Више нема оправдања за изградњу ракетног штита

После постизања оквирног споразума о иранском нуклеарном програму у Лозани, падају разлози за даљу изградњу антиракетног штита НАТО-а у Европи. Тек сада ће показати се да је главни циљ тог пројекта Русија, тврде за Спутњик војни аналитичари.

Америка је као главно оправдање за пројекат годинама наводила иранску претњу, док су из Москве упозоравали да је то само параван, а да је прави циљ — Русија.

Новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански за Спутњик каже да је од првог дана распоређивања ракетног штита на подручју Европе, у Пољској и Румунији, упозоравао да штит нема никакве везе са иранским нуклеарним програмом, нити са евентуалним ракетама које поседују Иран или Северна Кореја.

Он је постављен ради неутралисања руског нуклеарног потенцијала, тврди Лазански.

„Тај штит је апсолутно усмерен против Русије. Садашњи преговори са Ираном о ограничавању њиховог нуклеарног програма су најбољи тест да се види шта сада заиста Запад мисли. Пошто су се очито договорили да се ирански нуклеарни програм, по питању војног развоја, на неки начин ограничава и зауставља, сада немате ни формални разлог да постављате тај штит“, тврди Лазански.

Лазански подсећа да је руска страна у више наврата нудила да се укључи у изградњу штита, али да Вашингтон и Брисел нису пристајали нити на заједничку изградњу, нити на заједничке инспекције, као ни на било какав писани документ који би гарантовао да то није усмерено против Русије. У светлу постизања споразума о иранском нуклеарном програму, биће занимљиво како ће политичари и медији објаснити наставак изградње штита“, каже Лазански за Спутњик.

„То је политика опкољавања Русије, политика изласка НАТО ефективе на границе Русије“, истиче Лазански.

Процес изградње штита ће бити настављен, сматра аналитичар, и додаје да Запад доводи и тешку технику на границе Русије јер су, како наводи, Румуни пристали да приме велике количине тешке борбене технике.

„Сада су све маске пале, све је огољено и све је јасно“, тврди Лазански.

Војни аналтичар Александар Радић за Спутњик каже да иза дуготрајне приче о ракетном штиту стоје они који су желели да промовишу своје финансијске интересе, а то су повезали са покушајем сузбијања потенцијалног развоја руске моћи.

„То је била порука Москви да поведе рачуна о томе да Запад пажљиво прати збивања на истоку, али са врло прагматичном подлогом о компанијама које су морале да промовишу своје високотехнолошке производе, чак онда када је било спорно да ли тај противракетни штит може да испуни своју функцију“, оцењује Радић.

Он објашњава да се на полигону показало да није баш могуће, с обзиром на остварену ефикасност у елиминисању потенцијалних бојевих глава, уздати се да ће тај штит некога спасити.

Радић сматра да је прича о противракетном штиту у много чему била медијска пропаганда, која је коришћена у дипломатске сврхе, а да је он најмање био веродостојно средство за заштиту територија у усковојном смислу речи.

„Једина права гаранција заштите од нуклеарног програма било које земље су међународни споразуми“, поручује Радић.

Мирослав Лазански међутим сматра да противракетни штит нема само дефанзивну улогу, како то тврде заговорници овог пројекта.

„Американци наводе да ће штит садржати око стотину пројектила који су намењени уништавању балистичких пројектила друге стране. Ти пројектили су контејнерског типа и у року од 10 минута можете их заменити офанзивним нуклеарним ракетама, које онда лете до Москве за мање од пет минута“, упозорава Лазански.

Ово је, када су ракете у питању, на неки начин понављање геостратешке ситуације из 1962. године и велике кубанске ракетне кризе, објашњава Лазански.

„Једно су приче да је он дефанзиван, а друго су могућности тог штита“, каже аналитичар и истиче да у политици не треба веровати причама, већ потенцијалима.

„Управо су потенцијали ракетног штита оно што забрињава руске војне стратеге, и наставак његове изградње неминовно ће довести до руске контраакције“, оцењује Мирослав Лазански.

Емад Абшенас, уредник иранског листа „Иран прес“ каже да споразум из Лозане није принципијелно променио иранско-америчке односе.

„Руководство Ирана и САД и даље осећају међусобну нетрпељивост. Негативне ноте на рачун Исламске Републике јуче су се чуле у иступању Барака Обаме. Неколико дана у својим говорима ајатолах Хаменеи је поново употребио уобичајену формулацију ’Смрт Америци!‘. Тако да се билатерални односи нису променили. И америчку ПРО у Источној Европи нико не намерава да повуче, она је, као и раније, усмерена и против Ирана и против Русије“, сматра он.

Политиколог, члан редакцијског колегијума Иранског научно-истраживачког центра за проблеме Евроазије Реза Хоџат-Шамами, каже пак да је Вашингтон заинтересован за зближавање са Ираном и развој билатералних односа, не само у оквиру дијалога о нуклеарном програму.

„Ипак, читав слој историјских противречности које су постале још очигледније од 1979. године, не дозвољава земљама да сматрају једна другу пријатељем. Зато је Обама јуче назвао ’историјским‘ само политички договор ’шесторке‘ са Ираном, а не и нешто више“, напомиње он и додаје:

„Вероватно би многи хтели да чују од америчког председника да су Вашингтон и Техеран сада пријатељи, али… Пријатељи не прете једни другима, а америчка ПРО у Источној Европи је и даље окренута против Ирана и Русије. Значи, геополитички противници САД су исти као што су и били до вечери 2. априла“, закључује Хоџат-Шамами.

Шансе за спречавање распростирања америчких ракетних база у Европи равне су нули, сматра амерички геополитички аналитичар и саветник за стратешка питања Вилијам Енгдaл.

Он подсећа да је таква војна стратегија зачета у време администрације Џорџа Буша 2007. године, када је објављено да ће САД разместити противракетни систем у Пољској и Чешкој како би браниле своје позиције од „непријатељских држава као што су Иран или Северна Кореја“.

Енгдaл такође подсећа да је руски председник Владимир Путин у фебруару ове године на Међународној безбедносној конференцији у Минхену упозорио на то да размештање НАТО трупа дуж границе с Русијом нема везе с модернизацијом Алијансе, безбедношћу Европе или претњом од Ирана, него да је усмерено на нуклеарне инсталације Руске Федерације.

„Сад је јасније него икад да су ЦИА и Стејт департмент организовали државни удар у украјинској престоници Кијеву прошлог фебруара како би кроз квазивладу, која је добила мандат да не ради ништа друго осим да креира терор и убиства, провоцирали Русију да покрене војну интервенцију. Тако би НАТО могао да каже да ‘има оправдање за ракетну одбрану, јер треба да штити Европу од опасности која јој прети од Русије’. То никада није имало везе с Ираном, то има везе с нуклеарним првим нападом“, сматра Енгдaл.

„Ја верујем да је Европа на ивици да иступи из НАТО-а следеће године, пре свега Немачка и Француска“.

Енгдaл сматра да су САД под контролом бројних америчких олигарха који су на странпутици и немају идеју како да очувају своју моћ. Једино што умеју јесте да чине оно што су чинили и у прошлости, а то „не функционише“.

„Био сам у Русији прошле седмице и људи нису депримирани, они су поносни и јаки. Нисам запазио никакав дефетизам“, каже Енгдaл.

Према његовим речима, амерички олигарси имају луди сан, још од пропасти Совјетског Савеза, да изграде суперсилу и „светску владу“, како ју је Дејвид Рокфелер звао у својим мемоарима.

Вилијам Енгдaл је награђивани геополитички аналитичар и саветник за стратегију, чије су књиге преведене на 13 језика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: