Високи смо колико је наша свијест о српској култури висока. Националној, српској култури. За њу се живи и мре
Илустрација
Пише: Раде Црногорац, члан иницијативе „Ми знамо ко смо“
Кад кажем да сам Србин, то прије свега значи да припадам српској култури, да ме има тамо гдје претрајава заједничко историјско сјећање, да осјећам да је мој, српски народ заједница у времену и вјечности оних који су били, оних који јесу и оних који ће тек бити, те се тако и моје српство појављује као културна категорија.
Отуда је и осјећање одговорности оних „који нешто читају“ пред именом народа нешто другачије, а требало би бити и веће, него код оних „који не читају“.
Кад читамо српску поезију, кад читамо Његоша, Змаја, Јакшића, Црњанског, Станковића, Андрића, Настасијевића, Владана Десницу, Десанку, Новицу Тадића и Бећковића, наша свијест о величини српске културе треба да расте и да осјећамо, читајући великане српске књижевности, како је најљепша и најузвишенија творевина српског народа заправо српска култура и да и ми најбоље можемо расти спознавајући висине и ширине српске културе.
Како расте наш осјећај одговорности пред сопственом културом, тако расте и осјећање нашег колективног дуга пред српским народом и његовом културом, оног дуга који се не може одужити ни за десет живота, али који треба свакодневно враћати пристојним понашањем, његовањем српских традиција и чувањем образа своје културе. Не може се замислити узвишенија жртва од људи који су пострадали за заједницу, а гдје има заједнице човјекове ако је нема у породици, Цркви и националној култури?
Стога ја могу тврдити да сам националиста, али културни националиста, који је потпуно сигуран да нема и не може и не треба бити нације изван културе и културног простора у којима почива биће нације. Нико нема шта тражити тамо гдје није оставио културни траг, а ми смо наше трагове оставили од Свете Горе до Сент Андреје, и од Сент Андреје до Скадра и Дубровника, и од Дубровника до Трста.
Високи смо колико је наша свијест о српској култури висока. Националној, српској култури. За њу се живи и мре. И поново живи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Geografska dimenzija je mnogo sira nego sto je izneto. Mnogo vaznije, takodje treba pridodati vremensku dimenziju – od Lepenskog vira do Rolan Garosa21 (tj. do danas).
Браво момци, свака част на иницијативи. Немојте никоме наметати шта треба да буде, већ само цитирајте великане црногорске историје који као што су Његош, Данило или Никола, који су знали да припадају српском народу.
TAKO JE RADE ALI TREBA OPISMENITI NAS NAROD DA NE SRLJA ZA SVAKOM POROTUVOM.