Вирус уназадио и уморио и привреду и грађане

Пандемија корона вируса, којој се још не назире крај, направила је огромне посљедице и на црногорску економију – очекује се пад БДП до 17 одсто, у туризму и угоститељству је промет опао преко 80 одсто, трпи привреда, број запослених је закључно са септембром 11,3 одсто нижи, приходи буџета за десет мјесеци мањи су од планираних за близу 97 милиона, највише је опао прилив од ПДВ, смањена је потрошња, нарочито домаћинстава, промет у трговини за девет мјесеци мањи је 23,4 одсто. Дуг државе вртоглаво расте па је већ извјесно да се приближава 100 одсто ДБП. Криза је повећала рањивост јавних финансија. Смањена је спољнотрговинска размјена- увоз нафте и нафтних деривата опао је за 43 одсто, возила, пића и алкохола по 30 одсто, меса 22 одсто… Главни разлог је то што Црна Гора највише живи од услуга, и што је високо зависна од резултата у туризму, које је корона десетковала, пише Побједа.

По посљедњим подацима профитабилност банака је опала за више од половине, депозити су нижи за преко шест одсто… Међу ријетким параметрима који су позитивни од кад је корона ушла и у Црну Гору су стране директне инвестиције које су закључно са октобром веће за преко 52 одсто.

Директорица Института за стратешке студије и пројекције (ИССП) и ванредна професорица Универзитета Доња Горица др Јадранка Калуђеровић казала је Побједи да пандемија не само да је довела до заустављања економског прогреса већ нас је, како каже, све гурнула у потуно супротном смјеру.

“Криза је довела до смањења економске активности које ће се огледати у двоцифреном паду БДП-а. Наравно евидентан је пад опште потрошње, а нарочито потрошње домаћинстава, што уз смањене инвестиција најзначајније доприноси паду БДП-а”, рекла је Калуђеровић.

Она је додала да је ковид – 19 негативно утицао на највећи дио црногорске привреде, посебно угоститељски и туристички сектор, али и значајан број других дјелатности.

“Довео је до смањења прихода, проблема са ликвидношћу, смањења броја запослених и у крајњем затварања предузећа. Са друге стране, пандемија је указала и на неке шансе у пословању. Значајан број предузећа је увео дигитално пословање, што указује на потенцијал развоја ИТ сектора”, казала је Калуђеровић.

Наша, као и све свјетске владе, бори се са пандемијом пакетима мјера не би ли ублажили посљедице.

Претходна влада је усвојила три пакета подршке привреди и грађанима. Први пакет мјера износио је 280 милиона еура и доминантно се односио на одржавање текуће ликвидности, те подршку најугроженијим категоријама становништва. Други је креиран у правцу очувања радних мјеста и стварања претпоставки за бржи опоравак економије. Издвојене су десетине милиона еура за субвенције зарада запосленима у затвореним и угроженим дјелатностима…

Трећи пакет мјера, такође Владе Душка Марковића, на период од четири године, конципиран је на 1,22 милијарде еура. Он је, како је тада саопштено из Владе, састрављен од дугорочних и краткорочних мјера и, како су објаснили својеврсна је економска стратегија “чиме ће се обезбиједити извјесност и предвидивост за привреду, компаније и предузетнике, а сљедствено томе – и сигурност за запослене, пензионере, кориснике социјалних давања, и све наше грађане”. Влада је продужавала субвенције зарада за најугроженије дјелатности…

Коментаришући мјере подршке и пакете помоћи привреди и грађанима претходне владе, Калуђеровић каже да су биле адекватне и правовремене.

“Оно што је била добра карактеристика свих пакета јесте да су представљали комбинацију мјера које су усмјерене на привреду, и на становништво, односно запослене али и најосјетљивије групе грађана као што су примаоци социјалне помоћи”, саопштила је Калуђеровић.

Позитивно је и то што су, како оцјењује, мјере било добро усмјерене и селективне.

“Помоћ су добијали само они којима је она била заиста потребна, што је најважније обезбједити код било које помоћи коју држава пружа”, истакла је Калуђеровић.

Нова влада премијера Здравка Кривокапића је, како је прије неколико дана саопштено, одлучила да настави субвенционисање зарада за децембар у секторима туризма, угоститељства, јавног превоза путника у друмском саобраћају, извођачке умјетности и стваралаштва, предшколског образовања и других услужних дјелатности и организације догађаја.

Министар економског развоја Јаков Милатовић казао је тада да је новина да се субвенције уводе и за предузећа и предузетнике који пружају услуге у дјелатностима везаним за активности у теретанама, фитнес центрима, спортским салама, као и у дјечијим играоницама, у висини од 50 одсто бруто минималне зараде.

Формирана је и радна група у оквиру Министарства економског развоја која ради на осмишљавању новог патека подршке, који ће бити важећи у првом кварталу наредне године и који ће , како су најавили, поред финансијске садржати и неке нефинансијске мјере подршке привреди.

Нова власт, сматра економски аналитичар Предраг Дрецун, мора пронаћи начин да заврши комплетан аутопут до Бољара, јер једино тако можемо постати инфраструктурно дио средње Европе.

“Треба почети и градњу једног великог енергетског објекта јер је недопустиво да 50 година нијесмо изградили ниједан. Тек кад затворимо билансе хране и енергије Црна Гора може да буде суштински независна, одговорна држава према грађанима”, сматра Дрецун, пише Побједа.

Он каже да га највише брине нетолеранција између власти и опозиције, што је било доминантно за вријеме претходне власти а и садашње.

“Без одређеног нивоа политичке толеранције и јасних порука странцима да смо друштво које прихвата политичке разлике и живи у толеранцији неће бити јачих инвестиција. Они се плаше нестабилних држава и у њих долазе само авантуристи”, упозорава Дрецун.

Кад се ускоро и дефинитивно подвуче црта испод 2020. знаће се тачно колики је економски цех плаћен.

И у 2021. улазимо са вирусом а колико ћемо се ефикасно борити зависи од спремности привреде, државе и грађана да наставе да функционишу у ванредним околностима.Не смије се заборавити, упозоравају аналитичари, да смо сви већ уморни од тих околности.

Дрецун каже да је корона нашу економију снажно погодила зато што су у структури доминантне услуге, а реални сектор је слабо развијен.

“Туризам, који чини преко 25 одсто БДП забиљежио је велики пад прихода а ланчано се то проширило и у другим секторима. Морамо направити заокрет, развити реални сектор, пољопривреду, енергетику, и инфраструктуру и на бази та три стуба развиће се И јак туризам. Нема квалитетног туризма без добре инфраструктуре, енергетске стабилности и својих а не туђих импута”, сматра Дрецун.

Он подсјећа да су наша главна туристичка мјеста лоше инфраструктурно опремљена. Због тога нам се, каже, све ово и десило.

“Показала нам се слабост економског система заснованог на неолибералном концепту. Зато треба направити нову стратегију, пољопривреду ставити у центар. Неопходна је супституција увоза са значајним износом аграрног буџета у почетку, У првих пет година аграрни буџет треба да буде по најмање 200 милиона. Да држава активно прати развој између сјевера и југа. Ако смо у вријеме Краља Николе имали миллион грла ситне стоке данас Црна Гора може да има два милиона а она једва да има 200 до 250 хиљада”, сматра Дрецун и додаје да су многи наши потенцијали нетакнути- Велика плаза, Буљарица, Луштица, Јаз…

Јадранка Калуђеровић каже да ће опоравак бити постепен.

“Важно је исправно схватити поруке економске кризе коју нам је доњела пандемија. Економску активност треба одржати не индустријализацијом већ дигитализацијом, и даљим отварањем и сарадњом са свијетом, а не затварањем и враћањем на централнопланску привреду”, поручила је Калуђеровић.

Снажно погођено 80 одсто малих предузећа

У недавно објављеном извјештају УНДП са подацима из септембра 2020. наводи се да је пандемија имала снажан негативан утицај на 80 одсто малих предузећа. Према подацима из маја, више од половине предузећа забиљежило је преко 75 одсто нижу продају у односу на исти прошлогодишњи период, док четири од десет биљежи стопостотни пад продаје. Губици од преко 75 одсто углавном су у сектору услуга.

Смањење продаје до половине има 41 одсто предузећа, а до четвртине 18 одсто.

Док је у мају преко двије трећине компанија очекивало пад, сада то прогноyира 80 одсто. Такође, док је према подацима из маја, 34 одсто предузећа очекивало пад улагања, а седам одсто смањење броја стално запослених, у септембру чак 50 одсто предузећа очекује пад улагања, а 16 одсто смањење броја стално запослених радника.

Предузећа која се суочавају с финансијским тешкоћама као посљедицом пандемије ковид-19, очекују додатну економску подршку Владе, а истраживање у септембру показује да 53 одсто предузећа очекује бескаматне кредите с повољним грејс периодом, 45 одсто се нада нижој стопи ПДВ, 43 одсто смањењу доприноса, а 38 одсто субвенције на плате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: