Видовдан

Аутор: Радојица Брајовић

У сновима ноћас моја мис’о плови
Зачараним кругом васионског неба
Ту пред старом црквом Србски витезови
Узимају причест од вина и хљеба

Па одоше храбро са Лазаром светим
Знајућ да се неће живи вратит кући
Због крваве битке са душманом клетим
У насеље рајско вјечно путујући

Те слике ми често у сновима свраћу
Осјећај поноса ко да бјеше јуче
Видим Бошков барјак и његову браћу
И двоглавог орла да се с луном туче

Видим цвијет Србске младости и наде
Што Лазара светог не пустише сама
Ђаволове хорде вјечно нам се сладе
Сву Србију опет притиснула тама

Стара Србска славо Видовдане свети
Цјелитељу наших непреболних рана
Двоглава аждаја опет нам пријети
Опет игра коло злогласнијех врана

Но се ипак надам да ће твоје жезло
Кад требало буде у одсудном часу
У времену можда последњијех дана
Бити сјајна зора православном спасу!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: