Висок ризик од сиромаштва дјеце у Црној Гори

Највећи проценат дјеце млађе од шест година у ризику од сиромаштва или социјалне искључености током 2023. забиљежен је у Румунији – 35,3 одсто, Бугарској – 34,2 и Шпанији – 34, 1, док неке европске земље попут Црне Горе, Албаније и Турске биљеже још веће проценте, подаци су из извјештаја Агенције Европске уније за образовање и културу (Еурyдице).

У извјештају о кључним подацима о образовању и бризи о раном дјетињству у Европи наводи се да је стопа ризика од сиромаштва у Црној Гори износи 37,1 одсто, али напомињу да се ради о податку из 2022.

Наводи се да је Словенија једина европска држава која региструје мање од 10 одсто дјеце млађе од шест година у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, док је од 12 до 15 одсто дјеце је у ризику у од сиромаштва у Чешкој, Хрватској, Луксембургу, Холандији, Пољској, Финској и Норвешкој.

Извјештај, стоји у уводној напомени, има за циљ да помогне у изградњи приступачних, инклузивних и висококвалитетних система предшколског образовања, а покрива 37 европских земаља – 27 држава чланица ЕУ, Албанију, Босну и Херцеговину, Швајцарску, Исланд, Лихтенштајн, Црну Гору, Сјеверну Македонију, Норвешку, Србију и Турску.

Агенција наглашава да четвртина европских система још нема национални наставни план и програм за педагошки рад са дјецом млађом од три године.

Оцијењено је да недостатак особља представља изазов – двије трећине европских земаља пријављује недостатак особља за предшколско образовање, наглашавајући хитну потребу за побољшаним условима рада и побољшаним професионалним развојем како би се привукли и задржали квалификовани наставници.

Агенција констатује да постоје значајне разлике широм Европе у годинама током којих дјеца имају загарантовано мјесто у систему предшколског образовања.

Наглашено је да само седам држава чланица ЕУ – Данска, Немачка, Естонија, Летонија, Словенија, Финска и Шведска, али и Норвешка гарантују мјесто у предшколском образовању за свако дијете од раног узраста (од шест до 18 мјесеци), односно након завршетка одсуства родитеља за његу детета.

„Отприлике трећина европских земаља гарантује мјесто само за посљедњих једну до двије године тог сегмента образовања“, наводи се.

Прецизирано је да већина европских земаља нуди најмање једну годину бесплатног предшколског образовања.

„Изузетак су Данска, шест покрајина у Немачкој, Естонија, Словенија, Исланд, Црна Гора, Северна Македонија и Норвешка, гдје родитељи доприносе трошковима током читавог периода када њихово дијете похађа предшколско образовање. У већини европских земаља, услуге за дјецу млађу од три године се наплаћују. Естонија, Мађарска, Малта, Финска, Шведска, Црна Гора и Северна Македонија обично имају ниске накнаде, често мање од 100 еура. Међутим, цијене или накнаде за вртиће у осталим земљама се крећу од 100 до 400 еура“, стоји у извјештају.

Кад је у питању кадар, у извјештају се истиче да „отприлике половина европских образовних система захтијева да бар један од чланова тима који брине о групи дјеце, без обзира на узраст, буде високообразован“.

„Минимум је бечелор диплома у Бугарској, Данској, Немачкој, Естонији, Грчкој, Хрватској, Литванији, Словенији, Финској, Шведској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Норвешкој. Мастер квалификације су потребне у Португалу и на Исланду. У Црној Гори, васпитачу помажу професор енглеског језика и медицински техничар који ради на превентивним програмима“, појашњено је.

Европска Агенција још истиче да „само неколико земаља обезбјеђује систематску доступност асистената дјеци са посебним образовним потребама у систему предшколског образовања“. Међу њима је и Црна Гора.

„У већини образовних система пријем у основну школу може бити одложен. Треба напоменути да ова анализа одражава само уобичајену ситуацију. Одлагање је могуће у 31 образовном систему, а обично се заснива на процјени степена зрелости или спремности дјетета за школу. У скоро свим образовним системима гдје дјеца обично полазе у основну школу када напуне потребне године, али је одлагање могуће, а родитељи играју важну улогу у процесу доношења одлука. Двије земље – Аустрија и Црна Гора имају националне тестове спремности за школу, који се, уз сагласност или на захтјев родитеља и/или на основу мишљења школског психолога, користе за доношење одлука о спремности дјеце за школу… У Црној Гори се организује оцјењивање спремности дјетета од стране просвјетних власти на нивоу школе. Резултати националног стандардизованог теста школске спреме одређују да ли дијете може да крене у основну школу“, појашњено је.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: