Више од игре мање од љубави
Илустрација
Пише: Мишо Вујовић
Без обзира што званичну Подгорицу и незваничну Приштину вежу јаки пословни односи, што је црногорско руководство међу првима признало независност такозваног Косова, деташирало амбасадора, што је председник Фудбалског савеза Црне Горе Дејан Савићевић обишао гроб Фадиља Вокрија у Приштини, што је капитен репрезентације Црне Горе Фатос Бећирај, Албанац из Пећи, химна Црне Горе је извиждана а Црногорцима послата јасна порука да мимикријом у нову нацију нису успели да направе жељени ефекат.
Албански навијачи на приштинском стадиону “Фадиљ Вокри” уз скандирање терористичкој Ослободилачкој војсци Косова што је недвосмислена порука да Велика Албанија увелико куца на врата мале Црне Горе, те да већина Албанаца носи нескривену мржњу према Црногорцима као делу српског етоса, што потврђује и насилнички однос Албанаца према преосталим Црногорцима у Метохији гетоизираних као и малобројни Срби окружени непријатељски настројеном албанском већином.
Многобројни инциденти на стадиону, милитантне поруке нескривене мржње, нису изоловани испади екстремних навијачких група већ стање свести већинског становништва на КиМ као последица вековне нетрпељивости према православном живљу подељеном након Другог светског рата у два народа Србе и Црногорце.
Да се којим случајем овако еруптивно “гостољубље” догодило на неком другом месту вероватно би званичници ФС Црне Горе оптужили Србију да је умешала прсте и списак државних непријатеља Црне Горе вероватно би био богатији за још неколико звучних имена из фудбалског миљеа. Овако Звездан Терзић остаје усамљен на списку спортске субверзије која подрива интегритет Црне Горе.
На крају остаје недоумица како изгледа добродошлица на неком непријатељском терену када вас овако дочекују пријатељи и да ли су албански навијачи само показали да нема вере у оне који ближњима забију нож у леђа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Anonimni, vidim da ironično govoriš o „Kosovu“ kao o „srcu Srbije“, kao prvo, ti i tebi slični o bilo kakvom srcu niste kompetentni da govorite jer vi tako nešto nemate, a drugo, uživam u tome što vas Šiptari mrze i preziru, uprkos vašem ogromnom naporu da im „uđete u debelo crijevo“. Nadam se da vam je „tamo“ toplo i prijatno.
Pitajte crnogorku udatu za albanca da li je muž smatra srpkinjom kad mu nešto zgriješili.
Evo trcimo da pitamo bivsu prostitutku,koja je jedino mogla da se uvali albancu kako je on
smatra
Ne bih se iznenadio da aktuelna vlast Montenegra za sve ovo okrivi Slobodana Milosevica.
Добар је био Слоба само превише мек, требао је да их добро излупа када су га већ прогласили за „балканског касапина“ из земље која је једина остала мултиетничка.
Опет подвлачим, шиптари немају пуно памети али оно што имају одлично користе, махом за невољу.
Не губе време, насељавају се у Улцињ, Бар, чак су и по Будви почели да се врзмају, као и око Андрије ице. Једини одговор Монтенегрини је улизништво и нада у Нато
Шиптари одлучно знају ко су Црногорци и могу вам рећи да монтенегринима ни мало не верују у њиховој мимикрије.
Но ни то није битно, битна је главна црта шиптарског менталитета да најагресивније ударају на слабијег, у случају Црне Горе, шиптари рачунају да су далеко јачи на простору Рожаја. Плава, Улциња све до Бара, Тузи…
Шиптари не чекају, они стварају прилику и ако је буде сигурно ће је искористити да у наведеним местима потамане Црногорце баш као у Пећи или Ђаковици
Šta se radi u “srcu” Srbije? Bitno da je tamo sve u redu!
Da ne pričamo samo o režimskim medijima, gledao sam sinoć prilog na glasilu „Druge familije“ (TV Vijesti). U njihovom tipično dudukljansko-šovinističkom maniru bili su izuzetno strogi prema bugarskim i turskim navijačima zato što su ih osudili i zapadni mediji, pa su „papagajski“ ponovili iste floskule. Za razliku od njih, bili su vrlo blagonakloni, gotovo nježni prema šiptarskoj bagri koja je na utakmici protiv njihovog Montenegra urlala terorističkoj „UČK“. Tu se na djelu vidjela lažna „politička korektnost“ koje na ovom mediju nije bilo kad su svojevremeno odigravane poznate košarkaške utakmice između Budućnosti i Crvene Zvezde, kada su osuđivali „nasilje u Beogradu“, ali ga nisu primijetili u Podgorici. Licemjerni ološi.