Више од игре

Расправа о нацрту новог  Закона о играма на срећу, поларизује заинтересовану јавност око неких  најављених решења и изазива низ  недоумица око способности Управе за игре на срећу и ресорног Министарства финансија, да новим законским решењем  уведе ред у ову активност, у свијетлу нових технолошких  и техничких могућности за њено спровођење.

Ово је само наставак активности ове двије институције чији, већ трогодишњи напори за резултат имају нова решења и најаве још новина које ће 58 привредних друштава, са преко три хиљаде запослених и немалим средствима која се по разним основама сливају у буџет, охрабрити да пословну срећу потраже ван послова са играма на срећу, па макар и у гашење, како гласно најављују.

Подсјетимо, усвајањем Допуне Закона о ПДВ-у, игре на срећу престају да буду изузете из ПДВ система. У пракси се показало да „ПДВ десант“ на играче и приређиваче, не може да заживи, а надлежна Управа за игре на срећу потпуно немоћна да пропише инструкције по којима ће се Закон спроводити.

Концесионари упозоравају  да не постоји законски пут који води усвојене параграфе у практичну  примјену, без катастрофалних последица  на, ионако недовољан буџетски прилив од игара на срећу.

Када се томе прида најава да ће се концесионе накнаде по локацији за организовање игара на срећу повећати за 50 одсто, док ће цијена варијабилног дијела концесије остати на стопи од 9 одсто (највиша у Европи), јасно је да тржиште игара на срећу неће више бити онакво каквим га знамо, пошто државни намети истински прелазе горњу границу економске толеранције, бар када је у питању исплативост бављења овим послом на конвенционалан начин.

Уз све то, прољетос је усвојена Уредба која је пожурила да шкртим правним рјечником, законски регулише смањење техничких услова за кладионичарске терминале, који су се одмах појавили на тржишту на најнеобичнијим мјестима.

Осим ове, Уредба није донијела ниједну значајнију новину, па се само по себи намеће закључак да су Управа за игре на срећу (УЗИС) и Министарство финансија (МФ) били нестрпљиви да омогуће тржишну промоцију овом новом виду организовања игара на срећу, упркос скором, потпуно извјесном новом Закону. У кладионичарском сегменту игара на срећу, који је до сада доносио највише новца у буџет, ово доживљавају као најаву хаоса и нетржишне конкуренције са лошим последицама за равноправну утакмицу.

Како утростручити приходе, или нова расподела колача

Ера потпуне експанзије интернетске комуникације, већ је опредјелила осјетљиви дио домаћих играча на интернет-клађење, гдје доминирају велике свјетске и регионалне кладионице, а новац од уплата измиче поражавајућој статистици пуњења државног буџета. Правно нормирање нових начина приређивања игара на срећу, стога је требало да пружи високостручан одговор, креиран од највећег степена усаглашености постојећег тржишта и нових видова овог посла, а исто тако и да заштити приређиваче са постојећим уговорима.

У Црној Гори постоји 58 привредних субјеката, који испуњавају тражене услове и држави плаћају накнаду, односно концесију за организовање игара на срећу, а по том основу је прошле године  државни буџет остварио приход од  пет и по милиона еура.

Разлог што Црна Гора има  најмањи приход од игара на срећу  у окружењу, треба тражити прије  свега у малом броју становника одакле се црпе приходи у дјелатности, али и у незваничним подацима да је то тек трећина новца који би требало да заврше у буџету, у  односу на стварни опсег промета. Кривац за ову поражавајућу чињеницу се не може тражити ван УЗИС-а  и МФ-а, који су законом обавезани  да уређују ову област, брину о  њој и контролишу стварни промет.

Већи буџетски прилив из овог сектора постао је оправдани императив  и наметнуо повећање интересовања јавности и медија за предстојећа решења.

Постојећа удружења приређивача, више пута су упозорили да би се буџет  извјесније допунио увођењем реда и активнијим приступом Управе за игре на срећу у својој, законски обавезујућој, контролној функцији. Такође, често се чуло ових дана да ће настале и најављене измјене, само проширити тзв „сиво тржиште“, а велики дио колача пребацити на рачуне иностраних приређивача.

Са друге стране, представници УЗИС-а не налазе потребу да уђу  у озбиљнију анализу ових упозорења, која пријете потпуном урушавању  система домаћих концесионара и  следствено томе, што је за јавност  најзначајније, драстично смањење  буџетског дијела зараде.

Ни шест година од оснивања УЗИС, није успјела да испуни основну  обавезу увођења надзора над  прометом у овој области, што се сигурно  морало одразити и на износ приходованих средстава од варијабилног дијела концесионих  прихода. „Он лајн“ надзор над пословањем концесионара, је обавеза и могућност која тим лакша, што готово сви приређивачи игара на срећу имају своје интерне он-лајн системе, преко којих контролишу промет, па је овај посао Управе знатно олакшан.

Тек од недавно на сајту Управе, појавио се елаборат „Он лајн надзор приређивача игара на срећу“, што је само први корак ка остваривању контроле какву има сав модеран свијет.

Зато ће бити интересантно посматрати како ће се наредних дана одвијати расправа и у какво законско решење ће она да одведе. Ако је судити по надлежној УЗИС и њеном ресорном министарству, домаћа индустрија игара на срећу је пред колапсом. Фаворизовање неких нових „играча“ на тржишту игара на срећу, гарантују да ћемо гледати више од игре у најскорије вријеме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: