Више запослених у кладионицама него у фабрикама

Црна Гора је држава у којој произвођачка индустрија готово да не постоји, а податак који најбоље илуструје такву ситуацију јесте да је више радника упослено у кладионицама него у свим секторима произвођачке индустрије, сматрају економски стручњаци из Грађанског покрета УРА. Одговорна и поштена власт, како тврде, требало би да подстиче производњу у држави тако што би помогла домаћим предузетницима и иноваторима, чије фирме спадају у мала и средња предузећа.

Да је индустријска производња у паду, потврђују и подаци из владиног документа „Програм економских реформи за Црну Гору од 2018-2020”, објављеном крајем јануара, као најважнији документ у економском дијалогу са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ, а чији је циљ одржив и инклузиван економски раст и побољшање квалитета живота свих грађана Црне Горе. Наведено је да је индустријска производња у поменутом периоду забиљежила пад од 6,7 одсто у односу на 2016. годину када је њено учешће у бруто додатој вриједности било 12,3 одсто. Пад је, како су објаснили у Програму, резултат пада у секторима „прерађивачка индустрија” 4,5 одсто и „снабдијевање електричном енергијом, водом и гасом“ 28,8 одсто. Такође, се наводи да је пад прерађивачке индустрије доминантно условљен нижом производњом основних метала, 2,3 одсто, и фармацеутских производа 30,8 одсто, док је пад производње електричне енергије посљедица неповољних временских услова.

– Оне који имају или ће имати до десет запослених у првих пет година требало би ослободити пореза на зараде, не наплаћивати порез на добит свим предузећима која немају повезаних предузећа ( а имају до пет запослених) у периоду од пет година – казали су из УРА, напомињући да су ово неке од мјера које ова политичка групација има у свом економском програму „Посао за све“. Осим тога, кажу да су предвидјели да би требало ослободити инвеститоре од комуналних такси на инвестиције у објекте производње и извоза, а порески подстицаји требало би да буду линеарно дизајнирани и развојно орјентисани.

– Мјере би значајно подстакле прерађивачку индустрију и производњу и умногоме утицале на то да Црна Гора почне да производи своје производе, а тиме и поправи слику по којој произвођачке индустрије у држави готово и да нема – навели су из УРА.

Према владином документу једино је порасла производња у сектору „вађење руде и камена“, који за девет мјесеци биљежи висок раст, 115,3 посто. Наводе да је овај резултат постигнут захваљући повећаној експлоатацији угља и обнављања вађења руде боксита.

Управо је захваљујући бокситу компанија Унипром, бизнисмена Веселина Пејовића, највећи црногорски извозник. Умјесто ширења производње на стварање готових производа, његове компаније извозе боксит и сирови алуминијум.

Слично је и са пљеваљском Вектром Јакић, Драгана Брковића, која је једна од четири предузећа чија је дјелатност резање и обрада дрвета, а која су притом међу великим извозницима. Проблем је што се власници концесија на шуме баве углавном резањем трупаца, захваљујући којима завређују титулу великих извозника, а столице и остали намјештај праве неки други привредници ван наших граница.

У Грађанском покрету УРА сматрају да дрвни производ из Црне Горе мора бити готов производ, као и да би то отворитило до 2.000 радних мјеста на сјеверу.

Једна од њихових идеја је, како кажу, укидање ПДВ-а за пољопривредне производе, производе од дрвета и оне са географским поријеклом, као и за производњу у неразвијеним подручјима државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: