Вијенци над морем

Пише: Стефан Грломан

Залеђе опјеване и прослављене обале Боке и Паштровића чини ништа мање занимљив ланац – вијенац планинске области који се надвија као заштитник и пратиоц, свједок живота крај мора.

Непрекинути ланац кога зовемо јадранском трансверзалом уздиже се од Оријена на Западу који је и највиши масив у цијелом овом Динарском дијелу, па наставља у југоисточном правцу “иза” Боке, преко Крстача, Созине, Сутормана, Румије и на крају до Лисиње… Дакле цијелом дужином наше обале. Највиши врхови су на почетку и на крају, Зубачки кабао на Оријену од 1894 м и врх на Румији 1595 м, у средишњем дијелу висине малих циљних “тачака” варирарају од 700 м до 1100 м надморске висине што је идеалано за пјешачење туристичким експедицијама, али и за спортске активности како рекреативаца тако и професионалаца јер стазе обилују небројаним изазовима и успонима под великим нагибом…

Почетни дио од мора до првог изабраног врха је и најзахтјевнији, константан успон у коме се савлађује највећа висинска разлика, долази до промјене ваздуха, убрзања пулса… Стога ход по самој планини представља неки вид одмора и “награде” за претходно урађено. Да би се препјешачио овај вијенац потребно би било и до 10 дана добро опремљеним авантуристима који би током пута и спавали у некој од планинских кућа или манастира.

Задржао бих се овом приликом на само један дио, неисцрпну област Паштровића.
Залеђину Паштровића чува мала “света гора”. Невјероватно је да се на тако узаном простору од потока Бабин вир на истоку до Куфина – по неким изворима још од Аустрије модификована ријеч “цон фине” (са крајем), што би представљало западну границу царства, налази чак 6 манастира (Градиште, Режевићи, Прасквица, Рустово, Дуљево, Војнићи) и око 50 цркава.

На највећем број узвишења – истакнутих мјеста као светионици налазе се цркве, тако над самим насељем Свети Стефан које се може назвати средиштем паштровске области, стоји црква Светог Саве. Исто тако је и на првом брежуљку до тога црква Св. Неђеља, па надаље Св. Никола, Св. Јован, и тако редом… Може се рећи како је путовање кроз овај крај одређено вјерским – духовним путоказима! Црква Св. Саве код изворишта Мртвице као и манастир Рустово мјеста су која стоје на земљи великог страдања. Приче које траже једно посебно поглавље – и оно што је најважније треба их чути управо тамо од монахиња које са Божијом љубављу чувају свети мир дубоко у планини. Манастир Рустово је здање из снова, сакривено благо којег треба открити и обогатити свој живот. Страдална мјеста на којима се обнављају живот у вјери!
Са тих висина боље видимо и разумијемо обалу који смо девастирали, имамо шансу да поправимо. Као и шансу да користимо на прави начин благодети природе и културе која нам је остављена у аманет, у којој можете сваки дан бирати другу почетну и циљну тачку.

Организовање пјешачких тура у којима би црквама “долазио” народ и гдје би се о свакој рекла која ријеч дала би нову димензију, јер историја је жива када се о њој говори. Једно је сигурно, овакав вид туризма трајао би и ван наше официјалне сезоне и не би имао проблем са тим што понудити и што показати, за истински обилазак потребно је прилично вријеме које би међутим било динамично и представљало задовољство за памћење.

Сезона би трајала и зими, јер сваки суви дан је атрактиван за промјене надморске висине у којима доживите да прођете кроз неколико годишњих доба у пар сати, да угазите чак и у снијег, ту у непосредној близини, тек неких 1000 м ваздушне линије од мора. Прољеће је доба када можете бирати и ићи у изласку сунца, у подне, у заласку, готово цијели дан је на располагању. Љети, због врућина најбољи су рани одласци који завршавају већ око 9 – 10 часова.

Слике, боје и мириси живота се оживе у сваком оном ко заволи овакав вид рекреације. ПриРОДа, наРОД, РОДитељ, све је то РОД од природе. Добије се изоштрен осјећај за манифестације природе – најљепши дар од Бога. Човјек извучен из природе је извучен из контекста!

Постоји један стари камени зид, на коме сам уочио природни мурал. Читава површина зида је од неколико нијанси зелене боје. Над њим се надвило позамашно стабло и широка крошња бора, који је пуштао полен у рано прољеће. Данима је лила киша уз јак вјетар, тресла је полен и навлачила га – питурала на зид. Тако је настао природни мурал – манифестација природе.
Обојте се природом и љубављу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: