Моја кћерка је једног дана из школе изашла плачући, јер јој је другарица рекла да не може да се дружи са другом дјецом и са њом због тога што је из ниже класе у односу на њу, и да она себи може да приушти куповину ствари у супермаркету. То је укратко исповијест једне мајке, која је у склопу истраживања Уницефа о вишедимензионалном сиромаштву најмлађих казала да је дјетету за ужину у школи спремила гриловани сендвич, сок на разблаживање, флашицу воде и мало „смокија”. Истраживање Уницефа је показало да више од 45.800 дјеце у Црној Гори живи испод границе ризика од сиромаштва, преживљавајући са 2,14 евра дневно, те да су због немаштине често изложена маргинализацији. Више од 65 одсто ове дјеце, како наводе у Уницефу, не прима дјечји додатак.

– Као резултат, двоје од троје дјеце не уносе довољно нутритиената који би им помогли да расту, док једно од шесторо не посједује компјутер код куће за похађање онлајн наставе. Нека од дјеце не могу имати књиге и играчке потребне за учење и развој, а повремено можда гладна оду у кревет. Вршњаци их задиркују зато што изгледају „сиромашно“, јер им њихови родитељи не могу приуштити одјећу и обућу примјерену годишњем добу – наводи се у студији која ће данас бити представљена на сједници скупштинског Одбора за људска права, а која је достављена „Дану”.

За дјецу је, како указују, материјално сиромаштво често повезано са стидом, стигмом и ризиком од друштвене искључености из мрежа које сматрају важним за њихов идентитет и ширу добробит. Стигма због сиромаштва била је уобичајена тема у разговорима с родитељима и дјецом.

– Сиромашна дјеца често осјећају да су под притиском да крију недостатак материјалних добара од својих вршњака, који се огледа у ношењу ужине од куће, одјећи која није „маркирана“ и неадекватном становању. Видљиви знакови материјалног сиромаштва – попут неадекватне одјеће, обуће и мобилних телефона – сиромашну дјецу могу изложити малтретирању, проблемима психолошке природе и срамоћењу од стране добростојеће дјеце. Да би избјегла понижавање и злостављање, сиромашна дјеца користе разне тактике како би прикрила своје сиромаштво, попут тражења новца од родитеља за популарне грицкалице у школи, гладовања, док скупу одјећу купују на рате или позајмљивања новца како би себи приуштили робу која се сматра важним статусним симболима, као што су познати брендови одјеће и обуће, телефона или рачунара – пише у студији која је достављена „Дану”.

У екстремнијим случајевима, стигма и дискриминација могу натјерати дјецу да напусте школу.

– Ако сте богати и имате новца, тада ће се сви дружити с вама, а ако нисте богати, онда сте некако одбијени и гурнути на маргину – казао је истраживачима Уницефа један адолесцент из Рожаја.

Уницеф указује да црногорска дјеца заостају за својим вршњацима с глобалног нивоа у погледу генерисања хуманог капитала. Подсјећају да Свјетска банка процјењује да ће дијете које се данас роди у Црној Гори достићи свега 62 одсто своје потенцијалне продуктивности у одраслој доби због недостатка квалитетног образовања и здравствене заштите.

Резултати студије указују на то да око 44 одсто дјеце у свакој старосној групи живи у домаћинству које наводи да се суочава с вишеструким стамбеним проблемима или пренатрпаношћу. Такође, присутно је и насиље, јер многа дјеца се васпитавају батинама, а још једно важно квалитативно откриће било је то да су дјеца различитог узраста изложена насиљу и ван куће, углавном у школском окружењу.

– Дјеца су навела да се у школама суочавају с ограниченим приступом сигурним механизмима за пријављивање злостављања, те да су одговор и подршка школске управе у погледу спречавања овог ризика – неадекватни. Многи испитаници вјерују да се наставници и стручни сарадници, попут психолога и учитеља/наставника, морају више укључити и превентивно радити с дјецом која су се нашла у рањивим ситуацијама, умјесто да се фокусирају само на рјешавање најекстремнијих случајева вршњачког насиља. Међутим, у неким случајевима се тражење помоћи или правде сматра немогућим због опасности од пријављивања злостављања – кажу у Уницефу.

Један адолесцент из Никшића је истраживачима Уницефа указао на проблем у дому ученика, за који је навео да је ужасан.

– Дешава се да нечију мајицу запале за пет еура док та особа спава… Дјечацима је много теже… Ноћу упадају у собе. Сви се закључавају, али неки улазе ударајући ногама у врата, разваљујући их… И нико то не пријављује, јер им се пријети – ако некоме кажеш, пребићемо те и то је то – казао је он.

Морају да раде и са 10 година

Студија Уницефа је резултирала и одређеним доказима о дјечјем раду, како у домену кућних послова, тако и у домену производње. Према квантитативним подацима, око седам одсто дјеце узраста од пет до 17 година навело је да је било ангажовано у најмање пет кућних послова. Квалитативни подаци потврђују дјечји рад међу сиромашном дјецом која су склонија томе да буду укључена у производне активности. Дјеца, првенствено дјечаци, наводе да зарађују углавном продајом робе или обављањем физичких послова, попут помоћи на градилиштима или ношења намјештаја. Иако је дјечји рад уобичајен углавном међу адолесцентима старим 15 и више година, нека дјеца почињу да раде већ са 10 година.

– Након ова три мјесеца рада током љетњег распуста сам могу да планирам шта ћу да радим с тим новцем и то много помаже мојим родитељима. Мислим да, прије свега, морамо помоћи сами себи, а на тај начин помажемо родитељима – казао је испитаник из Никшића, дијете родитеља без посла.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: