Виолончело сензација: Препород Варијација на Рококо тему Чајковског

Аутор: Гуља Смагулова,
Превод: Алина Бановић

29. маја у 20.00 часова у Црногорском народном позоришту у Подгорици, одржаће се концерт Црногорског симфонијског оркестра диригента Григорија Краско у којој је познато дјело Чајковског „Варијације на Рококо тему тему за виолончело и оркестар“ по први пут ће бити изведено баш онако, како га је композитор направио децембра 1876. године, а не како је извођен на концертима свих ових 140 година. Како се тако нешто могло десити?

Мало историје. Међу наставницима Московског конзерваторијума, гдје је Чајковски радио од 1866. године, био је талентовани њемачки виолончелиста Вилхелм Фитсенгаген. Био је осам година млађи од Чајковског, успешно је извођењу његова три квартета. Чајковски је имао високо мишљење о њему као музичару, и одлучио је да посвети своје ново дјело „Варијације на Рококо тему“, која се састоји од теме и 8 варијација на ту тему. Он је од њега затражио да провјери да ли је виртуозна партија за виолончело коју је компоновао, погодна за извођење, и да након премијере преда ноте познатом московском издавачу Јургенсону. Излажући свој захтев, Чајковски је непромишљено рекао фразу, да му даје сва овлашћења по питању припреме „Варијација“ за издавање.

Фитсенгаген је задатак схватио по својем: исцртао је рукопис упутствима за извршење и наљепницама , замјенио „незгодне ауторске шеме“ својим згодним, избацио осму варијацију, проширио четврту, смањио пету, замијенио трећу и седму и др. Он је био сигуран да ће, са таквим промјенама дјело бити боље прихваћено од стране јавности. Направивши „олују око мирне тврђаве“ Фитсенгаген је рукопис вратио композитору. Чајковски је разумио жељу виолончелисте да побољша “Варијације”, па чак и прихватио неке његове предлоге, али замјену мјеста и избацивање варијација, није дозволио.

У септембру 1877. године Чајковски је убрзано напустио Русију, остављајући предавања на Конзерваторијуму, из два разлога: прво – био је потресен због свог неуспјешног брака, склопљеног у јулу 1876.године, и друго – краљ му је додијелио велику новчану донацију, а госпођа фон Мек, милионерка, која је бескрајно вољела музику Чајковског, постал је његов спонзор на дуги низ година. Тако му је судбина дала прилику да дође у Италију, и потпуно се посвети стваралаштву. Треба напоменути, да је у том тренутку, Чајковски већ био познати композитор, на врхунцу својих стваралачких снага, био је аутор три симфоније, балета „Лабудово језеро“, увертире „Франческа да Римини“, радио на четвртој симфонији опере „Евгениј Оњегин“.

Али, вратимо се „Варијацијама на Рококо тему“. Након првог извођења у Москви и другог у Карловим Варима, гдје се музиком „Варијација“ дивио сам Франц Лист, Фитсенгаген је осјетио слободу. Без ауторског надзора, он је преправио клавир и партитуру и, позивајући се на овлашћења, која му је аутор дао, предао је ноте издавачу Јургенсону, који се у писму одмах пожалио Чајковском. Међутим, аутор се није успротивио издању прерађеног дјела, па су се на свијет појавиле „Варијације на Рококо тему“ у Фитсенгагеновом издању, које су попримиле облик љепотице, преживјеле катастрофу и пластичну реконструкцију.

Многи московски музичари су покушали у 20. вијеку да врате оригиналну ауторску верзију. Најплодотворнији је био рад професора Виктора Кубатског, који је уз помоћ форензичара утврдио шта је Чајковски написао, али није успио да ослободи текст Фитсенгагенове руке.

Почасни умјетник Русије, магистар умјетничких наука Сергеј Сапожников (псеудоним Серхио Сапо), живи у Црној Гори, који је имао велико искуство у рестаурацији, из разних разлога изгубљених, партитура, укључујући и балете Шостаковича „Златно доба“ и „Болт“ за Бољшој театар у Москви, дјечје опере Прокофјева „Великан“ за Михајиловски театар у Петрограду. Поред тога, био је и сам аутор неколико балета и мјузикала, радивши неколико година у архиви под мотом „Рококо без Фитсенгагена“, максимално је приближио дјело ка ауторском, и коначно је завршио тај рад.

И ево премијере након једног и по вијека стварања! Солиста је лауреат међународних такмичења, укључујући и такмичење „Чајковског“ у Москви, концерт-мајстор Црногорског симфонијског орцхестра – Дмитриј Прокофјев.

Желимо успјех и даљи концертни живот овом изузетном раду Петра Иљича Чајковског!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: