Више нико на политичкој сцени Црне Горе не зна што доноси дан, а што ноћ

Пише: Јово Пејовић

Више нико на политичкој сцени Црне Горе не зна што доноси дан, а што ноћ и ко ће са ким омркнути, а ко са ким осванути. Када су почели да се губе критеријуми приликом избора кадрова на мјестима одлучивања, све је пошло по злом путу.

Ми као друштво одавно не знамо да артикулишемо праве циљеве, нити да афирмишемо праве вриједности. Имамо ужасно кварне политичке елите и међу њима пуно сумњивих калкулатора, који се увијек појаве када треба нешто за себе лично ушићарити. У животу је најважније да вас што прије издају ваше заблуде, било да се ради о људима или политикама, како би вам остало довољно времена да се освијестите и вратите у реалност.

Колико ми је мало времена требало да прочитам неке политичаре, а колико ми је много времена требало да докажем да сам у праву. Када схватите да сте предалеко ишли за онима који никада искрено нијесу вјеровали у оно што су јавно говорили обично буде касно. Данас након свега жалим што многе људе из мог политичког активизма не могу сачувати у сећању из времена када су улазили у политику. Како је вријеме пролазило, они су све мање били они људи са почетка којима се могло вјеровати на ријеч. Са функцијама они су се мијењали као људи и више никада нијесу били исти. Када једном згазите своје достојанство да би имали моћ, рачунајте да сте изгубили себе. Једино правило у животу по којем треба живјети је да останете људи у свим ситуацијама. Ми који смо непосредно свједоцили правној и свакој другој хајдучији ДПС-а у протеклих 30 година никада нећемо заборавити како су одборници ДПС и њихови сателити у Скупштини Главног града одржали паралелну сједницу Скупштине, приводили одборнике са улице и насилно смијенили Радивоја Рашовића, и наметнули Михаила Бурића.

Или како су јаке полицијске снаге наоружане до зуба ушле у салу гдје је одржавана сједница Скупштине и онемогућиле изгласавање неповерења Миомиру Мугоши. Претходно је спријечен један број одборника опозиције да присуствује сједници. Такође је спријечена смјена Миомира Мугоше тако што су одборници ДПС-а опструирали верификацију мандата новим одборницима који су чинили нову већину. Зато све што се задњих мјесеци дешава на политичкој сцени Црне Горе подсјећа на ДПС кухињу. Повремено оглашавање лидера мањинских народа на изјаве лидера српских партија све више личи на чекање погодног тренутка да се ухвати прикључак са њиховим традиционалним савезницима. Ових дана су сви у заједничкој акцији дестабилизације нове власти почев од ДПС-а и њиховог шефа из сјенке, традиционалних савезника, криминалних група, ухапшених бивших високих полицијских функционера и бивших функционера судске власти и њихових подржаваоца, као и свих оних којима пријети хапшење због разних злоупотреба. Зато је велика одговорност већине од 30. августа 2020. године како да избјегну све замке које им се спремају Притом морају имати на уму да грешке које су правили у опозицији имају много мању тежину од оних које би направили сада када врше власт, а вријеме је показало да ни кадровска рјешења одавно немају карактер оних који по цијену свега нијесу мијењали „вјеру за вечеру“.

Не знам колико је у Црној Гори оних који вјерују у шарене лажи и учествују у циркусу (назови демократије и малограђанштине), који траје деценијама, али сам сигуран да међу њима треба тражити здраво језгро за нове искораке на боље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: