Високи Дечани и Адем Јашари: Шта је културна баштина тзв. Косова?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Овај рецепт нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса покушавају да примене албански сепаратисти са Косова и Метохије како би присвојили српско културно наслеђе на КиМ. Одавно уверавају да манастир Високи Дечани, како тврди Удружење косовских историчара „Али Хадри“, не припада Српској Православној Цркви (СПЦ), него православним Албанцима.

Чуле су се и теорије да је овај манастир подигнут на темељима некакве илирске цркве. Недавно су предузели и озбиљније кораке, па је министарство културе, омладине и спорта тзв. Косова објавило листу културног наслеђа под привременом заштитом, а на тој листи, у категорији археолошког наслеђа, налази се 968 споменика. Међу њима су српске православне цркве, манастири, као и манастир Бањска, на коме планирају да санирају последице оружаног сукоба који се десио 24. септембра прошле године.

Упада у очи и то што се на овој листи налазе светиње које су пре само 20 година управо Албанци палили и уништавали. На њој су, између осталих, црква Светог Спаса у Призрену, која је била на удару албанских екстремиста, као и многе светиње које су гореле током Мартовског погрома 2004.

И, негде сасвим очекивано, с обзиром на то да су не тако давно насртали на многе од тих светиња у покушају да их сравне са земљом, што раде и данас, албански „чувари“ наслеђа на КиМ саплели су се на првој степеници.

Ово не треба да чуди, јер они који су одушевљено скрнавили и настављају да скрнаве туђе, тешко да умеју да чувају своје.

Зато се поставља питање-како онда дати кози да чува купус?

На листи културног наслеђа налази се, пише портал „Коха диторе“, око 50 споменика који више не постоје.

Не постоје, пише овај медиј, јер су изгорели у пожарима или су се срушили. Међу њима је и школа „Исмаил Ћемали“ која је запаљена, само дан након што је почела рестаурација.

Када је реч о пожарима, наводе медији на албанском језику, постоји сумња да су неки били подметнути како би се на тим местима градили стамбени комплекси.

Судови, наводе медији, изрицали су и казне у висини од 700 евра због скрнављења споменика. Није тешко закључити да је реч о албанским споменицима. Јер, они који углавном уочи задушница ломе и уништавају надгробне плоче и крстове на православним гробљима, успешно измичу правди и понављају своја (не)дела.

На листи, на којој се налази 968 споменика, укључујући меморијални комплекс „Газиместан“, бројне православне цркве и манастире, објекат у коме се налазио пећки кафић „Панда“, стоје и куће албанских породица, здања у којима су били неки од штабова тзв. Ослободилачке војске Косова, кућа Ибрахима Ругове, прва школа на албанском језику.

Заправо, око 300 споменика, од укупно 968, могу се сврстати под албанско културно наслеђе, и претежно су из деветнаестог и двадесетог века. Све остало што се види на списку, јесте део српског културног наслеђа и много је старије.

Ипак, представници привремених институција у Приштини, и те како воде рачуна о споменицима тзв. Ослободилачкој војсци Косова на КиМ, од којих су многи под видео-надзором 24 сата. У албанској јавности на КиМ, примера ради, често се дискутује о томе ко је и колико средстава, укључујући и лидере тзв. Косова, издвојио за меморијални центар „Адем Јашари“ у Преказу.

Ово место, иначе, представља албанско светилиште, јер га посећују Албанци из свих делова КиМ, региона и света. Стога је јасно да привремене институција у Приштини и косметски Албанци и те како воде рачуна о споменицима, али највише о онима који су посвећени тзв. ОВК.

Без обзира на политичке разлике, њихов став према тековинама тзв. ОВК је исти. А у мит о тзв. ОВК уткана је погобија Адема Јашарија и чланова његове породице по коме су назване бројне улице, стадиони, касарне, па чак и аеродром на КиМ.

РТ.РС/Мина Ћурчић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: