Догодило нам се нешто чега је било у ружним причама из давнине, нешто о чему се тек слутило да је неминовност будућности, али не наше. Вирус нас је сатјерао у себе, унутра у непознато царство, у микрокосмос, у запуштене предјеле непознатог. Живот који је убрзао свијет и свијет који је убрзао животе у минулим деценијама постали су шума од које се није видјело дрво – човјек, појединац. Одавно смо бројка без обзира што никада у историји није постојало више прописа и правила којима су нам гарантована права. Управо то, то детаљисање до најситнијег говорило нам је да нешто није у реду, да је општи живот прегазио живот једнога, породице, мањих  група и заједница.