Видовдан на Видову врху

Пише: П. Кондић

Mноштво народа на Видовдан сабрало се уз свештенике у цркву Светог цара Лазара на Видов врх изнад Херцег Новог, да молитвено порославе спомен на јунаке и витезове који живот свој положише за Вјеру и Отачаство до Косова, на Косову и по Косову до данашњега дана!

Свету Литургију служили су архимандрит Јефрем Дабановић, настојатељ манастира Свете Тројице Стањевићи, протојереји ставрофори Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски и Благота Васиљевић, свештеници Невен Лукић из Ваљева и новопостављени парох суторински Стеван Дурић.

У току Литургије изговорене су молитве за здравље и сваки напредак Епископа Димитрија и свештенства и народа Епархије Захумско-херцеговачке у чују јурисдикцију припада и овај свети храм са парохијом суторинском.

У наставку Свете Евхаристије одслужен је Видовдански парастос Косовским јунацима, литија око светог храма и благослов славског колача. Радосна су била срца дјеце док су држали свијеће током богослужења а сви присутни су пјевали Богу док је свештеник цјеливао славски колач са г. Милошем Коњевићем, подпредсједником Општине Херцег Нови.

По древној традицији свештеник је великим литијским крстом благословио на све четири стране свијете житеље овога простора који спаја Конавле, Херцеговину и Боку.

Свечану видовданску бесједу изговорио је архимандрит Јефрем стањевићки на темељу ријечи богонадахнутог пјесника:„Видовдане мој очињи виде, тобом видим што други не виде! Видим Лаза, по Косову вјечно ходи!“

Послије богослужења, у хладу око цркве, народ је са пажњом саслушао стихове Јефимијине похвале кнезу Лазару и друге стихове народних пјесама посвећених Видовдану. По српској традицији сви су се послужили приносима које су донијеле вриједне домаћице а главни кум овогодишње славе био је г. Јовица Бабић. Дуго су падине Видовог врха на Видовдан одјекивале од пјесама које су у част цара Лазара и косовских јунака, удруженим гласовима пјевали свештеници и народ Божји доливајући вјере, наде и љубави у срца своја!

Средњовјековна црква Лазарица обновљена је 1889. у спомен пет вјекова Косовског боја. Генерално је обновљена са предивним иконостасом и звоником са три милозвучна звона 2013. и освештана благословом епископа Григорија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: