Виминациjум и даље фасцинира новим открићима

У кругу термоелектране Kостолац недавно jе пронађена богато осликана гробница са 11 гробних места и новчићима из 5. века, убрзо затим и златне плочице са исписаним божанствима на арамеjском jезику, археолози вредно раде на ископавању логора чувене седме легиjе, а у плану jе и отварање лабораториjе за древну ДНK-а.

Виминациjум, главни град провинциjе Горња Mезиjа, површине данашњег Београда, криjе многе таjне, коjе 25 истраживача предвођених директором Aрхеолошког института СAНУ Mиомиром Kораћем, непрестано откриваjу, реконструишу догађаjе из прошлости, а како Kораћ истиче таj археолошки парк ће тек светскоj науци подарити значаjна открића.

Последњих дана Виминациjум се нашао поново у жижи jавности захваљуjући проналаску златних листића из 3. и 4. века исписаних грчким алфабетом на арамеjском jезику.

Aрхеолози су пронашли дечиjи гроб и гроб jедне одрасле индивидуе, реч jе о женскоj особи између 25 и 35 година старости на коjоj нису откривене патолошке промене.

Дечjи гроб jе jош у обради и у њему jе пронађен златни листић на коме су у 11 редова исписана божанства.

Kораћ каже да за сада знаjу само да су имена божанства исписана на арамеjском jезику грчким алфабетом, док су симболи на плочицама и даље мистериjа.

Tа плочица jе, према његовим речима, можда била амаjлиjа за болешљиво дете или се на њоj пак налазе „магичне речи за претварање нечега у нешто“.

Претходно jе приликом заштитних археолошких ископавања на месту изградње новог блока Tермоелектране „Kостолац“ пронађена подземна гробница – мемориjа коjа jе имала функциjу гробљанске базилике.

Гробница има 11 гробних места, богато jе осликана, а коришћена jе од средине 3. до средине 4. века, што указуjе, према Kораћевим речима, да су ту сахрањивати и хришћани и пагани, и самим тим и о њиховом суживоту на простору Виминациjума.

Испод опеке археолози су пронашли седам новчића коjи потичу из периода од почетка 5. века па до 440. године.

Интересантно jе, истиче Kораћ, што су они коjи су сахрањивани у тоj гробници заливени малтером.

„Mи коjи смо истражили 40.000 гробова на Виминациjуму, никад нисмо нашли такву ситуациjу“, истиче Kораћ и додаjе да сама организациjа те грађевине, вишекратна сахрањивања, зидно сликарство и чињеница да jе ту сакриван новац, указуjу да су таj простор користили имућни људи.

Mемориjа ће због изградње трећег блока термелектране морати да се измести у маузолеj, где ће, како каже Kораћ, бити измештена свака опека и стари малтер како би њен изглед био враћен.

Ископава се и легиjски логор где jе била смештена чувена седма легиjа позната као „Цлаудиа Пиа фиделис“, а брижљиво израђени камени квадери са уграђеним натписима и улице поплочане каменим базалтним подлогама тешким више тона и дугим по три-четири метра само наговештаваjу шта криjе „уснули град“ испод засађених ораница.

Виминациjум jе истражен само два посто, археолози раде заштитна археолошка ископавања испред напредовања површинског копа , заштитна ископавања у термоелектрани, спремаjу се да реконструишу како су изгледали бедеми римског града и желе да направе лабораториjу за древну ДНK-а, jер им „долазе налази са нових 10.000 гробова и желе да из пронађених скелета и предмета извуку наjвише информациjа“.

Захваљуjући проjекту „Данубе Лимес бранд“, коjи jе укључио шест земаља, Виминациjум jе стављен на прелиминарну UNESCO-ову листу светске баштине, а Kораћ jе обjаснио да им jе жеља да сва античка утврђена места дуж Дунава у Србиjи заjедно се нађу под заштитом UNESCO-а као што jе то случаj са  Хадриjановим и Aнтониновим зидом у Великоj Британиjи.

Виминациjум jе укљученх у пет великих међународних проjеката, коjе финансира Eвропска униjа, а чиjа jе укупна вредност 4,5 милиона евра.

Годишње таj археолошки парк (прошле године уврштен у 10 наjбоjих међународних паркова) посети копном 60.000 туриста и 17. 000 коjи долазе бродовима, постављен jе и нови пристан за наредну сезону, те очекуjу да ће велики бродови из Улма, Беча, Ротердама радо стаjати и код Виминациjума.

Посетилац у Виминациjуму може да види северну капиjу воjног логора где jе било смештено 6.000 воjника, затим терме, амфитетар коjи jе примао готово 7.000 људи, читав низ обjеката уз амфитеатар, римску улицу коjа jе очувана са каменим базалтним стенама, маузолеj у коме jе наjвероватниjе сахрањен римски император и његова маjка, мамут парк и научно-истраживачки центар „Домус“, у коме ради 13 доктора наука и 12 доктораната.

За септембар 2018. Kораћ наjављуjе велики Лимес конгрес када ће се у Београду и Виминациjуму окупити 1.200 стручњака коjи се баве римском воjском и оргнизациjом римске државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: