Виши суд још не зна колико је било доказа и предмета у депоу

Виши суд у Подгорици, чији је депо недавно проваљен, када се у њега ушло кроз ископани подземни тунел и при томе су покрадени одређени докази, не посједује интерни правни акт, попут правилника или сличног документа, којим би детаљније регулисао начин похрањивања доказа и судских предмета, саопштено је из Акције за социјалну правду.

„Списи предмета се архивирају и депонују сходно одредбама Судског пословника“, наводи се у одговору Вишег суда, на захтјев о слободном приступу информацијама Акцији за социјалну правду (АСП), да јој достави интерни акт о похрањивању судских предмета и доказа.

Судски пословник препознаје приручну архиву, која је у саставу судске писарнице и гдје се завршени предмети могу држати најдуже двије године, након чега се предају општој архиви заједно са одговарајућим уписницима, а ова архива је заједничка за све врсте списа и држи се одвојено од судске писарнице у посебној просторији, пише РТЦГ.

Такође, како наводе, Судски пословник прописује начин завођења, евиденције, уписа судских предмета, као и стављање у архиву, при чему само општом формулацијом препознаје обавезу судова да „предмети морају бити заштићени од влаге и пожара и обезбијеђени од оштећења, уништења и крађе“, без икаквог детаљисања о условима, које морају задовољити просторије за похрањивање предмета и доказа, или њиховом обезбјеђивању.

Подсјећају да је јавност недавно, а након објаве информација о провали у депо Вишег суда, имала прилику да види гомиле разбацаних и нагомиланих предмета у тој просторији, која је без икаквог видео надзора. У међувремену, држава за фасадне и унутрашње радове, односно адаптацију заједничке зграде Вишег, Врховног и Апелационог суда улаже нових око милион и по еура, паралелно најављује изградњу Палате правде, али се за квалитетно обезбјеђење судског депоа не опредијељује ни цент.

Из Вишег суда је у одговору АСП-у, којег потписује предсједник тог Суда Борис Савић, наведено да „још није завршен попис свих предмета и доказа, који су се налазили у архиви-депоу овог суда“.

На захтјев на основу Закона о слободном приступу информацијама да се достави податак о укупном броју предмета и доказа, који су у тренутку провале у депо Вишег суда били похрањени у тој просторији, из те судске инстанце су навели да „сваки архивирани предмет и доказ има одговарајућу пословну ознаку за сваку годину појединачно.“

„Међутим, немамо документ који би садржао број укупно похрањених списа по броју списа и броју доказа“, тврде из Вишег суда.

Према Судском пословнику, завршени предмети сређују се у архиви по врсти предмета (парнични, кривични, ванпарнични, извршни) и по редним бројевима списа појединих уписника у посебне фасцикле, на чије се омоте стављају скраћена ознака и година предмета, као и редни бројеви предмета, док се на полице у архиви поставља један или више уочљивих натписа шта је на њима сложено.

АСП ће, како је саопштено, пред надлежном Агенцијом за заштиту личних података и слободан приступ информацијама правно оспорити одговор Вишег суда, у којем тврди да нема податак о укупном броју похрањених списа и доказа у тренутку провале у његов депо.

Иначе, додају да Виши суд тренутно израђује нову Листу регистратурског материјала и архивске грађе (постојећа се примењује из 2007. године), па не треба искључити да би врло брзо знатан дио битне судске документације могао бити процијењен као безвриједан регистратурски и архивски материјал, те као такав и уништен.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: