Виши суд пресудио: АНБ годинама НЕЗАКОНИТО узимао личне податке грађана

Виши суд донио је пресуду којом потврђује да је Агенција за националну безбједност (АНБ) мимо закона имала приступ личним подацима грађана који су били у посједу МУП-а, те да су том праксом кршене и одредбе Европске комисије за људска права и слободе, пише Дан.

Основ за приступ АНБ-а тим подацима је споразум Агенције и МУП-а, али суд је утврдио да такав споразум није могао, с аспекта закона, да буде склопљен.

Како су рекли из МАНС-а, овом пресудом је потврђено да је АНБ супротно Уставу и међународним стандардима масовно кршила право на приватност грађана.

“Суд је потврдио да су службеници АНБ-а могли да самостално, неконтролисано и неограничено прикупљају податке о грађанима који су у посједу МУП-а, на основу споразума који је проглашен државном тајном. Кршење уставних права од тајне службе и полиције је посебно забрињавајуће када имамо у виду да су њихови високи функционери повезани са структурама организованог криминала. Очекујемо да државно тужилаштво реагује по службеној дужности и покрене поступак против лица одговорних за злоупотребу положаја приликом потписивања незаконитог споразума, пронађе све починиоце као и да утврди обим кршења људских права и злоупотребе личних података”, навели су из МАНС-а.

По пресуди, закон са измјенама које би еветуално омогућиле такав споразум је усвојен тек 2015. године, крајем фебруара, дакле годину након периода када је закључен спорни споразум.

“Закључивање предметног споразума између тужених није било утемељено на закону који је био на снази у вријеме његовог закључивања, о чему је првостепени суд дао довољне и јасне разлоге које у свему прихвата и овај суд без потребе понављања. Чланом осам Европске конвенције о људским правима прописано је да свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке. Сходно ставу два истога члана, јавна власт неће се мијешати у остваривање тога права, сем ако то није у складу са законом, и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбједности, јавне безбједности или економске добробити земље, ради спречавања нереда и криминала, заштите здравља и морала, или ради заштите права и слобода других. Дакле, тужени су споразумом чија се ништавост тражи регулисали нешто, што се једино може регулисати законом који није постојао у вријеме закључивања спорног споразума”, пише у пресуди Вишег суда.

Како су истакли, тужени за такво своје поступање свакако нијесу имали ваљано законско утемељење.

“Коначно, стоји чињеница да је чланом шест предметног споразума дефинисано које категорије службеника АНБ имају приступ подацима и у ком обиму, међутим, исто не утиче на правилан закључак првостепеног суда, већ исто једино указује на то да су само одређени службеници АНБ овлашћени да траже податке, али не и то да и ови „овлашћени службеници” имају законског утемељења за тражење потребних података од тужене другог реда на начин предвиђен споразумом, због чега су жалбени наводи тужених лишени сваког правног основа. Споразум не идентификује категорије особа према којима се могу примјењивати мјере нити се дају разлози за њихову примјену, већ се исте могу неконтролисано примјењивати према сваком грађанину Црне Горе, несметано, неограничено и неконтролисано”, истакнуто је у пресуди.

Виши суд је навео да је првостепени суд имао у виду наводе жалбе првотужене, то јест АНБ, да првостепени суд није узео у разматрање одредбе Закона о тајности података.

“Као и оправданост става АНБ да би откривање одређених процедура моглоугрозити извршавање функција АНБ. Но, и по оцјени овога суда, а на шта се основано указује одговором на жалбе, грађанима мора бити омогућена дјелотворна контрола па услови и процедура под којима неко може бити предмет обраде АНБ. Они не смију и не могу бити тајни у демократском друштву, јер грађани морају знати под којим условима и на који начин ће њихови подаци бити обрађивани. Сем предњег, АНБ се не може произвољно позивати на могућност угрожавања извршења њене функције а да не наведе које ће то њене функције битиугрожене ако би се објавили услови под којима грађани могу бити предмет обраде од АНБ”, пише у пресуди.

Како се тврди, не стоји навод жалбе коју је предао МУП да се правним основом за закључење предметног споразума може сматрати дио закона о унутрашњим пословима, по коме податке из евиденције полиција може да да на коришћење државним органима, органима државне управе и локалне самоуправе, ако је то неопходно за извршавање њихових законом утврђених овлашћења.

“Ово јер се та одредба односи само на податке из евиденције коју води полиција”, указано је у пресуди.

Пресуда донијета почетком октобра

Пресуда Вишег суда којом се прихвата жалба МАНС-а донијета је 6. октобра ове године, заведена је под бројен Гж.бр 4524/19.

Пресуду је донијело вијеће састављено од судије Наталије Боричић, као предсједнице, и судија Сање Чакановић и Магделене Зечевић, као чланова.

У спору, АНБ је заступала правник Ирена Јововић, иначе запослена у Агенцији.

МУП је заступала Емина Мушовић из канцеларије Заштиника имовинско-правних интереса Црне Горе.

Основни суд је првостепену пресуду, на коју су АНБ и МУП изјавили жалбу, донио 7. јуна 2019. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: