада преосталих, изданих и ојађених Срба разбијених у неколико енклава које деценијама обитавају у потпуно непријатељском окружењу, није могло против Владе Србије, против западњачки оријентисаних медија и против српских безбедносних служби у спези са криминалним структурама на локалу ипак није могло да вас одбрани и сачува док ви све то немо и са стране посматрате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: